Drastične mere zaobilaze poslanike

Kada je prošle nedelje jedna poslanica Grčke komunističke partije na skupštinsku govornicu iznela veknu hleba i litar mleka, sa objašnjenjem da je četvoročlanoj porodici u zemlji za godinu dana potrebno da izdvoji 950 evra samo za ove dve osnovne namirnice, predsednika Skupštine je u svemu tome jedino iziritiralo narušavanje dekora ove institucije. “To što vas narod naziva lopovima, to vam ne smeta?”, uzviknula je. Ovaj mali primer je samo jedan od pokazatelja da, dok se sprema šesta rata otplaćivanja grčkog duga, štrajkovi poput onih atinskog gradskog prevoza su odavno postali svakodnevna pojava. Nesposobna vlada Jorgosa Papandreua i dalje živi u nekom paralelnom svetu. Još ekstremniji primer situacije u Grčkoj je slika koja je obišla svet pre nekoliko dana, kada se jedan 50-godišnji muškarac zapalio ispred Pireus banke u centru Soluna. U jednoj ruci je držao megafon, preko koga je objavljivao razloge zbog kojih sebi namerava da oduzme život, a u drugoj kanticu benzina. Dugovao je veliku sumu - i dalje duguje s obzirom na to da mu je život spasen - a banka mu je saopštila da se sprema da mu oduzme stan. Ovo nije jedini slučaj sa tragičnim ishodom. Direktor jedne poznate marketinške agencije se zbog dugova pre neki dan ubio. Lopovi koji ordiniraju po Atini imaju nove metode. Ne samo što pokupe sve iz stana, već se, dok stanara drže kao taoca, dobro najedu i napiju. Rezigniranost građana Grčke je sve veća, iako se skupovi na gradskim trgovima nakon letnjih godišnjih odmora nisu još rasplamsali. Kao da čekaju da malo padne temperatura, kako bi se ponovo pozabavili pitanjem demokratije. Na ulicama, u gradskom prevozu, u kafićima, u kancelarijama... svuda i svi negoduju zbog situacije i konstantne silazne putanje u kojoj se državna ekonomija nalazi. S druge strane, organizovane demonstracije - ako izuzmemo štrajkove, koji su ionako oduvek bili i ostali deo grčkog mentaliteta - kao da su utihnule. Članovi pokreta real-democracy, koji je procvetao kada su građani počeli spontano da se organizuju na trgovima, objašnjavaju da su ljudi “utrnuli”, uplašeni su i ne znaju kako da se nose sa situacijom. Mnogi su ustuknuli nakon događaja pre leta, kada je policija na brutalan način rasterivala demonstrante u centru Atine. Ipak, Grci, pored individualne džangrizavosti, imaju sve razloge da se i iznova organizuju na gradskim trgovima. Više od 600.000 građana već se cenjka sa bankama oko refinansiranja zajmova, jer više nisu u mogućnosti da plate dugove i kreditne kartice. Više od 800.000 zaposlenih je ostalo bez posla, i sve ukazuje na to da Grke ove godine neće spasti ni sunčani dani, ni relativno visoke temperature i da se treba pripremiti za dugu i tešku zimu. A evo i zašto. Novim merama koje su najavljene, kako bi se isplatila i šesta rata duga države, vlada će pokušati da pokrije 5,5 milijardi evra. Glavni finansijer će, i ovog puta, biti grčki narod. Između ostalog, ministar ekonomije i potpredsednik vlade, Evangelos Venizelos je najavio: nametanje (minimalnog) poreza od 300 evra godišnje za one koji rade honorarno, smanjenje neoporezovane sume sa 12.000 evra na 8.000 i porez od 10 odsto svima onima čija su godišnja primanja između 8.000 i 12.000 evra, iz čega se izuzimaju mlađi od 30 godina, penzioneri iznad 65 godina, kao i invalidi. Ono što je najviše uzburkalo strasti je najava vanrednog poreza solidarnosti, čija se stopa kreće od jedan do pet odsto. To je zapravo i jedina mera, kojom je poslanicima data šansa da pokažu svoju velikodušnost i odvoje od osnovne plate (bez dodataka) u iznosu od 6.100 evra mesečno, celih pet procenata. U okviru novih mera vlade takođe se predviđa i poskupljenje grejanja, kao i smanjenje neoporezovane granice za porez na nekretnine sa 400.000 na 200.000 evra. Drastične mere, koje je Venizelosov prethodnik najavio pre nekoliko meseci, ostaju na snazi, sva “zadovoljstva” od jutarnje kafe u obližnjoj kafeteriji i jeftinih cigareta do kupanja u ličnom bazenu, biće dodatno oporezovana. Očekuje