Znam da utičem na ljude

Madona je priča za sebe. Pošto je prodala više od 300 miliona ploča širom sveta, postala je neosporna kraljica popa. Ali ona nije samo svetska zvezda nego i inteligentna poslovna žena. Slavu pop ikone umešno je iskoristila da postane dečji pisac, modni kreator i filmska zvezda. Iako je nikada nisu ozbiljno shvatali kao glumicu, uspela je da 1996. godine osvoji Zlatni globus kao najbolja glumica za ulogu u Eviti. Imajući sve to u vidu, čini se logičnim što ju je časopis Tajm proglasio jednom od 25 najuticajnijih žena 20. veka. Madona ne prestaje da iznenađuje: u impresivnoj formi i neverovatno lepa, ova 53-godišnjakinja uspela je da se svojim drugim rediteljskim poduhvatom, filmom W. E, probije na tri uzastopna festivala A-klase – u Veneciji, Torontu i Londonu. Čini se da ljubavna priča kralja Edvarda VIII, koji se odrekao prestola zarad ljubavi dvaput razvedene Amerikanke Volis Simpson, savršeno pristaje razvedenoj kraljici popa. U mesecima koji su prethodili ovom intervjuu, postalo je očigledno koliko će biti teško zakazati sastanak sa Madonom. Odlično uigran tim prati je u stopu i proverava sve pre svakog susreta zakazanog sa vladarkom popa. Kuda god krenula sa svojom petnaestočlanom svitom ostavlja utisak Kraljice Majke u pratnji porodice. Reputacija osobe koja voli kontrolu i sklona je ekstravagantnim zahtevima nestaje, međutim, iste sekunde u kojoj je stigla na intervju, u apartman luksuznog hotela Hajat Ridžensi u Torontu. Madona je zabavna, neverovatno šarmantna i zapanjujuće otvorena. Ovo je redak razgovor sa jednom od najvećih ikona našeg vremena o bezuslovnoj ljubavi, savremenim kraljevima i kraljicama, i o tome zbog čega bi žene trebalo da prestanu da teže za savršenstvom. Madona, W. E, drugi film čiji ste reditelj, govori o ljubavnoj priči kralja Edvarda VIII i američke raspuštenice Volis Simpson. Zašto vam je ova tema važna? Priča o abdikaciji prilično je sumanuta. Da se čovek odrekne prestola zbog žene koju voli? Da li se to ikada ranije desilo? Možete li se setiti još nekog takvog slučaja u istoriji? Mislim da me je upravo to u prvi mah privuklo priči. Uopšte volim dvadesete i tridesete, a oduvek me je zanimala predratna Engleska. Kako ste se zainteresovali za Edvarda i Volis? Počelo je kada sam se udala i preselila u Englesku. Nisam imala nijednog prijatelja, nikoga nisam poznavala, a obrela sam se u nepoznatom svetu, pa sam odlučila da proširim svoja znanja i naučim nešto o istoriji i kulturi novog sveta u kojem sam živela. Tako sam odlučila da proučavam englesku istoriju. Počela sam da čitam o monarhiji, počevši od Henrija VIII i tako stigla sve do porodice Vindzora. Da li vam je priča o Edvardu i Volis već bila poznata? Naravno da sam u školi čula da je Edvard VIII abdicirao, ali to je bila samo kratka informacija. Znala sam samo da se „taj tip odrekao trona zbog te Amerikanke iz Baltimora u Merilendu“. Tako, kada sam saznala priču, opčinila me je pomisao da čovek može da se odrekne tako uticajnog položaja zbog ljubavi. Učinilo mi se da u svemu tome ima nečeg šek­spirovskog. Da li vi, kraljica popa, možete zamisliti kako se odričete „prestola“ zbog ljubavi? Mislim da je važno shvatiti kako ćeš u ljubavnoj vezi, ili u ljubavi uopšte, morati da se odrekneš nečega i da ćeš