Ahtisari na remontu

Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković uveren je da bi Srbija 9. decembra mogla da dobije i datum za početak pregovora sa Evropskom unijom ako bi do kraja novembra Vlada Srbije prihvatila nestatusni deo plana Martija Ahtisarija. „Pouzdano znam i odgovorno tvrdim da bismo u tom slučaju dobili datum za pregovore. Ali znam i da ćemo izgubiti i kandidaturu ako nastavimo dosadašnju politiku slepe ulice, ako istrajavamo da ne možemo prihvatiti nijedno rešenje protivno preambuli Ustava da je Kosovo pokrajina kao što je i Vojvodina, ako tražimo nove pregovore o statusu ili međunarodne konferencije i ako nastavimo sa politikom balvana”, kaže u razgovoru za NIN prvi lider jedne vladajuće stranke koji je prihvatio Ahtisarijev plan. Kada on i lider LDP Čedomir Jovanović uskoro obelodane proglas kojim se ohrabruje predsednik Tadić da prihvati “kosovsku realnost”, vladajuća koalicija će biti pogurana bar nekoliko koraka ka konačnom izboru, mada nije jasno da li su sadašnji koalicioni partneri zamoljeni da izvrše pritisak ili je reč o ozbiljnom pozicioniranju uoči novih izbora. Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović ocenjuje da je vladajuća koalicija tri godine svesno lagala građane Srbije da su Kosovo i Evropa dva odvojena pitanja iako je bilo jasno da će sve evropske zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova insistirati da se s Kosovom uspostave dobrosusedski odnosi. “Mi smo ukazivali još kada su Boris Tadić i Božidar Đelić onako slavodobitno, u izbornoj kampanji, potpisali Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji, da u tom sporazumu postoji odredba koja obavezuje na razvijanje dobrosusedskih odnosa. Umesto da se tada otvorio ozbiljan dijalog sa EU, naši zvaničnici su svesno obmanjivali javnost da Kosovo neće biti prepreka za evropske integracije, a kada se ispostavilo da je sve bila velika laž, manji partneri Demokratske stranke pripremaju teren Borisu Tadiću i čine sve da amortizuju slom te obmanjivačke politike”, kaže Jovanović. Diplomatski izvori nekako istovremeno sa novom političkom inicijativom počeli su da javljaju kako se vode ozbiljni razgovori o “apdejtovanju “ Ahtisarijevog plana, koji će se, ako se bude našao na nekom pregovaračkom stolu, zvati Ahtisari plus. “Priština je pod velikim pritiskom EU i SAD prihvatila Ahtisarijev plan, i po tom planu obezbeđen je visoki stepen autonomije srpskih opština koje bi imale i srpsku lokalnu policiju, i srpske sudove u prvom stepenu“, kaže Drašković. „Tim planom je garantovana puna autonomija srpskih nacionalnih ustanova i institucija, interesno povezivanje svih srpskih opština i institucija na Kosovu između sebe, kao i njihovo interesno povezivanje sa Srbijom. Po tom planu, četiri opštine na severu imaju i status regionalne autonomije. U dijalogu sa EU pruža nam se prilika da dobijemo čvrste garancije za sve što je već predviđeno Ahtisarijevim planom, da se izborimo za još neka rešenja u interesu srpskog naroda i za onaj stepen autonomije severa kakav, primera radi, ima južni Tirol u Italiji”, ocenjuje Drašković, kojeg opozicija podseća da je kao ministar spoljnih poslova tvrdio da je Ahtisarijev plan dinamit ne samo za Srbiju već za čitav svet. Upitan da opiše kako bi izgledao potencijalni plan Ahtisari plus, lider SPO kaže da bi postojeći plan trebalo inovirati nekim rešenjima iz plana Z 4 za Srbe u Hrvatskoj. “Pouzdano znam da ćemo zakucati na otvorena vrata u Evropi ako zatražimo i statusno povezivanje svih Srba na Kosovu sa Srbijom, tako što će svim Srbima biti zagarantovano državljanstvo Srbije i što će kao državljani Srbije biti na biračkom spisku države Srbije za parlamentarne i predsedničke izbore. Čovek koji sa vama razgovara proglašen je za nacionalnog izdajnika kada je zagovarao da Srbi u Hrvatskoj prihvate plan Z 4. Da su ga prihvatili, Srbi bi imali praktično državu u državi i nijedan ne bi otišao u izbeglištvo. A šta imaju danas, pošto su poslušali ove iste patriote koji pokušavaju da u istu nesreću gurnu srpski narod na Kosovu? Ostali su bez svega. Nesreća Srbije je u činjenici što se patriotizmom kite ljudi koji od 1990. godine srpskom narodu donose samo poraze, nesreću, a srpsku državu čine sve slabijom, nemoćnijom i u stalnom sukobu sa vodećim silama sveta. I sada vladajuća koalicija pravi tragične ustupke tom lažnom