Patriotizam u kešu

Sto evra – to je suma koju sada dnevno mogu da zarade na zajedničkom švercu iz Srbije na Kosovo dvojica krijumčara i dugogodišnjih saradnika, Faton Albanac i Igor Srbin, jedan iz južne, a drugi iz severne Mitrovice, koju deli reka Ibar. Mizerna je to suma, kažu, jer su samo pre nekoliko meseci njih dvojica plivala u novcu. “Znali smo da zaradimo na gorivu i do 2000 evra dnevno. Sve se promenilo. Gorivo je skuplje sada na severu nego na jugu, ostaje samo da švercujemo lekove, koje nam traže albanske apoteke, kaže Igor. Insulin, dulkolaks, hirurške mrežice idu na jug sa severa preko reke Ibar, a manja količina kafe odlazi iz severne Mitrovice za Peć. Ova roba sada stiže iz Srbije preko sporednih puteva, kroz šume, koji zaobilaze prelaze Brnjak i Jarinje, na kojima su Euleks carinici i kosovski policajci. Nisu samo višemesečni konflikti oko toga ko će kontrolisati prelaze Jarinje i Brnjak, kao i barikade koje su podigli Srbi, zaustavile višegodišnji masovni šverc goriva, deterdženata, gaziranih pića, pampers pelena, pašteta… Od kada je u septembru ove godine Srbija uvela plaćanje PDV-a od 18 odsto za srpske firme na severu Kosova, cene su naglo skočile u severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku i Leposaviću i premašile one u albanskim gradovima. Litar goriva sada košta 1,35 evra (137 dinara), dok je u avgustu cena bila 0,8 evra. Besim Hoti, portparol kosovske policije, kaže: Postalo je teško da se švercuje ovih dana, glavni izvor za laku zaradu, gorivo, više ne prolazi. Ne sećam se kada smo poslednji put nekog uhvatili. Ne kažem da je krijumčarenje potpuno prestalo, ali su nove okolnosti dale rezultate. Sagovornik BIRN-a sa severa Kosova, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da bi se Srbima sada isplatilo da kupuju od Albanaca i da očekuje da šverc krene u obrnutom pravcu. Nafta Sad je postalo toliko nepopularno da neki Srbin radi sa Albancem, da se Faton i Igor više ne osećaju prijatno kao nekad u Bošnjačkoj mahali, naselju na severu Mitrovice gde se tradicionalno ugovaraju švercerski poslovi između Srba i Albanaca. Sve do 25. jula, kada je kosovska vlada poslala specijalne jedinice da zauzmu Jarinje i Brnjak, procenjuje se da je oko 75 posto robe namenjene severu Kosova, završavalo kod Albanaca na jugu. Ipak, kaže ovaj izvor, ovim švercom se bavio sirotinjski biznis, najmoćniji su radili naftu, koja je stizala direktno u cisternama iz Rafinerije Pančevo. Ključne pumpe su prodavale i po 30.000 litara nafte dnevno. Dešavalo se i da je gorivo ulazilo na Kosovo, ali se nafta vraćala u Srbiju jer su novopazarske firme , koje su transportovale velikim kamionima drugu robu na Kosovo, po povratku na administrativnim prelazima, ili na pumpama u Zubinom Potoku, sipale u rezervoare više od 1.000 litara, i tako vraćali gorivo u Srbiju. Albanac Faton objašnjava kako se gorivo, koje je prešlo na sever Kosova, kasnije distribuiralo po albanskim gradovima na jugu. “Imali smo na spisku i po 20 cisterni goriva koje su ulazile na Kosovo, dnevno. Cena je bila smešna. Veliki igrači su je kupovali za 0,54 evra po litru, bez poreza, da bi se snabdeo sever. Ali u većini slučajeva samo je trećina stvarno prešla granicu. Moj zadatak je bio da raščistim put od Košutova do Miloševa. Odatle su drugi bili odgovorni za dalji transport do Prizrena, Peći, i Prištine”, kaže Faton. Košutovo je veliko albansko selo, najbliže Zubinom Potoku i prelazu broj 31 na Brnjaku. Miloševo je malo, takođe albansko selo, 10 kilometara udaljeno od Prištine. Nafta koja je dolazila iz pravca Brnjaka išla je u Košutovo, a ona iz Jarinja u Miloševo. Igor kaže: Sećam se kad smo morali da sačekamo da se završi utakmica između Real Madrida i Partizana, pa da roba pređe granicu. Obojica smo zaradili tada po 5.000 evra na gorivu. Gubici Kosovska vlada procenjuje da je gubila godišnje oko 40 miliona evra zbog ove “fri šop” zone a izvor BIRN-a iz kosovske