Čekajući Godoa

Jat još nismo prodali, a kad ćemo ne znamo. Ovako se može čitati poslednja odluka Ministarstva za infrastrukturu da produži tender za strateškog partnera za nacionalnog avioprevoznika za još mesec dana, do 31. oktobra. Drugim rečima, uprkos državnim spinovima, nema ni Letonaca, ni Azerbejdžanaca, a bogami ni zainteresovanih Turaka, koji bi spasili srpskog gubitaša, sa godišnjim minusom od preko 20 miliona evra. A navodno se upravo na zahtev zbog tih zainteresovanih rok i produžava. U Ministarstvu infrastrukture NIN-u je rečeno da ne mogu da kažu o kojim se interesentima radi, a sve u cilju zaštite tenderske procedure. Da nešto ne pokvarimo. „Očito se radi o predizbornom produžavanju, jer Vlada nema snage ni volju da preuzme odgovornost za neuspeh drugog tendera za Jat. U međuvremenu će verovatno morati da odobre Jatu i dodatna sredstva do kraja godine, jer teško da će se nacionalni avioprevoznik uklopiti u odobreni minus od 20 miliona evra za ovu godinu“, tvrdi za NIN Predrag Vujović, bivši direktor Jata i jedan od najboljih poznavalaca ovog preduzeća. Drugi tender, raspisan 1. avgusta, pod sasvim nejasnim uslovima, kao da je unapred bio osuđen na propast. Ono što su u Ministarstvu za infrastrukturu predstavljali kao „fleksibilne“ uslove, ekonomisti su čitali kao magloviti tender, bez ikakvih konkretnih odrednica, jer se ne zna ni koji procenat, ni šta se tačno prodaje. Ideja je bila samo da se iz Jata izdvoji novo preduzeće, a da ga zatim investitor dokapitalizuje, odnosno pre svega da unese flotu u novo preduzeće. Stari Jat bi nastavio da postoji, sa dugovima, viškom zaposlenih i nagomilanim problemima, sa stečajem kao najverovatnijim ishodom svog puta. Iako svesna da Jat sa sadašnjom strukturom i brojem zaposlenih ne može da posluje ni na nuli, država uporno odbija da ga restrukturira i umesto toga mu dozvoljava da posluje sa minusom. „Menadžment Jata nema nikakav pritisak da treba da posluje pozitivno. Od njih država ni ne traži da izađu sa nekim planom kako će dovesti preduzeće na nulu. Naprotiv, u aprilu je usvojen plan poslovanja za 2011. godinu sa minusom od 20 miliona evra. Oni će taj plan verovatno „prebaciti“, pa će biti dobro ako završe godinu sa gubicima od 22 do 24 miliona evra“ objašnjava Vujović. Zašto nema kupca ili partnera za Jat? „Lak je odgovor na to pitanje i u Vladi ga dobro znaju. Ne možete osam godina odlagati reforme u preduzeću, a onda očekivati da dođe strani partner i da umesto vas, od 2.600 ljudi, koliko radi u Jatu i pratećim službama, otpusti 1.400. Šta će stranom investitoru štrajkovi zaposlenih, pojavljivanje u medijima u negativnom kontekstu, nepovoljan ugovor sa Erbasom, koji još nismo rešili i obaveza da posluje sa Jat tehnikom i keteringom, kako bi i njih održao u životu? Zašto bi iko došao pod tim uslovima kad može da osnuje novu kompaniju“, pita se Vujović. Sve to znaju i u Vladi, ali Mrkonjićevoj rečenici, koju ponavlja kao mantru, da Jat mora opstati po svaku cenu, niko se u koaliciji javno ne suprotstavlja. Resorni ministar ne želi da se za njegov rever kače brojni otkazi („ja zapošljavam na Koridoru, a ne otpuštam nikoga“, odgovarao je u duhu socijalista), dok DS daje direktore Jata, ali ne i plan restrukturiranja ili ne daj bože otkaze, jer to nije popularno. Zbog čega direktori deluju kao da su tu da se ne bi mešali u svoj posao. G17 i Dinkić nemaju direktne ingerencije, pa uglavnom izbegavaju ovu temu, ne želeći da se ona na bilo koji način vezuje za njih. Sledi izborna godina, pa je sasvim jasno da će neophodne reforme sačekati neku novu vladu, ali tada, upozorava Vujović, Jata možda više i ne bude. „To je kao kada pacijent umre od nečega što inače nije smrtonosno, recimo perforacije slepog creva zbog zakasnele reakcije“, objašnjava naš sagovornik. I tako, u pokušajima da izbegnu odgovornost za nužne, ali nepopularne rezove u Jatu, čiji akumulirani gubici dostižu 300 miliona evra, vladajuće stranke čekaju Godoa u vidu strateškog partnera, koji bi sve rešio umesto njih. A malo je verovatno da će se Godo pojaviti baš u Srbiji.