Prijavom na prijavu

Policija bi ovih dana, ako je suditi po medijskim napisima i istupima, trebalo da ima pune ruke posla zbog krivičnih prijava koje međusobno pljušte između sadašnjeg i bivšeg rukovodstva Triglav osiguranja. Nakon što je nedavno slovenački dnevnik Finance objavio da ta kompanija namerava da podnese krivičnu prijavu protiv Milana Skoka, prethodnog predsednika Upravnog odbora u Srbiji, advokat „optuženog“ Dragiša Kecojević za NIN odgovara da će, u tom slučaju, on podneti krivičnu prijavu - u kontrasmeru. U centrali Triglava nisu za NIN želeli ni da potvrde niti da demantuju pisanje slovenačke štampe da će biti podneta krivična prijava protiv njihovog bivšeg predsednika Upravnog odbora. Urša Manček, pomoćnica predsednika Uprave, kratko je za NIN rekla da je u toku policijska istraga o poslovanju beogradskog društva u prethodnom periodu. Staro rukovodstvo, sa predsednikom UO Milanom Skokom na čelu, smenjeno je sredinom 2010. godine, a od tada je direktor Predrag Bobera. Triglav osiguranje je prošlu poslovnu godinu završilo sa gubitkom od 2,2 miliona evra, dok je u 2009. društvo bilo u plusu oko 125.000 evra. Kao zvanično objašnjenje za gubitke u prošloj godini u Triglav grupi navode dodatna rezervisanja da bi se pokrile štete iz prethodnih godina. U obrazloženju se ističe da su takve rezervacije bile neophodne jer je „cela grupa svoje poslovanje usaglasila sa evropskim standardima“. Bivši savetnik Uprave Dragiša Kecojević, međutim, tvrdi da su gubici nastali zbog lošeg upravljanja kompanijom. Prema njegovim rečima, troškovi poslovanja su viši desetak procenata, naplata premije je skuplja, a i sadašnji direktori troše više na zarade, automobile, telefone, poslovne ručkove. Ipak, u krajnjoj liniji, profit bilo koje kompanije, pa i Triglava u ovom slučaju, trebalo bi da je prevashodno briga akcionara i oni odlučuje o tome ko i koliko dobro upravlja njihovim kapitalom. U ovom slučaju većinski akcionar je država Slovenija, jer je 2006. godine najveći slovenački državni osiguravač, Zavarovalnica Triglav kupio tadašnje Kopaonik osiguranje. Za građane Srbije, osigurane u ovoj osiguravajućoj kući, koja se prema ukupnoj premiji, nalazi među prvih deset od ukupno 19 osiguravajućih kompanija u Srbiji, daleko veća briga je to što se ta kompanija kotira najslabije među domaćim osiguravačima kad je reč o izmiravanju njenih obaveza. U prvih devet meseci ove godine, Triglav je od ukupno 12 kompanija koje se bave obaveznim auto-osiguranjem na poslednjem mestu po kriterijumu ažurnosti isplate štete, što je osnovni kriterijum Narodne banke Srbije za procenu dobrog društva za osiguranje. Matjaž Rakovec, predsednik Uprave Zavarovalnice Triglav sam je u septembarskom intervjuu slovenačkom Delu “priznao” kako je i lane ta osiguravajuća kuća u Srbiji bila na poslednjem mestu po „likvidaciji“ šteta. Uz to, zabrinjavajući su troškovi sprovođenja osiguranja kod obaveznog osiguranja automobila. Naime, u napomenama uz prošlogodišnji finansijski izveštaj navodi se da su takvi rashodi učestvovali sa 42 odsto u ukupnoj premiji. To je, dakle, čak 19 procentnih poena više nego što je dozvoljeno Zakonom o obaveznom osiguranju. To drugim rečima znači da su praktično nedozvoljeno potrošene pare iz rezervi, koje isključivo služe za plaćanje šteta osiguranicima. U Narodnoj banci Srbije kažu da redovno kontrolišu poslovanje Triglav osiguranja, kao i svih ostalih osiguravajućih kuća. Nije, međutim, praksa NBS da o rezultatima takve supervizije obaveštava javnost.