morati da činiš ustupke. Mislim da se i sama zaista žrtvujem zbog ljubavi. Smatram da se svako ko ima decu mnogo žrtvuje za njih, pa se i sama zbog njih odričem mnogih stvari bez kojih nekada nisam mogla ni da zamislim život. A odrekla sam se i svog vremena sa decom zbog ljubavi prema svom filmu. Odričem se mnogo čega zbog ljubavi. No, mi živimo u doba koje je drugačije od Edvardovog i Volisinog, pa tako imamo povlasticu i mogućnost da radimo raznovrsne stvari – da ostvarimo i karijere i porodice i ljubav – ali sve je to stvar veštog žongliranja. Moraš činiti ustupke. On je bio čovek koji je odustao od svega toga zbog ljubavi, pa bi neko romantičan poput mene, rekao: „Ah, biti toliko voljen...“ Da li vas je ikad iko toliko voleo? Ne! (smeh) U filmu postoji rečenica: „LJubav je najlošije shvaćena emocija na svetu.“ Šta ste najvažnije naučili o ljubavi u poslednje vreme? Da se ne da opisati i da nije jednoznačna. Nemoguće je definisati je jednom rečju ili jednom rečenicom, čak ni jednom ljubavnom vezom. LJubav se pojavljuje u svim obličjima. Volis Simpson obično ne biva pozitivno oslikana, ali vaš film je prikazao i njenu drugačiju, mnogo humaniju stranu. To je tačno. Smatram da su mnogi njeni portreti bili zaista negativni i jednodimenzionalni. Optuživali su je za sve i svašta – počevši od toga da je nacista pa sve do toga da je veštica ili vračara sa magijskim moćima sposobna da baca čini – a onda sam odjednom prepoznala obrazac koji vlada u društvu… ...Da se muškarci plaše moćnih žena? Kada žene poseduju neku moć, a ne razumemo ih, moramo ih uniziti tako što ih proglasimo jereticima i spalimo na lomači, da tako kažem. To je neka vrsta arhetipa: kada ne razumemo žene ili smatramo da su previše uticajne, kažemo: „A, to je tako zato što je vračara...“ Smatrate li se feministkinjom? Ne, ja sebe vidim kao humanistu. Ali moćni ste… Da, moćna sam, ali mislim da ljudi često pogrešno shvataju moju moć i plaše je se. Umesto da se pozabave time ili malo istraže ili pokušaju da me razumeju... Mislim da svi to radimo. Šta radiš kad te nešto plaši? Šta mislite, zašto su moćne žene oduvek toliko trpele? Kraljica Elizabeta vam može biti primer. Mnogi govore da je ona bila muško. Kad god žena ima moć – a nema dete, na primer – kaže se: „Pa, ona nije bila prava žena.“ Mislim da kao društvo nismo u stanju da se suočimo sa moćnim ženama bez dece. Da li je bilo žena kojima ste se divili kada ste započinjali karijeru? Svakako, to su bile umetnice. Divila sam se osobama kao što je Frida Kalo, Marta Grejem, Tina Modoti – ženama koje su bile umetnice, borci za slobodu, političke aktivistkinje, koje su živele u muškom svetu i koje su uspele da se snađu u njemu. Da li ste nekom obožavaocu ili obožavateljki bili savetodavac? Pa, svakako da sam doživela da mi se ljudi obraćaju rečima: „Šta mi možete posavetovati?