Plate i penzije opet na ledu

Srbiji ni geografija u ovoj ekonomskoj krizi ne ide u prilog. Zarobljena između Grčke i Italije, dve članice evrozone sa najtežom krizom, od kojih prva drži 16 odsto ovdašnjeg bankarskog sistema, a druga je naše najveće izvozno tržište, Srbija, izmučena sopstvenom, novi nalet globalne krize čeka sasvim nespremno i u uzavreloj izbornoj atmosferi. Kada nam predsednik države Boris Tadić poruči da ne donosi dobre vesti jer će “novi talas krize biti opasniji od onog iz 2008”, a u istoj nedelji i guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić savetuje da treba da “zatvaramo prozore jer stiže oluja”, građani se ozbiljno zabrinu. Mnogi ne vide kako može gore, jer se čini da nas je oluja već pokosila. Ako nas je prvi udar krize ostavio sa 400.000 radnih mesta manje, prepolovljenom stopom privrednog rasta (sa četiri na najviše dva odsto u ovoj godini) i investicijama (1,5 umesto tri milijarde evra) i bitno urušenim standardom, šta li nas tek čeka u narednoj, izbornoj godini? Ništa dobro, saglasni su ekonomisti i privrednici, koji svi odreda tvrde da će 2012. biti jedna od najtežih godina od 2000. „Možemo očekivati povećanje stope nezaposlenosti, još manji priliv investicija, smanjenju kreditnu aktivnost banaka, a posle izbora moguće je i jače proklizavanje dinara, čija će agresivnija odbrana dovesti do topljenja deviznih rezervi”, kaže za NIN Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja. Mihailo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju(FEFA) vidi tri glavne poluge preko kojih će se evropska kriza preliti u Srbiju. Prva je smanjenje potražnje u zemljama evrozone, što će dovesti do smanjenje našeg izvoza. Druga je dalje smanjivanje investicija, a treća poluga je preko bankarskog sistema - kroz skuplje kredite i mogući odliv novca stranih banaka. Od aktuelne vlade, kojoj je ostalo najviše šest meseci mandata, niko gotovo da ništa i ne očekuje. Sve reforme godinama gurane pod tepih, ostaće tamo do formiranja neke nove vlade, koja će se naći u “nebranom grožđu”. Prema prognozama Fiskalnog saveta, privredni rast će i u narednoj godini biti upola manji od planiranog (1,5 umesto do juče očekivanih tri odsto), a javni dug će gotovo cele godine biti iznad zakonskog limita od 45 odsto bruto društvenog proizvoda. Zamrzavanje Upućeni veruju da će budžet za 2012. biti skrojen tako da najvećim delom bude potrošen do izbora, a novu vladu će sigurno čekati posao rebalansa budžeta uz tešku glavobolju kako da ispuni sve obaveze. „Iako niko to neće reći u predizbornoj kampanji nego će se ulepšavati nevesela ekonomska slika, lako je moguće da nova vlada bude primorana na krajnje nepopularne poteze kao što su zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija i na hitno ukidanje nekih nepotrebnih agencija i državnih tela kako bi se ostvarile potrebne uštede”, kaže Saša Đogović, podsećajući da je slične mere zamrzavanja plata i penzija ovih dana donela i Vlada Rumunije. I Crnobrnja se slaže da nema drugog manevarskog prostora za štednju osim kroz zamrzavanje plata i penzija, ali ni on ne veruje da će ova vlada imati snage da to uradi. „Iako ne očekujem veće inflatorne udare i bitan rast cena u 2012. godini, nužno zamrzavanje plata i penzija, čak i sa inflacijom od 5-6 odsto, znači pad standarda građana”, ističe Crnobrnja, napominjući da je dodatni način štednje smanjenje subvencija državnim firmama-gubitašima ili njihovo zatvaranje. Đogović očekuje da će nova vlada morati da sklapa hitan stend baj aranžman sa MMF-om, zbog stabilizacije dinara, a veruje da će tada ova međunarodna institucija tražiti oštre mere štednje, koje sami nismo u stanju da sprovedemo. „Nemamo prostora za dalje zaduživanje jer će naredne godine nivo javnog duga preći zakonske okvire. Dakle, sada igramo sirtaki u predvorju grčke scene, a da ne bismo došli na glavnu scenu, neće nam biti dozvoljeno dalje nekontrolisano zaduživanje. Građani treba da znaju da ih posle izbora, ma koja vlada bila, čeka samo štednja i pad standarda”, tvrdi Đogović. Otimačina NJegove crne slutnje deli i Nikola Pavičić, predsednik kompanije Tarket, koji veruje da bismo do ovako crne slike došli svakako i bez svetske krize. „Sve je to posledica naše unutrašnje krize, koju imamo već dve decenije, a koja se poslednjih 10 godina uporno ne rešava. Ako su tako dugo političari bežali od rešavanja problema, sigurno ih neće rešiti sada, pred izbore”, kaže ogorčeni Pavičić, za NIN. On je uveren da će u 2012. godini porasti nelikvidnost privrede, za koju kaže da je posledica otimačine u kojoj učestvuje i sama država. Jer, kaže, ako vam neko nešto duguje, a ne vraća, onda vas je pokrao. „Preduzeća će imati još veće probleme u otplati kredita, a sada ih je već 20 odsto problematičnih. To znači da će se čak i solidne firme sve teže dolaziti do novca”, nagoveštava Pavičić. I on očekuje da će bolne rezove morati da sprovede nova vlada, koja će zemlju preuzeti „ne u ozbiljnoj krizi već na ivici ekonomskog sloma“. Zbog toga veruje da je posle izbora najbolje rešenje da se, kao u Grčkoj, formira vlada nacionalnog spasa, koju bi podržale sve stranke. „Takva vlada i početak reformi se Srbiji mora desiti. Ako ne 2012. onda 2013. godine, jer ovako ne može dalje”, zaključuje prvi čovek kompanije Sintelon Nikola Pavičić.