Restitucija mržnje

Na zidu predsednika opštine Temerin i potpredsednika Demokratske stranke vojvođanskih Mađara, Andraša Gustonjija, glavno mesto zauzima portret najvećeg srpskog vojskovođe iz Prvog svetskog rata, Živojina Mišića. “Slika je bila u kancelariji kada sam preuzeo dužnost. Smatram da nije poenta da svaki predsednik poništava ono što je uradio njegov prethodnik”, reći će Gustonji. Na zidovima temerinskih zgrada je manje grafita i parola nego u drugim opštinama u Srbiji, ali je nekoliko teških međunacionalnih incidenata bilo dovoljno da se svaki nacionalistički grafit doživi kao bomba koju je neko okačio o komšijski zid. Imate pored srednje škole parole Obraza, a na jednom saobraćajnom znaku u blizini katoličke crkve mađarske parole u kojima se kaže da su svoji na svome, reći će jedan od sagovornika NIN-a. Parkom u kojem je grupa mađarskih ekstremista nedavno napala srpskog tinejdžera šetaju se trojica policajaca, kojima kao da nije jasno zašto su došli. Obični građani, kojima nije drago što je njihova opština postala novi sinonim za etničke netrpeljivosti, kao da se raduju prisustvu policije, bar dok se sve strasti ne smire. “Dolaze generacije koje nemaju strah. Oni nisu bili rođeni kada su odavde momci išli ka Vukovaru, pa ne znaju gde nacionalni konflikti mogu da se završe”, kaže predsednik opštine Andraš Gustonji. “Mi ove incidente moramo da osudimo, ali treba da znamo da je bilo i dosta incidenata u prošlosti u kojima su bili napadani Mađari i da čitavu ovu neprijatnu situaciju iskoristimo kako bismo konačno krenuli ka nekom istorijskom pomirenju. A baš je Temerin dobro mesto za pomirenje, jer je u lokalnoj vladajućoj koaliciji 12 odbornika iz srpskih a osam iz mađarskih stranaka”, kaže Gustonji. Posle napada neidentifikovanih grupa mađarskih ekstremista na srpske mladiće, mediji su javili da su odgovor spremili pripadnici Obraza koji su ubrzo uhapšeni. Pripadnik Obraza Vladimir Tepić, koji se iz Temerina, odakle je rodom, sklonio u Novi Sad da ne bi bio preventivno uhapšen, ocenjuje da je reč o još jednom dokazu da u Beogradu i dalje vlada svest da sve druge vidove oblike ekstremizma i fašizma treba ublažiti pravljenjem veštačke simetrije . „Ne smem ni da pomislim šta bi se dogodilo da je Obraz stajao iza takvih napada, ali pošto je reč o manjini, i pošto jer reč o istinskoj fašističkoj organizaciji onda se svuda u Srbiji sve to minimalizuje. Odmah se srpska policija potrudila da uhapsi grupu maloletnika, koji su verovatno zavedeni, i nekakvog organizatora koji nikakve veze nema sa Obrazom i koji se sada ne nalazi u zatvoru jer ga je verovatno angažovala Služba. A pošto nam državni organi objašnjavaju da ne znaju ko stoji iza napada, možemo da im kažemo kako svi u Temerinu znaju o kome je reč, kao i da smo spremni da im ustupimo svu dokumentaciju o fašističkoj delatnosti konkretnih ljudi, mada smo uvereni da oni to dobro znaju“. Pripadnici Obraza dodaju da je mađarska rok grupa Karpatija, „koja nije nimalo blaža od Tompsona samo njihove fašističke pesme ne razumemo“, više puta nastupala u Srbiji i to o trošku njenih poreskih obveznika. Neko ko ne prati srpske medije mogao bi da pomisli kako je Temerin idealna varoš da se provede mirna i udobna starost, ali svi drugi su nekako ubeđeni da je reč o mestu u kojem se najavljuje novi međuetnički požar u Srbiji. Na pitanja o etničkim tenzijama, politički korektni meštani prilično mrzovoljno odgovaraju da se to preuveličava, da se u svakom mestu dešavaju kafanske tuče ili ulični okršaji maloletnika, ali da se samo u Temerinu to doživljava na poseban način. “Jedino uveče omladina nešto slabije izlazi, ali se ništa posebno nije promenilo, možda su u poslednje vreme počeli da pričaju tiše dok se šetaju ulicama, da ne bi izazvali tenzije”... Temerin je, međutim, postao mesto u kojem se srpsko-mađarski odnosi stavljaju na najveći test, ne samo zato što je reč o zamišljenoj, južnoj granici mađarske autonomije, već i zato što je reč o mestu gde je napravljena široka koalicija srpskih i mađarskih stranaka (od DSVM i SVM, do DS, DSS, SPS i Grupe građana Prosperitet) pa