Šešeljeva jalova utakmica

Bez obzira na utisak koji ostavlja u TV prenosima, nadmudrivanje Vojislava Šešelja sa Haškim tribunalom do sada ide na njegovu štetu. I u drugom suđenju za nepoštovanje suda, njegova retorika i argumentacija nisu bile dovoljne da ga spasu prvostepene presude na 18 meseci zatvora. Šešelj je proglašen krivim za objavljivanje informacija o identitetu zaštićenih svedoka iz glavnog procesa koji se protiv njega vodi po optužnici za ratne zločine. Interesantno je da su šestorica od 11 svedoka, čije je identitete Šešelj po optužnici otkrio, svedočili, tokom junskog suđenja, u njegovu odbranu. Tvrdili su da su svojevoljno obelodanili svoje identitete i da su Šešeljevim saradnicima dali saglasnost da njihova imena objave u njegovoj knjizi. Međutim, to Šešelja ne oslobađa odgovornosti jer o tome da li će neko biti zaštićen ili ne, mora sud da odluči, kao i o skidanju te zaštite. Kao otežavajuću okolnost, sudije su navele „nedostatak kajanja“ kod optuženog i široku dostupnost knjige u kojoj su otkriveni identiteti svedoka koju je Šešelj postavio na svoju internet-stranicu. Štaviše, u prethodnim pojavljivanjima pred Tribunalom, Šešelj je najavljivao da će izazvati „bar deset“ procesa zbog nepoštovanja suda, kako bi dobio veću kaznu nego u glavnom postupku zbog ratnih zločina u Hrvatskoj, Vojvodini, BiH u periodu 1991-1993, i rad suda učinio „apsurdnim“. Novu kaznu, prema presudi, Šešelj će izdržati nakon što izdrži prethodnu kojom je zbog istog dela osuđen na 15 meseci zatvora. Postoji i treći postupak, koji treba da započne 4. novembra, jer Šešelj nije poslušao nalog suda da sa svog internet-sajta skine podatke o zaštićenim svedocima. Može se pretpostaviti da će svaka sledeća kazna biti sve veća, a po pravilu 77 Pravilnika o postupku i dokazima Haškog tribunala ona može ići do sedam godina zatvora i novčane kazne od 100.000 evra. Ovim Pravilnikom nije precizno utvrđeno šta se dešava ukoliko ima više kazni za jedno lice. Iako je sud naveo da će Šešelj izdržati prvo kaznu od 15 meseci, ne radi se o čistoj kumulaciji, kada se kazne zbiraju, već o apsorpciji, kada je taj zbir delimičan i deo jedne kazne ulazi u drugu. U ovom slučaju, recimo, ta bi cifra mogla da iznosi 25 meseci zatvora. O ukupnom zbiru, odnosno jedinstvenoj kazni, odlučuje sudsko veće na kraju glavnog postupka. Događa se da, ako neko ima dve–tri male kazne, a jednu veliku, dođe do pune apsorpcije u veliku kaznu. Međutim, u slučaju Šešelja pravni eksperti sumnjaju u takvo rešenje, već predviđaju dodavanje dela ovih kazni na glavnu. Zanimljivo je da se Tribunal nije bavio i provajderom Šešeljeve internet-stranice, koji se nalazi u SAD, tj. u Kaliforniji. Sud bi morao i provajdera da oglasi krivim za nepoštovanje suda, ali bi u pitanju bilo izvršenje takve kazne, koja bi verovatno bila novčana, jer SAD ne priznaju nadležnost Tribunala za svoje građane. Slobodan Ikonić