Prenos u više sfere

Dragan Jovićević Tek slučajno ili ne, motiv smrti provlačiće se kroz program ovogodišnjeg Bemusa, satkanog od najrazličitijih muzičkih stilova i pravaca. Berliozova Religiozna meditacija, te Foreov Rekvijem iz 1900. godine, u izvođenju Pariskog orkestarskog ansambla i Kamernog hora accentus otvoriće 43. Beogradske muzičke svečanosti, uvodeći publiku u sledeći stadijum koji smrt predstavlja – početak novog života. Barem su tako to prezentovali organizatori programa Bemusa, koji će od 15. do 26. oktobra predstaviti presek aktuelne muzičke produkcije do one mere, do koje mu to budžet dozvoljava. Jer kao i u slučaju ostalih festivalskih manifestacija kod nas, Bemus je osuđen da što bolji program realizuje sa postojećim, uvek nedovoljno visokim budžetom i da beogradskoj publici dovede najznačajnija muzička imena današnjice. Zoran Erić, selektor ovogodišnjeg programa, tvrdi da je u tome i uspeo: „Na tom tragu, Festival će obogatiti kulturnu mapu prestonice, u njenoj najširoj lepezi. Naravno da se neće svima dopasti ono od savremene muzike, niti će svi voleti ono što je klasika, ali poenta je da svako nađe ono što će ga privući“, ističe Erić. Najatraktivniji deo programa ovogodišnjeg Bemusa činiće premijere i jubileji, te je nesumnjivo da će u programskoj celini najveću pažnju privući dela koja se izvode povodom dvestotegodišnjice rođenja Franca Lista i četrdesetogodišnjice rada kamernog ansambla Collegium musicum. Tu je i premijerno izvođenje Četiri američka godišnja doba, uvek atraktivnog Filipa Glasa u izvođenju Gudača svetog Đorđa, pa i premijera domaće opere Mileva Aleksandre Vrebalov u izvođenju novosadskog SNP, po motivima života Mileve Marić Ajnštajn... Obogaćenje programa 43. Bemusa predstavljaju i dve lutkarske predstave, već tradicionalan koncert izvorne narodne muzike, kao i koncerti polaznika kreativnih majstorskih radionica violiniste Jovana Kolundžije i velike operske umetnice Marijane Mijanović. Predstava „novog cirkusa“ Sa-Učesništvo iz Belgije spojiće profesionalne cirkuske artiste i osobe sa mentalnim hendikepom koje učestvuju u jedinstvenoj umetničkoj kreaciji. Godišnjica Lista biće obeležena izvođenjem njegove Faust simfonije na koncertu Simfonijskog orkestra i Hora RTS, 22. oktobra u Kolarčevoj zadužbini, pod upravom dirigenta Bojana Suđića. Pijanistkinja Lidija Bizjak održaće koncert u Domu omladine na kome će izvesti muziku Franca Lista i nove generacije evropskih kompozitora, u okviru saradnje Bemusa na projektu MuSMA (Music Masters on Air) Evropske asocijacije festivala. A povodom jubileja Akademskog ženskog hora Collegium musicum, biće izvedena i porudžbina ovogodišnjeg Bemusa, kompozicija Senke snova i mora Milana Mihajlovića, pod upravom dirigenta Darinke Matić Marović i uz učešće orkestra Camerata Serbica i Hora Obilić AKUD Branko Krsmanović. Pored Američkih godišnjih doba, Gudači svetog Đorđa izvešće i Godišnja doba u Buenos Ajresu Astora Pjacole te su, shodno tome, svoj program naslovili - Osam godišnjih doba. Kuriozitet događaja jeste prisustvo slavnog američkog violiniste Roberta MekDafija, koji je isto delo Filipa Glasa izveo i na svetskoj premijeri pre nekoliko godina. Tada Glasa kritika nije dočekala sa puno oduševljenja, nalazivši brojne mane za njegovu intervenciju na poznatom delu Antonija Vivaldija, zamerajući pre svega na neobičnom i, kako su ocenili, ne baš uspešnom spoju američkog postmodernog stila i italijanskog premodernog koncerta. Ipak, Glasova art-house muzika godinama je izuzetno slušana na internetu i uspešno je prokrčila put do nove publike. To nije zanemarujući podatak za organizatore Beogradskih muzičkih svečanosti koji se, baš kao i ostatak sveta, suočavaju sa padom posećenosti koncertima klasične muzike, s godinama sve očiglednijim. S druge strane, klasična muzika iznalazi put do nove ciljne grupe, okrenute novijim tehnologijama. Zato će Bemus u saradnji sa Beogradskom arenom pokušati da upravo tu grupu animira sasvim neočekivanim koncertom – resitalom Borisa Berezovskog, jednim od najboljih svetskih pijanista, koji će pružiti završnicu festivala 26. oktobra nastupom upravo u najvećoj beogradskoj hali. Intervju: Boris Berezovski, pijanista čiji resital zatvara Bemus Muzika nije što i vožnja vozom Zatvaranje ovogodišnjeg Bemusa biće istinski redak prizor – klasični muzičari predvođeni slavnim pijanistom Borisom Berezovskim nastupiće u Beogradskoj areni, dvorani čija je veličina izazov i za mnoge pop zvezde, ali sa delima Bramsa, Lista, Hačaturijana, Gulda, Čejsinsa, Šopena... Nastupi ovog tipa, međutim, nisu ništa novo za Berezovskog, pijanistu kojeg je Tajms opisao kao „umetnika koji izuzetno obećava, izvođača zasenjujuće virtuoznosti i zastrašujuće snage“. U intervjuu za NIN, Berezovski kaže da će mu osim toga biti potrebno i dobro ozvučenje, kako bi svi mogli da ga čuju. „U klasičnoj muzici postoji i duga tradicija koncerata na otvorenom, gde ima mnogo ljudi. Oni dođu i s flašom vina i prijateljima, pa uživaju i u lepom vremenu i u muzici. Najveća dvorana u kojoj sam dosad svirao, u Japanu, imala je publiku od 6.000 ljudi, i tehnički uslovi bili su savršeni... Istina je da je neobično držati koncerte klasične muzike u takvim prostorima, ali program koncerta u Beogradu je veoma lagan za slušanje. Dela su kratka i ne morate da se skoncentrišete 40 minuta da biste ušli u dušu kompozitora.“ Poznati ste po improvizacijama, koje ljudi obično povezuju s džezom. Kako to radite? Izađete na binu i nemate pojma kako ćete nešto odsvirati, ili...? Kod mene je reč o drugačijoj vrsti improvizacije, budući da sviram muziku koja je već napisana. Tako se i improvizovanje svodi na izvođenje određenih fraza i deonica. S druge strane, ljudi često kažu da je sviranje klasike nalik vožnji vozom – ne možeš da biraš kuda ćeš putovati, nego samo tamo kuda te vozi. Tako su i mene učili, ali kada sam počeo da se zanimam za džez shvatio sam koliko je improvizovanje važno. U klasici je muzika uvek ista, iste su to note, ali prilikom sviranja uvek možete na licu mesta malo improvizovati… Kada ste prepoznali kompozitore čija dela su vam odgovarala više od drugih? Imam naklonosti za određene kompozitore. Tako je i u drugim stvarima u životu - prosto više volim votku nego vino... (smeh) Meni je to normalna stvar, sve je deo prirodnog procesa.