“ Veoma je tanka linija između progonitelja koji samo želi da iscrpi vašu energiju i nekoga ko vam se odista divi, kome ste uzor i ko želi da podeliš s njim nekoliko mudrih reči. Kakav je osećaj biti uzor tolikim ženama? Osećate li pritisak? Svesna sam toga da se sve što kažem ili učinim meri različitim aršinima i da sam pod lupom mnogo više od većine ljudi. Ali ja to mogu upotrebiti za opšte dobro. Znam da mogu uticati na ljude. Kažu ljudi da ste najslavnija žena na svetu. Mislite li da je to istina? Ne znam. Kako se meri slava? Zavisi od toga kako vetar duva, zar ne? Da li ponekad poželite da nestanete i živite skriveni? Da. To je paradoksalno. Šta vas privlači režiji? Kao reditelj priču možete ispričati drugačije nego kao glumac. Režiranje objedinjuje sve stvari koje volim da radim. Volim umetnost, arhitekturu, muziku, pripovedanje, književnost, odeću, modu, pa sve to koristim. Osoba sam koja poklanja pažnju detaljima i mislim da je to korisno u režiranju. Strepite li od reakcija? Naravno da strepim, ali mislim da strepnja znači da vam je stalo do nečega; želite da sve ispadne dobro. Umetnosti režije pristupam s mnogo poštovanja. Neizmerno je poštujem kao umetničku formu i svesna sam da treba još puno toga da naučim. Da li marite za kritike i mišljenje ljudi o filmu? Bilo bi sjajno ako bi ga svet doživeo kao uspeh, jer bi to značilo da će ga ljudi gledati, a to dalje znači da ću moći da utičem na njih. Budimo iskreni, niko ne ulaže ovoliki rad i trud u nešto da bi na kraju rekao: „Baš me briga da li će ga ljudi gledati ili ne. Baš me briga da li se sviđa ljudima ili ne.” Nadam se da će film naći svoju publiku. Zašto je tako malo reditelja među ženama? Ne znam. Mislim da treba da ih bude više. Za rediteljke se često kaže da su veći „pedagozi“ od svojih muških kolega. Istina je, imam osećaj kao da želim da svima budem majka i da o svima vodim računa. Pa, mi smo čuli da ste vi zaista stroga majka. Znam da vam je to rekao DŽejms Darsi. (smeh) – (glumac u filmu W. E, prim. ur.) Šta vaša ćerka misli o filmu? Baš joj se sviđa. Da li želi da bude neki od likova? Ne, definitivno ne, ona je „lik“ za sebe. Ali želi da postane glumica. Izgleda da je jedna od poruka filma: „Prestanite da težite savršenstvu zato što ga nećete pronaći.” Prestanite da težite perfekciji zato što tako nešto ne postoji. Ali, takođe, moramo pogledati i ispod svake površine. Ne možete o ljudima suditi bukvalno, kao što ni knjigu ne možete proceniti na osnovu korica. Knjigu morate pročitati. A kako upoznati čoveka? Ne možete očekivati da nekoga upoznate na osnovu članka koji ste o njemu pročitali u nekom časopisu. Da li ste i vi sami to iskusili? Naravno, živimo u društvu koje je opsednuto slavnim ličnostima i danas je veoma lako brzo postati poznat. Mislim da ljudi greše kada vide fotografiju nekoga ko se igra sa decom u svom dvorištu i to shvate kao neku vrstu stvarne bliskosti. Čovek se ne upoznaje na takav način, jer smo u njegov život upali kao uljezi. To je varka. Mislite li da je svet u kome su živeli Volis i Edvard, i u kojem vi živite danas, dobar? Ne dajem nikakav sud o njemu. Interesuje me u onolikoj meri koliko me i zamara. Ima svojih dobrih i loših strana. Mislim da je svako zainteresovan i da svako želi da bude deo tog sveta, ali ukoliko ste pametni, mislim da ćete shvatiti kakva je to zamka. Zapažate li sličnosti između sveta slavnih i sveta plemstva? Mislim da su kraljevske porodice tridesetih i četrdesetih godina bile zvezde svog vremena. DŽejms Darsi je rekao u jednom intervjuu da je Edvard VIII bio poput filmske zvezde. LJudi su bili zaljubljeni u njega. On i danas važi za jednog od najotmenijih ljudi 20. veka... Voleo je da se oblači na određen način i otac je stalno