Šta ipak nije dobro

Svi smo mi očekivali novu zoru nad horizontom Srbije, a sa velikim žarom naročito S. Basara, jer se jedva otarasio režima, koji ga je gušio, njega i njegov motor. I da dokaže šta ga je gušilo pokazao je to u dve neprijatne anegdote, obe vezane za njegovo vozačko iskustvo. Očekivao sam mnogo više inventivnosti od jednog publiciste pronicljivog duha, nego da sve svede na kriminalizovanu sredinu koju je bivši režim (kao namerno!) odgajio. Takođe Basara tvrdi da bivši režim i SFRJ nisu bili zlatno doba kojim bi se Srbi mogli podičiti. ŠTA IPAK NIJE DOBRO prikazaću u nastavku pisma. Istu takvu, ako još ne i goru kriminalizovanu sredinu stvorio je ovaj režim, u potpunoj demokratiji i u potpunoj slobodi tržišne ekonomije. Želeo bih samo da navedem neke parametre sadašnjeg dostignuća, pardon posrnuća: hleb, perspektiva naše dece i nezajažljive banke 29.000 duša na nacionalnoj kuhinji, 1,3 milion osiromašenih bez šanse za ikakvu zaradu, a ove godine još 11.000. Nezaposlenih u Evropi 28 odsto, a u Srbiji 40 odsto. Poslednji smo u regionu posle Makedonije i Albanije. A o Kosovu, ulasku u Evropu i moralnom posrnuću intelektualaca da i ne pričamo. Sada mi je jasno, g. Spaiću, što ova godišnjica nije baš obeležena na sav glas kao ranijih godina, jer ne može da se podiči onim ŠTA IPAK NIJE DOBRO u državi Srbiji.