bi ekstremisti rado uništili u Temerinu svaku ideju tolerancije. Iako to nije direktno povezano, lokalni eksperti nekako veruju da je i zakon o restituciji bio sasvim dovoljan povod da se otvore rasprave o prošlom ratu, u kojima su se lokalni Srbi setili da su prvo masovno streljanje 1941. izveli hortijevci u susednom Sirigu kada je ubijeno više od 100 srpskih civila, dok se Mađari sećaju da su partizani u istoj opštini likvidirali Mađare, doduše pripadnike ili simpatizere okupacionih snaga, krajem rata, bez suda. “Istorija srpsko-mađarskih odnosa je veoma duga i gotovo u svim konfliktima i ratovima Srbi i Mađari su bili na suprotnim stranama”, kaže za NIN predsednik Demokratske stranke vojvođanskih Mađara Andraš Agošton, koji je početkom devedesetih bio nesporni lider vojvođanskih Mađara. “Bio sam u Budimpešti kada je usvajan zakon o restituciji i rekao sam predsedniku mađarskog parlamenta da mađarska vlada ne sme da prećuti takvu nepravdu jer to nije samo naše pitanje već se tiče i njihovih građana i njihove prošlosti. Posle je gospodin Pastor bio u Budimpešti i vratio se sa osveženim idejama. Znam da to mnogim ljudima u Srbiji zvuči nepravedno, ali nije ni pravedno da čitavom narodu, bilo da je reč o Mađarima ili Nemcima, uvedete princip kolektivne odgovornosti, a da se recimo ljotićevcima sve to oprosti”, kaže Agošton i priseća se kako su izgledali prvi razgovori o pravima mađarske manjine. “Kada sam prvi put razgovarao sa Miloševićem rekao je da bi izašao u susret našim zahtevima da smo mi jedina manjina u Srbiji. Prošlo je skoro dve decenije, a mi nismo previše odmakli u ostvarivanju našeg cilja, personalne autonomije za mađarsku zajednicu. Osetili smo značajan pomak 2008. godine, kada je pred nama bio korektan nacrt zakona o nacionalnim savetima, ali je na kraju usvojen tekst zakona koji nije ni približan nacrtu. Kada čujem da Mađari radikalizuju svoju politiku, moram da zapitam kako jedna zajednica koja je svake godine manja može sebi da dopusti radikalizaciju. Beograd ne razume da Mađari neće povećavati svoje zahteve, ali ih neće ni za milimetar smanjivati”, zaključuje Agošton. Na ulicama Temerina je, izgleda, mirnije nego u bilo kojoj drugoj opštini u Srbiji, osim što neke parole, grafiti i plakati za koncerte (Karpatija ili Baja Mali Knindža) mogu da budu sasvim dovoljni za izazivanje novog požara. Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Malo smo razočarani „Nadam se da Zakon o restituciji neće imati dramatične posledice na međunacionalne odnose i da neće ugroziti ono za šta smo se sa sadašnjim koalicionim partnerima borili dve decenije. Taj zakon nije mađarsko, niti je nemačko, već civilizacijsko pitanje, jer sam uveren da će Evropa najnegativnije oceniti zakon u kojem se na početku 21 . veka uvodi princip kolektivne odgovornosti“. Hoće li Mađarska definisati kao uslov za dalje evropske integracije Srbije promenu zakona o restituciji? Zaista ne mogu da znam kakve će Budimpešta poteze povlačiti, ali me jako čudi što je upravo u vreme usvajanja zakona u Beogradu bio mađarski ministar spoljnih poslova i što je i njemu, kao i nama, predočeno jedno rešenje, da bi Vlada u samoj Skupštini izmenila sopstveni predlog što je zaista veliki kuriozitet. U kojoj meri je taj zakon uzdrmao vaše odnose prema koalicionim partnerima? Nismo mi mala deca, ušli smo u partnerstvo na početku mandata na osnovu procene šta ta koalicija može da ostvari. Jesmo donekle razočarani što primećujemo da Vlada nema odgovore na veoma ozbiljne probleme, i onda to pokušava da pokrije vraćanjem 65 godina. Voleo bih da spakuju te udžbenike i čitanke iz komunističkog režima i da pogledaju gde se danas nalazimo mi, a gde druge evropske zemlje. Dosta se govori po beogradskim kabinetima da ste sve bliži naprednjacima. Ne znam zaista ko to govori, ali primećujem da se već dugo neki politički i medijski krugovi istinski trude da SVM izguraju iz ove koalicije, da nas ostave po strani. A što se tiče koalicije sa gospodinom Nikolićem, reći ću da je koalicija sa njegovom strankom toliko izvesna kao i koalicija između Tadića i Nikolića.