vikao na njega zbog toga što nosi jarke čarape i odela. Uvlačio je pantalone u čarape i nosio velike šešire, jahao je prebrzo, vozio je prebrzo, imao ljubavne afere sa udatim ženama i pio amfetaminske koktele. Ali i danas postoji luda opsednutost kraljevskim porodicama. Najveća žrtva koju je Volis podnela za Edvarda jeste to što je izgubila svoju privatnost. A to je nešto kroz šta i sami prolazite sve ove godine. Koliko vam je to teško padalo na početku karijere? U početku vas preplave raznovrsna osećanja. Prvo ste uzbuđeni i drago vam je što vas ljudi dozivaju i slikaju vas. Znate, ako ste razmetljivi ili volite da budete u centru pažnje, onda je sve to zabavno i uzbudljivo. Ali, sve to ima i lošu stranu zato što nemate privatnosti. Ponekad zaista samo želite da izađete i da ostanete neprimetni, da vam ne dosađuju i da ne čujete kako izvikuju vaše ime na ulici. Da li vam je to što ste i sami prošli kroz isto pomoglo da razumete njenu prirodu? Da, mislim da jeste. Mislim da sam je posmatrala onako kako drugi reditelji ne bi, zato što znam kako je to kad vas svedu na „kratku vest“. Poznati ste po tome što sve želite na poseban način. Da li je tačno da su vam avionom dopremili čak i posteljinu za potrebe filma? Ne, nisu je dopremili avionom. Skinuli su je sa mog kreveta u Londonu. Madona iznajmljuje svoju posteljinu filmskoj industriji? Pa, mnogo mojih stvari je stiglo do filma. Imali smo određen budžet i ograničeno vreme da nabavimo stvari. Moji umetnički direktori, Bog ih blagoslovio, nisu mi mogli stalno izvlačiti stvari iz šešira. Jednostavno, nismo mogli naći određenu vrstu posteljine, pa sam im rekla da uzmu mog vozača i skinu je s mog kreveta. Planirate li da se ubuduće bavite i muzikom i filmom ili ćete se usredsrediti samo na jedno od ta dva? Već radim na sledećoj ploči i veoma sam uzbuđena zbog toga. Volim da pišem i da snimam muziku, pa ne bih nikada mogla reći da ću se baviti samo jednim ili drugim. Volela bih da radim i jedno i drugo, samo ne istovremeno. Plašila sam se da režiram Dok ste bili u braku sa Šonom Penom i Gajem Ričijem, da li ste od njih naučili nešto o snimanju filmova? Naravno. Pomno sam posmatrala šta su obojica radili, Šon i kao glumac i režiser a Gaj kao režiser. Uz Šona sam, zato što dolazi iz sveta glume, shvatila koliko su važne probe i pripreme – uraditi što je moguće više unapred, pre snimanja. Gaj je više vizuelni tip reditelja, on često reskira kada radi s kamerom i takvim stvarima. On krši pravila. U tom pogledu sam mnogo naučila. Da li vam je to olakšalo da i sami postanete reditelj? Ne, ne, veoma sam se plašila da režiram baš zato što sam bila udata za reditelja. Razmišljala sam „Ma ko sam ja?“, ali vremenom sam, očigledno, smogla hrabrosti da se i toga prihvatim. Krunisani ne zovu na zabave Čemu služi monarhija danas? Očigledno je da više nema istu poziciju, moć i uticaj kao nekad. Danas se, izgleda, njihova uloga svela na ambasadorske i turističke poslove. Mislim da je to na neki način sramota. Više mi se sviđa kako je nekada bilo. Zato što čovek želi da se oseća korisno, da ne bude samo ukrasna figura. Svako želi da ima uticaja, a ako ćeš biti kralj ili kraljica, onda želiš da menjaš svet. Da li poznajete neku krunisanu glavu? Ne poznajem. Ne zovu me na svoje zabave. (smeh)