Francuskoj levici narasli apetiti

U trenutku kada evropskom političkom scenom dominiraju desničarske partije, Francuska levičarska opozicija (Socijalistička partija, Komunistička partija i Partija zelenih) izazvala je među svojim pristalicama oduševljenje odnevši pobedu na izborima za gornji dom Nacionalne skupštine i preuzevši kontrolu nad Senatom. Posle više od pola veka, koliko je kontrolisala Senat, desnica je izgubila poziciju koja sada socijalistima pruža daleko veće mogućnosti uticaja na usvajanje zakona. Levica je, svakako, protumačila osvajanje Senata kao nastavak pobede na prošlogodišnjim lokalnim izborima, na kojima je osvojila većinu čak i u seoskim sredinama, koje joj tradicionalno nisu naklonjene. Od 102 kantona, tada su dobili 51, dok je UNP uzeo tek 31. Sedam meseci uoči predsedničkih izbora, ovaj novi razočaravajući rezultat za vladajuću UNP ozbiljno je uzdrmao i pozicije predsednika Nikole Sarkozija, čija se naredna kandidatura sada dovodi u pitanje. To će mu očigledno znatno otežati planove za drugi mandat u proleće 2012. godine, kao i sprovođenje politike kojom vladajuća stranka pokušava da zemlju izvuče iz krize. Upravo je predstavljen predlog budžeta za narednu godinu, kojim vlada namerava da uravnoteži javne finansije, uvede paket mera štednje i pomogne oporavak privrede čiji je rast u drugom kvartalu ove godine ostao na nuli. Takođe je planirano i usvajanje “zlatnog budžetskog pravila”, koje bi trebalo da uđe u Ustav, a koje su evropskim članicama letos predložili Sarkozi i Merkelova, nadajući se da bi unošenje ograničenja deficita u zakon pomoglo stabilnosti evropskih ekonomija. Ovaj predlog izazvao je rasprave o tome da li bi takva promena zahtevala da se građani za nju prethodno izjasne na referendumu ili bi bio dovoljan dogovor u Skupštini. I takav dogovor sada bi mogao biti otežan, jer se levica protivi predlogu. Istovremeno, obrt koji su doneli izbori za Senat, označio je i početak trke za predsedničke izbore. Iz vladajuće partije stigli su komentari da su ovaj poraz shvatili kao ozbiljnu opomenu, ali za samog Sarkozija reč je o daleko ozbiljnijem udarcu. Od maja 2007. godine, kada je došao na čelo zemlje, Sarkozi je dosta izgubio na popularnosti, ne samo zbog ekonomske nesigurnosti, nezaposlenosti i sve većeg budžetskog deficita, već i zbog skandala koji su ga pratili (korupcijske afere vezane za neke njegove ljude). U ”aferi Karači”, koja trenutno potresa Francusku, osumnjičena su dva Sarkozijeva bivša saradnika, Tjeri Gober i Nikola Bazir, koji mu je u međuvremenu postao i venčani kum. Pod istragom je finansiranje predsedničke kampanje bivšeg premijera Eduarda Baladira 1995. godine i ugovor o prodaji podmornica Pakistanu, u vreme kada je Sarkozi bio njegov portparol u trci za predsedničke izbore. Baladir je izgubio, a Žak Širak je, postavši predsednik, obustavio plaćanje provizije iz ugovora o prodaji. Usledila je eksplozija bombe u brodogradilištu u Karačiju u maju 2002. godine, koja je prvobitno pripisana Al kaidi, ali je zatim povezana sa francuskim tajnim provizijama. Gde je završio taj novac sada treba da utvrdi istraga, ali se sumnja da je njim bila finansirana Baladirova kampanja. Iz Jelisejske palate stiglo je saopštenje da predsednik nema nikakve veze sa ovom aferom i da je reč samo o “klevetama i politikantskoj manipulaciji”, ali, i inače već ozbiljno