Dva Kosova i pedalj Evrope

Ivica Dačić nije dopustio ruskom ambasadoru Konuzinu da na ekonomskom forumu posvećenom Srbiji i Evropskoj uniji ponovo postavi pitanje - ima li Srba u ovoj sali. Kada je austrijski državni sekretar za evropske i inostrane poslove Volfgang Vodner rekao da Beč smatra da bi Srbija trebalo da dobije status kandidata i da što pre počne pregovore, ali da je neophodno da pre toga reši teritorijalni konflikt sa susednim državama, srpski vicepremijer je odlučio da malo razjasni stvari oko Kosova, Evrope i Srbije. “Da sada ne bi morao ambasador Konuzin da reaguje, reagovaću ja”, odgovorio je Dačić i otvorio neobično oštru polemiku, posebno za lidera koji ima “transakcioni pristup politici”, kako je opisan u jednoj depeši američke ambasade. Dačić je naglasio da je prvo podeljena Srbija da bi međunarodna zajednica došla do stava da nema podele Kosova i zaključio da postoje dva Kosova. Ta priča o jednoj Srbiji, dva Kosova i parčetu Evrope će verovatno biti glavna tema razgovora kada u petak u Beograd dođe Robert Kuper, glavni evropski posrednik, od čijeg mišljenja će zavisiti i konačan stav Evropske komisije o kandidaturi. Iako Kuper nije onaj (DŽejms) Kuper koji je uz Mortona Abramovica glavni advokat albanske stvari u međunarodnoj javnosti, ne treba očekivati da će Robert Kuper u Srbiju doći sa velikim rezervama razumevanja za vladajuću koaliciju NJegova uloga se može objasniti na osnovu jedne diplomatske ironične opaske da ovde nije reč o pregovorima već o dijalogu u kojem dve strane slobodno razgovaraju, a na kraju odluku donosi Kuper. Glavni savetnik Ketrin Ešton za Balkan i posrednik u kosovskim pregovorima će preneti poruku iz Brisela da bi pregovore trebalo što pre nastaviti, ali nikome nije jasno da li će doneti neki, makar simboličan ustupak Beogradu kako bi se Borko Stefanović ponovo sreo sa Editom Tahiri. Posle prošlonedeljne pucnjave na kosovske Srbe, Kfor je odlučio da dodatno utvrdi pozicije na severu Kosova, a lokalni Srbi su nastavili da postavljaju nove ili dograđuju stare barikade. Nekoliko dana bez incidenata je dovoljno da kosovski zvaničnici i njihovi međunarodni partneri poveruju kako će se Srbi umoriti, te da će hladnije vreme uspeti i da ohladi strasti. Kosovski Srbi se, izgleda, nimalo ne slažu sa takvim predviđanjima i čine sve ozbiljnije napore da Kfor pretvore u veliku građevinsku firmu koja svakodnevno postavlja svoje i ruši tuđe barikade. Objašnjavajući pat poziciju na Jarinju, jedan od srpskih zvaničnika kaže da nije siguran da li je važnije da se napravi pomak u komunikaciji Beograda i Berlina ili između nemačkih komandanata i srpskih lidera na severu, jer je Nemačkoj izuzetno važno da pokaže da je najozbiljnija evropska sila koja može da kontroliše i rešava krizne situacije. “Činjenica je da je pozicija Nemačke sve snažnija u Evropskoj uniji, kao i da ono što se bude dogovorilo između Pariza i Berlina, ne može da se dovede u pitanje. Posebno ne mogu zemlje EU koje nisu priznale Kosovo ili Italija, koja pokazuje određeno razumevanje oko Kosova, jer su svesne da bez te Nemačke i Francuske nije sigurno da li će izbeći bankrot”, reći će srpski zvaničnik, koji se nada da će Beograd i Berlin ipak naći neki kompromis. Iako je u svim domaćim i diplomatskim krugovima 12. oktobar uzet kao sasvim siguran dan za evropsku kandidaturu, od posete Angele Merkel taj programirani evroentuzijazam je prilično uzdrman. U svim beogradskim kabinetima se veruje da će sledeće srede biti predložena kandidatura, ali je teško naći sagovornika koji ne očekuje nove zaplete i uslovljavanja i u narednim danima i nedeljama. Veruje se da bi Nemačka i nekoliko drugih zemalja mogle da stave do znanja da u decembru kandidatura neće biti usvojena ukoliko se Srbi sa barikada ne vrate kućama, a Srbi iz Vlade ne vrate za pregovarački sto. Sasvim relaksiran što glavnu bitku za zaokruživanje kosovske državnosti obavljaju EU i SAD, kosovski premijer je pozvao Beograd na dijalog, napominjući da na severu Kosova neće biti ni posebnog statusa, niti bilo kakve