Naočare - zauvek zbogom!

U Americi i u bivšem Sovjetskom Savezu još pre trideset godina počelo se sa upotrebom lasera u lečenju nekih poremećaja vida, a naročito kratkovidosti. Laseri u to doba nisu bili dovoljno snažni niti savršeni, tako da je njihov zrak bio previše širok tj. tup, a i takt emitovanja svetlosti iz lasera, odnosno laserskog snopa, nije najbolje odgovarao očnim hirurzima.

U novije vreme, u poslednjih nekoliko godina, laseri su usavršeni i što je još važnije, tehnika kojom se utvrđuje stepen deformiteta rožnjače, tj. onog najpovršnijeg i providnog dela oka koji prekriva dužicu i zenicu, do te mere su poboljšani da se već prošle, 2003. godine, oko milion i po Amerikanaca odlučilo da svoje naočare odbaci zauvek i da se podvrgne takozvanoj refraktivnoj hirurgiji koja uz pomoć lasera vraća oštrinu vida na normalne vrednosti, za svega nekoliko minuta hirurškog rada.

Kada se prošle godine na ovu vrstu operacije odlučio i Tajger Vuds, čuveni igrač golfa i prava medijska zvezda, svi kratkovidi su se mašili za svoje naočare želeći da im kažu zbogom.

Da bi se operacija mogla izvesti potrebno je raspolagati aberometrom koji uz pomoć 168 svetlosnih snopova, koje usmerava prema mrežnjači, omogućava kompjutersko izračunavanje optičkih grešaka koje su razlog kratkovidosti, dalekovidosti ili, pak, astigmatizma.

Kada se utvrdi i ustanovi problem, onda na delo stupa laser koji proseca rožnjaču toliko da se ona odiže kao poklopac, a onda se obrađuje i punktira, tako što svaki laserski zrak od 0.7 mm “punktuje” i uklanja oko 500 nanometara rožnjače. Na taj način smanjuje se krivina rožnjače i menja stepen prelamanja svetlosti. Na kraju, vraća se odignuti poklopac sa rožnjače i time se operacija završava.

Ceo proces traje nekoliko minuta, beskrvan je i bezbolan pošto se pre operacije u oko ukapa anestetik.

Poslednje generacije lasera Katana Technologies (katana je vrsta samurajskog mača) emituje zrak koji je debljine 0.25 mm u ritmu od 1 femtosekunde, tj. 0.000000000000001 sekundi.

U Nemačkoj operacija košta 2 000 evra, dok je u Španiji dvostruko jeftinija. Hirurški postupak je jednostavan ali skup, najviše zbog skupe opreme: laser novije generacije košta oko 500 000 evra, što nije nimalo lako amortizovati.

Naravno, ni ovaj tip operacija nije idealan. Kako su pokazali rezultati sa Medicinskog fakulteta u NJu DŽerziju u Americi, od 2 485 operacija oko 10 posto nije bilo idealno.

Nažalost, laserskom tehnikom ne leče se poremećaji vida kod osoba mlađih od 18 godina, budući da oko raste do 18. godine, niti kod bolesnika sa dijabetesom ili glaukomom.