policije kaže da je “20 individualaca sa severa postalo milionerima, zahvaljujući tom biznisu. Većina je povezana sa radikalnim političarima, koje istražujemo već godinama.” Tokom proteklih meseci su Srbi sa severa Kosova podigli barikade na putevima ka prelazu Jarinje kod Leposavića i prelazu Brnjak kod Zubinog Potoka, pa se nijedan od ova dva prelaza više ne koristi za prevoz ljudi i robe. Izgrađeni su sporedni putevi koji zaobilaze prelaze koje kontroliše od jula policija kosovskih Albanaca i carinici. Euleks zvaničnik kaže da postoje paralelni prelazi kod Brnjaka koji prolaze kroz planine i vode ka Zubinom Potoku, a najčešće se koriste putevi preko srpskog sela Banje. “Izveštaji koje dobijamo sa severa kažu da su primećena kola koja prolaze pored jezera Gazivoda tokom noći”, komentariše on sadašnju situaciju. Izvor iz NATO-a objašnjava: “Postoji Tabalije prelaz, gde se pređe jezero i tada kroz Brnjak, Tušiće, Rezale i Kovače dođeš do brane na jezeru Gazivoda. Odatle imaš pristup putu Mitrovica-Novi Pazar, u pravcu Zubinog Potoka. Stvarno je to pametno isplanirano i sprovedeno. U septembru je Kfor pokušao da zatvori jedan od više sporednih puteva oko Jarinja, ali nije uspeo i putevi i dalje služe za prevoz ljudi i manjih količina robe. Lekovi Gorivo ipak ne prelazi preko ovih puteva, pa je biznis u selu Košutovo zamro. Na putu od brane Gazivode do Košutova, u razmaku od 13 kilometara izgrađeno je dvanaest pumpi, dok je trajala pomama za jeftinijim benzinom. Sada su na potezu od sela Zupče do Košutova, koje dele nekoliko kilometara, zatvorene tri pumpe. Litar dizela sada na severu Kosova košta 1,37 evra a na jugu 1,25. Kilogram šećera u severnoj Mitrovici košta 140 dinara, a 1,25 era u Prištini, dok je deterdžent „duel“ za 15 do 20 posto jeftiniji u Prištini. Roba koja prolazi sporednim putevima, mahom se prevozi da bi Srbi na severu Kosova preživeli, sever više nije konkurentan albanskom tržištu, kaže naš izvor sa severa. Zato su Faton i Igor spali na niske grane, na šverc lekova. Iako na Kosovu nema nestašice lekova, još su jake stare navike da se uzimaju srpski lekovi, umesto ponuđenih alternativa. Fatonov posao je sada da sačeka da mu u južnom delu Mitrovice njegovi kupci ispostave narudžbenicu, koju on zatim prosleđuje Igoru. Ovaj, dalje, lekove nabavlja od Srba na severu, koji ih imaju na zalihama, ili ih dobavljaju preko paralelnih puteva. Samo, sada se roba mora platiti odmah, po preuzimanju robe, dok je ranije sve funkcionisalo “na reč”. Raj za švercere Šverc između Srba i Albanaca odvijao se čak i tokom sukoba 90-ih godina, a nastavio se pošto su se srpska vojska i policija povukle 1999. godine. Pravi raj je, međutim, nastupio 19. februara 2008, nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost. Tada su prelazi Jarinje i Brnjak zapaljeni, a od tada do 25. jula ove godine, Euleks carinici koji su tamo bili postavljeni, praktično su samo evidentirali robu koja ulazi na Kosovo. Nisu carinili, već su upućivali kamione da se prijave na albanski carinski terminal u južnoj Mitrovici, što niko sa severa nije radio. Činjenica da je Srbija oslobodila srpske firme na Kosovu plaćanja PDV-a odmah posle rata, otvorila je mogućnost neslućene zarade, kaže isti izvor sa severa Kosova. “Od velikih trgovačkih firmi iz Novog Pazara, koje su ostvarivale povoljnu maržu kod svojih dobavljača, srpske firme sa severa Kosova su kupovale robu za masovnu potrošnju: deterdžent „duel“, paštete „argeta“, pampers pelene, paste za zube…. Ta roba bi odmah postajala jeftinija za 18 posto nego što je u Beogradu, skladištila se u Mitrovici, Zubinom Potoku i Leposaviću, pa su je odatle razvozili albanski šverceri kombijima dalje na jug gde bi bili znatno konkurentiji od kosovskih legalnih uvoznika”, kaže on. Najveća razlika u ceni se postizala na pampers džambo pak pelenama, koje su se prodavale albanskim švercerima za 13,7 evra, dok je cena u Prištini bila od 18 do 21 evra.