autonomije, niti međunarodne administracije. Tražeći razumevanje od zapadnih partnera, srpski zvaničnici se žale da imaju sve manje uticaja na kosovske Srbe koje kontroliše opozicija, te da će EU, ako makar malo ne popusti prema Beogradu, na kraju morati da pregovara sa lokalnim srpskim liderima jer će Beograd izgubiti poslednji gram uticaja na severu Kosova. Na sastanku sa ambasadorima Evropske unije, koji je na dnevnom redu imao prezentaciju šta je sve Srbija ostvarila iz Akcionog plana evropskih integracija, potpredsednik Vlade Božidar Đelić je ambasadorima prezentovao istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da je evroentuzijazam u Srbiji na najnižem nivou od 5. oktobra do danas. Najnovija istraživanja, sprovedena posle intervencije Kfora na severu Kosova, pokazuju da bi za ulazak u EU danas glasalo svega 46 odsto građana, ili čak 14 odsto manje nego na proleće ove godine. Ambasadori, izgleda, nisu bili previše impresionirani ili su, možda, pokazali poslovičnu zabrinutost ali svakako nisu odustali od već zacementiranog stava da Srbija i Kosovo moraju da uspostavljaju dobrosusedske odnose. Između dve vodeće evropske zemlje Nemačke i Francuske postoje razlike samo u tome što bi Berlin želeo da se sever Kosova odmah integriše i rasformiraju paralelne strukture, dok bi Pariz bio spreman da sačeka izvesno vreme. Obe su, međutim, potpuno jedinstvene oko konačnog ishoda. Budući da Srbija sledeće srede može da očekuje preporuku da joj se u decembru da status kandidata, dok će na datum za početak pregovora sačekati godinu dana, vladajuća koalicija kao da je odlučila da sebi da malo oduška u odnosima sa Briselom jer je shvatila da sa suvom kandidaturom svakako ne može da uđe u kampanju narednog proleća. Nije jasno da li je verbalni zaokret samo pokušaj da se amortizuje sve veća nacionalna frustracija što je Srbija dala tako puno, a dobila malo više od ništa, ili je reč samo o još jednoj marketinškoj akciji jer istraživanja ukazuju da ljudi vole odlučne, patriotske poteze koji bi, sasvim slučajno, nekim članicama vladajuće koalicije bili sasvim dovoljni da pređu cenzus. Tako su, sasvim iznenada, nosioci nagrade najevropljanin, od Božidara Đelića do Ivice Dačića, počeli da govore kako je dosta ucenjivanja i kako Evropa vređa našu pamet. Nevolja je u tome što pad podrške evropskim integracijama nije samo reakcija na aroganciju velikih zemalja ili zamor od stalnog prebrojavanja štapova i šargarepa, od kojih prvih uvek ima znatno više. Ona je, izgleda, u velikoj meri poruka svim političarima, koji od zaklinjanja u evropske integracije i obećanja da one neće imati nikakve veze sa Kosovom, nisu uspeli da urade ništa drugo. Šta bi značila podela Kosova Praćkom na Koridor Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i Nemačka, protive se novom iscrtavanju granica na teritoriji zapadnog Balkana i ukoliko bi srpske vlasti u ovom momentu predložile podelu Kosova taj predlog bi automatski odbacile. Ovo je, prema tvrdnji izvora NIN-a iz vrha vlasti, jasno stavljeno na znanje srpskim zvaničnicima i ako se Beograd ogluši na tu preporuku, i istrči sada sa zahtevom, taj plan zauvek bi bio stavljen ad akta. Ideja o podeli Kosova za članice EU koje su priznale nezavisnost Kosova samo je avantura koju Beograd pritajeno priželjkuje u nastojanju da naciji obezbedi makar deo nacionalnog dostojanstva kao kompenzaciju za gubitak južne pokrajine koji se dogodio još tokom 1999. godine pod režimom Slobodana Miloševića. Ono što je za međunarodnu zajednicu maštarenje srpskih političara, za poslanike u Skupštini Srbije tema je za ozbiljnu raspravu i moguće konačno rešenje statusnog pitanja Kosova koji bi stavio tačku na decenijski konflikt i antagonizam na jugu zemlje. Podela Kosova, opcija je koja je od strane međunarodne zajednice nuđena Miloševiću, mnogo pre bombardovanja, a koju je sa rezignacijom i neverovatnom samouverenošću on glatko odbio. „Prošlo je vreme za podele“, poručuje sada Meri Vorlik, ambasadorka SAD u Beogradu. Međunarodno pravo ne zabranjuje dogovor dveju država o korekciji