Idol iz Sibira

Taman sam rešio da ne diram ministra Dačića, bar, mesec dva, samo zato što je, onomad, održao vakelu austrijskom ambasadoru oko Kosova. Ali, šta ćeš, kada mi se, da prostite, potpredsednik vlade namešta sa otvaranjem „plivačkog kompleksa“ u Babušnici, tu u mom komšiluku. Tog dana, valjda 13. oktobra, zvrndao je njegov policijski helikopter iznad mog Vidova, i, odmah sam znao da me osmatraju iz vazduha. Jer, nastala je prava zabuna u njihovim redovima; gde to nestanem u sumrak, pa me nema do u sitne sate, i, gde štuknem čim svane dok su lile oktobarske kiše. Nisu danima mogli, u Državnoj bezbednosti, da ukapiraju da se kod Garija u Mokri, sa njegovom sestrom Bisom mlatimo sa zimnicom. Te peci i ljušti paprike za ajvar, te melji paradajz i plavi patlidžan, a onda i feferone... . Elem, rintalo se, bajo, udarnički pet dana dok se Udba u potrazi za mnom lomatala. Tim pre, što je raščinjeni Artemije dolazio, za vikend, u novoosnovani manastir u Belanovcu, tu na tri kilometra od mene pa je trebalo saznati da li smo se sreli i dogovorili da „rušimo Irineja“. Posle sam, ispred zadruge u Mokri, čuo da je Dačić sa onim rumenkom Dulićem uspešno sleteo u Babušnicu, ali ne javljaju da li su i tamo srušili elisom panoe i kioske kao kod Palme u Jagodini. Eej, pustiti u rad otvoreni bazen za kupanje u oktobru kada se pod snegom beli Stara planina to mora da je neka šešeljevska žešća zajebancija. Kad, oćeš! U pirotskim novinama fotografija na naslovnoj strani; Dačić i Dulić presecaju vrpcu! Ko je, bre, ovde lud, a kome noge smrde!? Na sve to Dačić udara liru Babuščanima, kao, „dosta su južnjaci među prvima ginuli u ratovima, a siromašili u miru“. Da se rasplačeš, načisto! Nego Biljana mi iz Beograda javlja da u „Kuriru“ piše da su arheolozi na trasi Koridora 10 našli trista kilograma zlata!? K. G. Jung, moj guru iz Švice, mudro ćuti, pućka dimove iz srebrnaste patarenske lule, pa će izokola: “Ne misliš, valjda, da te Dačić, lično, iz helikoptera osmatrao? Pazi, to, već, može da bude paranoja... Zašto ne razmišljaš ovako: Dačić je otišao u Babušnicu zbog bazena, šatro, a, u stvari, da pokupi nađeno zlato!?“ Dođe mi da Junga oteram u majčinu zato što sa mnom pravi sprdačinu, ali guru je guru i njemu je sve dozvoljeno... Nego, iz Vidova zapucam sa Garijem preko livada do odmarališta Crvenog krsta gde su smešteni arheolozi sa Koridora 10, inače, moji novi prisni prijatelji. A oni lepo prostrli šta su tog dana „ulovili“: polomljenu rimsku keramiku i novčiće, ćilibarska zrna ogrlice, i, kosti; dečje i divovske. Da, živeli su, ovde, na Suvoj planini, divovi te se i selo Divljana po njima zove. A i sam Nikita Remezijanski, episkop „slovenskog porekla“ bio je visok preko dva metra a kažu „rušio se od visine“. Pričamo o tome, uz rakiju, kad, dr Miroslav Lazić, vođa arheološke ekipe, kaže mi da je kod Jekaterinburga nađen drveni idol koji je bio visok šest metara, dakle, mnogo, mnogo viši od Dačića. Idol je „dekorisan antropomorfnim predstavama muškog i ženskog pola, a prisutne su i predstave životinja“. E, sad, dolazi ono najvažnije, jer Miroslav kaže da je taj „Šigerijanski idol“ klesan od „sibirskog ariša“ i star je, bar, „devet hiljada godina“!!? Tu, lepo, zinem od čuda, ali, tek mi se nebo okrenulo kada sam video sliku „Šigerijanskog idola“. Dobro, ne liči, baš, na mog boga Vida, ali reklo bi se da je to jedna te ista kultura, prosuta od Lepenskog vira do Sibira! Vraćam se po mesečini u Vidovo, ošamućen „Šigerinskim idolom“. Stanem ispred Vidovog hrama, a K. G. Jung će tiho da prozbori: “Da li ti je jasno da su se bogovi ili vanzemaljci spustili u Sibir pre oko devet hiljada godina i da su ljudima otkrili svoja kosmička znanja, između ostalog, i računanje vremena. Zar nismo, po starom srpskom kalendaru, danas u 7520. godini? I kako to da stari srpski kalendar poznaje precizno termine promena elektromagnetizma Sunca? Takva preciznost ne može biti slučajna jer zahteva savremena znanja iz kosmičke meteorologije“. I, zaista, svi srpski pohrišćanjeni paganski praznici, od Đurđevdana do Mitrovdana poklapaju se sa godišnjim Sunčevim elektromagnetnim ciklusima koji dovode do najvećih promena u Zemljinoj atmosferi, a te promene mogu se registrovati samo najnovijim instrumentima pomoću satelita! Legnem u hladnu postelju, a čaršavi ledeni kao plehovi, i, fali mi nešto toplo, žensko, da, nedostaje mi Biljana. Ali, na suvomrazici, brzo se zaspi. I šta sanjam?! Sa Dačićem plivam u novootvorenom bazenu u Babušnici, plivamo kučeći. A Dulić nas kao batler ili čuvar bazena u zimskom periodu čeka sa toplim bademantilima i peškirima. Tu se stvori i moja Crna, pa će reći: “Vidiš li da ima smisla otvarati bazene u oktobru?“ Tu počnem da se cerekam još u snu, a nastavim da se smejem i na javi, u zoru, na minus sedam Celzijusovih. Smejem se sebi, Srbiji, a i životu.