Uravnilovka

Guverner – kako to moćno zvuči! To prosto mora biti dobro plaćeno. I obično biva plaćeno. Podrazumeva se to nekako i niko se protiv toga ne buni. Osim u Srbiji. Mislim na guvernera Narodne banke, ličnost ne toliko eksponiranu, ali vrlo bitnu za funkcionisanje države. Kako je, prave demagozi pitanje, moguće da guverner NBS ima platu od nekoliko hiljada evra? Evo, vele, mi ministri, poslanici, takoreći državni ljudi, jedva preživljavamo sa platicom od prosečnih sto dvadesetak hiljada dinara, a guverner – guverner pun ko brod. Ali da vam ja nešto kažem: ionako nemam neko naročito poverenje u NBS, ama kad bi guverner NBS imao platu od šesto evra potpuno bih izgubio poverenje u tu časnu „instituciju srpskog naroda“. To bi, dame i gospodo, značilo da smo dibidus propali. Što još nismo. Što, opet, ne znači da uskoro nećemo. Fakat je da predsednik države, premijer, ministri i državni sekretari nemaju neke naročite plate. Kad dođe vreme takozvanog prijavljivanja imovine, duša me zaboli nad funkcionerskim olupanim automobilima, jednoiposobnim stanovima i nad par hiljada evrića ušteđevine „za crne“ dane. Ali eto, čuvena srpska domišljatost čuda čini, pa ta funkcionerska sirotinja nekako uspeva da nosi odela od nekoliko hiljada evra, da vezuje kravate dvostruko ili trostruko vrednije od prosečnog ličnog dohotka i da u fiokama drži satove u novčanoj protivvrednosti nečije petogodišnje zarade. Ne znam samo kako im to polazi za rukom. I ja sam, naime, svojevremeno bio funkcioner i to povisokog ranga – ambasador – imao sam pristojnu platu – naveo bih tačan iznos, ali me strah da me Jeremić ne tuži zbog odavanja državne tajne – ali Kipar skupa zemlja, a mene mesto ne drži, volim da izlazim, pa magarac otišao na Kipar, magarac se vratio sa Kipra sa ušteđevinom dostatnom za kupovinu polovnog pežoa 206. I tako, vratim se ja s Kipra – ko mi je kriv kad nisam čuvaran – i vidim moje poznanike koji su uspeli da sa trostruko manjom platom naprave kuće, bazene, da pokupuju džipove, avione i kamione i da decu pošalju na školovanje u inostranstvo. To ih, međutim, ni u jednom trenutku nije odvratilo od brige za narod. A, to ne! Gotovo svi su bili saglasni da guverner ima bezobrazno visoku platu i svi su tvrdili da su funkcioneri protivničkih stranaka najobičnije lopuže i da to tako, ako se oni pitaju, jednostavno ne ide. Odavno ja govorim da je uravnilovka loša rabota i da ministri, recimo, bez obzira na to što je Srbija siromašna zemlja, treba da imaju platu od deset hiljada evra, doduše uz obavezu da posao obavljaju kako treba i da im se – ako se uhvate u lopovluku – gonade stave u procep. Da li sam ja sad Super Hik, naopaki Robin Hud, koji uzima od sirotinje, pa daje bogatima? Daleko bilo. Polazim od krajnje očigledne činjenice da u zemlji siromašnih predsednika, premijera i ministara i svi ostali moraju biti siromašni. Evo, uzmimo slučaj našeg prezidenta: čovek nema ni stan, reklo bi se da se odgovorne dužnosti prihvatio da bi imao krov nad glavom, što ostavlja loš utisak i u zemlji i u inostranstvu, ali se ovde shvata kao vrlina. Koliko se samo mastila utrošilo na veličanje Koštuničine skromnosti u prohtevima – koju na ličnom planu pozdravljam – ali država, dame i gospodo, nije manastir. Da bi opstala, država mora biti bogata. Jer kada je država bogata, onda ima više od tri neispravna aviona i onda takozvani agresori dobro razmisle pre nego što se odluče da krenu u rat. Lepo je rekao drug Koba kad se papa nešto uskurčio: „A koliko Vatikan ima tenkovskih divizija?“ Primenjeno na naš slučaj: država Srbija nema onoliko tenkovskih divizija, upotrebljivih puteva, bolnica i škola, koliko ima prebogatih funkcionera sa veoma skromnim platama. Tu se očigledno radi o nekoj magiji. I to veoma funkcionalnoj. Stvari će se ovde pomeriti sa ove mrtve tačke – ako se to uopšte ikada dogodi – kada bogati prestanu da se predstavljaju kao siromašni i kada siromašni prestanu da se predstavljaju kao bogati. A i toga ima, o, i te kako ima. Da ne dužim previše: biće mnogo bolje ako društvena laž prestane da bude politički sistem. Politički sistem već postoji. Na papiru. Samo ga treba aktivirati. Pa onda neće biti problem ako plata guvernera bude i celih dvadeset hiljada evra.