granica ili razmeni teritorija, i formalno, pravno podela jeste ostvariva. Šta bi podelom Srbija dobila a šta izgubila, u postojećim, delikatnim okolnostima, kada je Kosovo faktički već nezavisno? „Ono što je vama zabava, meni nije“. Desetak srpskih ekonomista, političara i analitičara gotovo istovetnim rečima odbilo je uopšte i da se upusti u takvu računicu. Na istoj liniji odbijanja te ideje su i zagovornici nepristajanja na ma koje rešenje osim celovitosti Srbije, i oni koji smatraju da treba prihvatiti Ahtisarijev plan. Analitičar Centra za sociološka istraživanja Dušan Janjić, jedan je od onih koji u prvi mah direktno odbijaju da govore o nečemu, što se, po njegovom ubeđenju, nikada neće dogoditi. On kaže da ukoliko Beograd izađe sa tim predlogom, ostaće usamljen i izolovan, i u toj situaciji primoran da razmišlja o nečemu drugom - kako da reši problem novih izbeglica. Ma kako bio protiv te ideje, veruje da će u narednim danima zvanični Beograd izaći javno sa tom idejom o podeli, ili će je zauvek zaboraviti. Kako bi izgledala nova mapa Srbije? „Bez Preševa i Bujanovca i sa severom Kosova. Enklave bi nestale i bile bi svedene na opštine“, kaže automatski Janjić. Podela bi inicirala promenu etničke strukture, broj stanovnika bi se smanjio, a i, prema oceni Janjića, skratili bi Koridor 10 za 80 kilometara, u deonici Preševo - Bujanovac, do granice. Od rudnih bogatstava dobili bismo postojeća dva na severu, Crnac i Belo Brdo, flotaciju u Leposaviću i Trepču, iz koje je „pokradeno što je moglo biti pokradeno“. Rude u još neotvorenim kopovima na severu Kosova ima, ali još ne postoje procene o kojoj količini je reč. Na južnoj strani ostao bi veći deo kapaciteta, kao i termoelektrane. I to je nešto u odnosu na gubitak čitave teritorije južne pokrajine i sa tim se uglavnom slaže lokalno srpsko stanovništvo. Ono zbog čega se Janjić protivi podeli Kosova, sem ubeđenosti da to neće dozvoliti međunarodna zajednica, jeste očekivanje da se jednog dana ta nova granica po ulasku u Evropsku uniju ponovo otvori za Albance. „U tom slučaju, za oko deset godina imaćete situaciju da će na severu Kosova biti više Albanaca no Srba i dodatnih 10.000 do 20.000 Albanaca koji će naseliti teritoriju od Kruševca do Niša“. Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović kaže da, kada bi podela Kosova bila moguća, tim činom Srbiji bi pripale Trepča, metalurgija olova, dva manja rudnika olovno-cinkalne rude, postrojenja topionice olova sa arhaičnom tehnologijom i oko 9.000 onih koji su u ovom momentu nezaposleni. Preševo i Bujanovac, čak ni u tom slučaju podele, Ivanović ne vidi na karti novog Kosova. „To nije teritorija za razmenu, ne računate valjda i to?“, kaže on, ističući da se na taj način ugrožava Koridor 10. „Ako imate tako povučenu novu liniju uz Koridor, to znači da ga svako može uznemiravati praćkom i to nikakva budala neće prihvatiti“, striktan je on. On kaže da u tom slučaju na kosovskoj strani ostaju rudnici u Starom trgu u južnom delu Mitrovice, Novo Brdo, Kišnica i Ajvalija, kod Gračanice, kao i neotvoreni rudnici Oštro koplje na Bajbori, a Srbiji bi pripala topionica godišnjeg kapaciteta oko 130.000 tona, koju ne mogu da snabdeju ni postojeći rudnici čitavog Kosova. Predsednik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi poziva se na političku platformu u kojoj Albanci insistiraju na recipročnosti i to u svim varijantama. Tu platformu usvojila je januara 2006. godine skupština albanskih odbornika Preševa, Bujanovca i Medveđe. Ona podrazumeva ista prava za Albance koja dobiju Srbi. Ta recipročnost odnosi se i na opštine. „U slučaju da Srbi zahtevaju podelu, taj isti zahtev usledio bi i od Albanaca Preševa i Bujanovca“, kaže on. Prema poslednjem popisu iz 2002. godine Preševo je opština sa 35.0000 stanovnika i 90 odsto Albanaca, a Bujanovac 43.000 stanovnika i 55 odsto Albanaca. U Medveđi je bilo 27 odsto Albanaca. Kosovska vlada se nikada do sada nije izjašnjavala povodom ove platforme, a zamena Bujanovca i Preševa za enklave, ovim dokumentom nije precizirana.