uzdrmana pozicija Sarkozija u glasačkom telu, nije više dovoljno snažna da bi neoštećena izašla iz ovakvog skandala. Istraživanja pokazuju da socijalisti ozbiljno jačaju, uprkos teškom udarcu koji su doživeli posle silaska Dominika Stros Kana sa političke scene. Pre seks skandala u NJujorku, koji ga je doveo na sud pod optužbom za silovanje, Stros-Kan je bio ozbiljan favorit za predsednika, kome su istraživanja davala znatnu prednost u odnosu na Sarkozija. Uprkos tome ispostavilo se da bi socijalisti u ovom trenutku lako mogli da dobiju predsedničke izbore. Istraživanje “Ipsosa” ovog leta pokazalo je da aktuelnog predsednika 66 odsto ispitanika ne želi da vidi u još jednom mandatu, a podršku mu je pružilo tek 29 odsto ispitanika. Osvojivši Senat, socijalisti su proglasili da je ovo tek početak i spremni su da krenu u bitku koja bi im omogućila da prvi put, posle Miterana (čija se vlast završila 1995,. godine) , ponovo imaju predsednika. Dodatni entuzijazam pruža im činjenica da su odneli pobedu u trenutku kada evropska desnica dominira političkom scenom. Poslednjih deset godina većina izbora u evropskim zemljama donosila je pobedu desnim koalicijama ili premijerima. Ovog leta, u junu, i Portugal je odbacio socijaliste, ostavivši Španiju, Grčku, Austriju, Sloveniju i Kipar, kao jedine države koje ne vodi desnica. NJima se sada, sredinom septembra, priključila i Danska, koja je na upravo održanim izborima na čelo države dovela koaliciju predvođenu socijaldemokratama. Izbori za Evropski parlament, 2009. godine, takođe su pokazali da evropski glasači biraju desnicu, a analitičari su pokušavali da nađu odgovor u ekonomskoj krizi i rastućoj nesigurnosti. Socijaldemokratama svakako nije pomoglo ulaženje u bliske odnose sa korporativnom elitom, uključujući i bankarski sektor koji je na kraju doveo svetsku ekonomiju na ivicu kolapsa. Istovremeno, oni nisu imali ni prave odgovore na probleme nekontrolisane migracije, rastućeg kriminala u siromašnijim delovima države i socijalne segregacije i došli su do tačke u kojoj je postalo veoma teško uveriti glasače da su spremni da ponude nešto bolje od onoga što već imaju. Evropska levica sada se nada da je ovo početak oporavka, ali i ako zaista bude tako, pred njima su i dalje isti izazovi sa kojima se nose sadašnje evropske vlade – ekonomska kriza, koja zahteva duboke rezove, povećanje poreza, produžetak radnog veka, smanjenje socijalnih davanja i borba sa građanskim nezadovoljstvom. Danska: porez na bogatstvo Na parlamentarnim izborima u Danskoj levičarska koalicija (socijaldemokrate, socijalni liberali, Socijalistička narodna stranka i Crveno-zelena alijansa) pobedila je osvojivši 89 mesta u parlamentu, dok je manjinska koalicija desnog centra dobila 86 mandata. Danska je tako dobila i prvu ženu premijera, Hele Torning Šmit, predsednicu socijaldemokrata. Glavna tema predizborne kampanje bila je ekonomska kriza, koja Dansku nije pogodila u onolikoj meri u kojoj ostatak Evrope, ali je za glasače ekonomski zastoj bio sasvim dovoljan razlog da okrenu leđa desnici koja ih je vodila poslednjih deset godina. Socijaldemokrate su ponudile uvođenje poreza na bogatstvo i produženje radnog vremena kao mere izlaska iz krize, nasuprot svojim rivalima koji su predlagali mere štednje i ukidanje sistema prevremenog penzionisanja. Na izbore je izašlo čak 87,7 odsto glasača.