se da će šesta rata evropskog kredita grčka domaćinstva potpuno baciti na kolena. Mere koje su već usaglašene predviđaju nove rezove plata i penzija, kao i otpuštanje desetina hiljada zaposlenih u državnom sektoru. Plate će biti smanjene do 40 odsto, a visoko plaćeni državni službenici i penzioneri moraće da se oproste od čak polovine svog mesečnog prihoda. Nije isključeno ni da se jedan veliki broj građana uskoro odluči na iznajmljivanje stanova, pošto u Grčkoj definitivno više ne važi da onaj koji poseduje nekretnine, ima i keš. Porezi na nekretnine neprestano rastu, a ukoliko su sagrađene od 80-ih godina 20. veka naovamo, vlasnici će biti “čašćeni” sa porastom poreza od 25 odsto. Na sve ove cifre i procente sa predznakom minus, ministar Venizelos odgovara, uveravajući svoje glasače (ukoliko takvih još ima) da Grčka neće nikada bankrotirati i da će zadržati svoje mesto u evrozoni, jer bi suprotno dovelo do katastrofe cele Evropske unije. U njegovim poslednjim izjavama, nakon susreta sa evropskim partnerima, ministar finansija se pobrinuo da “potapše po ramenu” svoje sunarodnike, ističući da je ponosan na njih zbog žrtve koju prinose. “Grci znaju da je period kritičan, razumeju da su žrtvovanja, nepravde, pritisci cena kojom plaćamo greške iz prošlosti, za koje su odgovorne pre svih vlade i svet politike”, rekao je Venizelos. Onda je ministar malo izgrdio prosečnog Grka. “Postoji, međutim, i jedan strukturalni problem države, problem koji se odnosi na sivu ekonomiju, utaju poreza i nedostatak konkurencije. Sada to treba da se reši u korist naše dece, u korist mladih generacija. To je svima jasno. Ovim što smo postigli poslednjih nedelja poslali smo snažnu poruku svima u svetu.” A poruka koju grčki korisnici Fejsbuka ovih dana šalju svojim prijateljima na najpoznatijoj društvenoj mreži, govori o tome koliko su oni “ponosni” na žrtvovanje 300 grčkih poslanika, a sve radi svetle budućnosti novih pokolenja. Ta poruka, koja je preplavila zidove Fejsbuka ovih dana je (takođe) izražena u ciframa i odnosi se na prihode članova parlamenta. Između ostalog, osim plate od 6.100 evra, imaju pravo na 104 besplatne avionske karte godišnje. Ako posle četiri godine odu u penziju, primaju skoro 5.000 evra mesečno. I dok nezaposlenost preti da obori rekord iz 60-ih i zvanično pređe 18 odsto, Grci, naročito mladi, u sve većem broju napuštaju zemlju. Interesantan je primer jednog 23-godišnjeg programera sa ostrva Mitilini, koji zbog nedostatka iskustva nije mogao da nađe posao nigde u Grčkoj. Ovih dana pakuje kofere za Silicijumsku dolinu, pošto je dobio posao u centrali Fejsbuka i uskoro će njegova primanja moći da se mere sa platama poslanika u Grčkoj, odnosno njegova godišnja zarada će iznositi oko 100.000 evra. Zajmovi bez kamata Grčki poslanik ima: • Mesečna plata 6.100 evra. • Pravo na penziju nakon četiri godine poslaničkog mandata, iznos penzije mesečno: 4.880 evra. • Za učešće u odborima, 250 evra po satu. • Poslanici iz provincije mesečno dobijaju sumu od 1.000 evra za iznajmljivanje stana. • Svi poslanici dobijaju unapred 1.500 evra za organizaciju radnog prostora, kao i 1.000 evra dodatak za božićne praznike zbog povećane komunikacije sa biračima. U ovu sumu ne spadaju redovni dodaci za Božić, Uskrs i godišnji odmor. • Imaju pravo na 104 besplatne avionske karte godišnje, a gradski prevoz i železnicu mogu koristiti beskonačno. • Luksuzan automobil, gorivo, jedan čuvar, četiri mobilna telefona najnovije tehnologije, kao i fiksni telefon kod kuće – sve ovo je besplatno. • Uživaju potpuni imunitet za bilo koju povredu zakona počinjenu tokom poslaničkog mandata. • Ne plaćaju porez na jedan deo plate ili penzije. • Imaju pravo na četiri službenika u poslaničkoj kancelariji i jednog naučnog savetnika (svi su plaćeni iz budžeta javnog sektora). • Imaju pravo na zajmove bez kamate. • Besplatna teretana, sauna i obdanište za decu. • Besplatne posete kulturnim ustanovama. • Ne plaćaju putarinu. • Besplatan smeštaj i hrana na putovanjima radi učešća u odborima.