Kralj

Nekako bi mi za neku moju intimnu estetiku više odgovaralo da je veliki dar uvek u dosluhu sa ljudskom dobrotom i plemenitim umom. U „Bogojavljenskoj noći“ Šekspirov Antonio kaže da je „Dar skup lepota“. Moglo bi se u Kraljevom prezimenu kriti poreklo njegovih vrednosti. Etimolozi su objasnili da prezimena nastala od nekih titula znače da je neko od predaka i nosio tu titulu. Nekako je najizvesnije da je Kneževićima neko bio knez. U nas ima dosta Kneževića, što se tumači time da su seljaci svoje izabrane čelnike nazivali kneževima, a njihove potomke Kneževićima. Pogađate šta je bio predak onog koji se u ovom regionu preziva Vojvodić, Župančič, Hercog. Ali niko među našim savremenicima koji se preziva Kralj nije mogao imao krunisanog pretka. To su samo današnji Karađorđevići. A šta je onda mogao biti predak našeg Petra Kralja? Specijalisti onomastike tvrde da je reč o nadimku onih koji su „živeli kao kraljevi“ - srećno i dugovečno, bogato i zapaženo ili bili duše od čoveka kao naš savremenik Petar. Sama reč potiče od imena franačkog kralja i rimskog cara Karla Velikog (742-813) – Karl (na latinskom Carolus, čovek, muž, zreo muškarac), koga su Sloveni na severu poštovali i njega uzimali za arbitra kad su imali neki spor sa susedima. Uprošćeno rečeno, kralj vlada narodom u jednoj zemlji, a car imperijom više zemalja i naroda (BBBB – basileus basileon basileuon basileusi, kralj kraljeva kraljujući kraljevima, skraćenica na pečatu careva). Petar je imao kraljevsku plemenitost. Evo primera! Negde juna 1988. godine ispred JDP sreo je tada mladog pesnika Radmila Đurovića, koji je držao u ruci svoju prvu zbirku „Neka druga ljubav“, a koja će kasnije biti nagrađena Brankovom nagradom. Pročitao je nekoliko stranica i rekao mu: „Sviđaju mi se tvoje pesme. Hoćeš da ti ih čitam na promociji?“ Tako je i bilo. I to u foajeu pozorišta ispred kojeg su se slučajno sreli.