patriotizmu koji je u opasnom narastanju i čiji je cilj da zatvori vrata ka EU i da Srbiju usmeri ka Azijskoj uniji”, objašnjava Drašković i upozorava da zahtevi za prisajedinjenje severa Kosova povlači sa sobom neizbežni gubitak Preševa i Bujanovca i novu nacionalnu nesreću. Iako su kosovski zvaničnici, poput predsednice Atifete Jahtjage, već izjavili da nikakva nova verzija Ahtisarijevog plana ne može biti predmet razgovora, ambasadori zemalja koje su glavni pokrovitelji kosovske nezavisnosti, veoma rado pričaju o dodatnim ustupcima srpskoj manjini i inovacijama iz pomenutog plana. Proteklih godina, srpski zvaničnici stavljali su do znanja istim ambasadorima da znaju kosovsku realnost i da im je evropska budućnost ipak draža od kosovskih mitova. Čini se da sada u vladajućoj koaliciji glavna tema razgovora postaje mozgalica kako da se ne iritiraju evropski prijatelji, pre svega Nemačka, a da se to ne pokaže u istraživanjima javnog mnjenja uoči izbora. Ohrabreni stalnim rastom koalicionog potencijala, socijalisti su već krenuli da poručuju da neće žrtvovati Kosovo zbog Evrope, procenjujući da su u glavama njihovih birača još urezane slike sa gazimestanskog mitinga, dok demokrate pokušavaju da popune sav prostor, od Dragana Markovića Palme i Ivice Dačića do Čedomira Jovanovića, jer će samo tako široka koalicija moći da formira buduću vladu. Dok se odigrava patriotsko-evropska vežba, a vlast se zaklinje u crvenu liniju, mediji bliski režimu i nevladine organizacije, koje se ponašaju kao da su dale zavet da nikada i ni pod kojim uslovom neće kritikovati vladu, prilično uspešno suočavaju građane sa neminovnim priznavanjem Kosova. A priča o planu Ahtisari plus i novim ustupcima kosovskim Srbima je dobar argument za prihvatanje realnosti. “Podsetio bih da je Srbija svojevremeno nudila autonomiju i stepen zaštite prava, koji ne mogu postojati ni u planu Ahtisari sa tri plusa, ali je svejedno to odbijeno. Nije mi jasno kako će to Srbima biti sjajno sa manje prava, a Albancima je bilo nepodnošljivo sa znatno više prava nego što se sada nudi Srbima”, ocenjuje Miloš Jovanović, naglašavajući da svi zaboravljaju da je Ahtisarijev plan odbila ne samo vlada Vojislava Koštunice, već da on nije dobio podršku ni u Ujedinjenim nacijama. “Čak i kada uopšte ne bi postojao spor oko Kosova, Srbija ne bi mogla da uđe u EU bar deset godina zbog ogromnih problema unutar same EU. Mi ćemo dakle da budemo prva zemlja koja će da pogazi sopstveni Ustav i prihvati oduzimanje sopstvene teritorije jer će nam jednog dana, ne znamo baš kada, biti znatno bolje. A do tog dana, koristićemo Evropu kao pokriće za sve promašaje, neodgovornu korumpiranu vlast i ustupke koje ne bi činio nijedan ozbiljan narod na svetu.” Na drugoj strani političke scene, Vuk Drašković smatra da su pozivanja na preambulu Ustava samo izgovor vlasti da se ne učini što se mora, u strahu od narastujećeg kvazipatriotizma. “Svaki brucoš na pravu zna da pravna norma koja je neizvršiva, nemoguća, nikoga ne obavezuje. Možete u Ustavu da napišete da Srbi moraju da lete, ali znate da je to neobavezujuća norma. U svakom udžbeniku piše da država nije teritorija, nego je država suverena vlast države nad određenom teritorijom. Odgovorni razumni ljudi, partije i udruženja moraju do kraja novembra na sav glas da ohrabre vladu da promeni pogrešnu kosovsku politiku i povuče poteze u interesu srpskog naroda na Kosovu i države Srbije. Današnja Mađarska je u EU, a živi u granicama poražene Mađarske iz 1918. godine. Austrija živi u granicama poražene zemlje. I moćne zemlje kao što su Nemačka i Japan žive u tim granicama, ali zahteva za promenu presude nema. Danas u Vojvodini nema institucija mađarske države, niti ih ima u Rumuniji i Slovačkoj, ali svuda postoje snažne institucije mađarskog naroda”, zaključuje Drašković. Nova verzija plana bivšeg finskog predsednika i nobelovca sve češće se pojavljuje u medijima i postala je jedna od omiljenih diplomatskih tema, ali je nevolja sa tim planom što još niko ne zna kako bi on tačno izgledao. Jedan od stranaca, koji je involviran u pomenute konsultacije, ne veruje da će tu biti ozbiljnih promena, više će se učiniti blagi ustupci kako bi se smanjila gorčina nacionalnih ustupaka. Uzmete dosta Ahtisarijevog plana, dodate pomalo od plana Z 4, oduzmete lep komad istorije i već možete da servirate kandidaturu.