Državni autogolovi

Prvi autogol postigla je jer je još jednom pokušala da zamagli oči javnosti obelodanjivanjem spiska na kojem nema imena tajkuna, uglednih privrednika, uspešnih sportista i estradnih radnika koji se hvale svojim uspesima, razbacuju jahtama, avionima i automobilima, ali izbegavaju da izmire obaveze prema državi i zaposlenima. Umesto toga objavila je spisak koji podseća na privredno groblje. I na kojem je samo 16 od ukupno sto pravnih lica trenutno aktivno, što znači da se od njih eventualno mogu naplatiti dugovi prema državi. Što ne znači da će se to i desiti, jer da je Poreska uprava radila ono za šta je plaćena, ne bismo ni imali nekoliko milijardi evra dugova na ime poreza. Posebno pitanje je zašto, umesto ovakvog spiska, nismo saznali ko su najveći dužnici koji rade a ne plaćaju porez. Ili, još važnije, zašto država ne radi ništa kako bi povećala naplatu poreza i kreirala sistem u kome su pred poreskom upravom svi jednaki. Drugi autogol je to što država, a ni poreski obveznici, od objavljivanja spiska koji bi dužnike trebalo da stavi na stub srama neće dobiti ništa. Uspeh će biti ako naplati 10 odsto od te dve milijarde evra koliko duguje 300 najvećih dužnika, pošto su skoro svi likvidirani, u restrukturiranju ili stečaju. Sa druge strane, oni koji imaju para, porez godinama ne plaćaju, bez ikakve sankcije za to. Zato stručnjaci veruju da poreznici neće naplatiti ni dinar od dužnika. Treći je taj što je upravo zakonima koje je sama donela onemogućila Poresku upravu da od onih koji su u stečaju ili restrukturiranju prinudno naplati porez, pa su se njihovi dugovi samo nagomilavali, a staž za radnike tih preduzeća rešavao o trošku poreskih obveznika. Četvrti, jer je ogolila svu neefikasnost srpskog sudstva u kome se stečajni postupci vode i po više od jedne decenije, pa su među najvećim dužnicima četiri odavno ugašene banke (Beobanka, Beogradska banka, Invest i Astra banka). NJihovi dugovi su veći od 70 milijardi dinara i iznose čak trećinu ukupnog duga sa spiska najvećih dužnika. Peti autogol je da javno prozivanje, kao zamena za sposobnost državnih organa da naplate porez, nije urodilo plodom. Umesto da se dužnici „pokriju po ušima“ iz dana u dan pljušte demanti. Najpre su se oglasili iz uprave grada Beograda tvrdeći da ništa ne duguju i da je u pitanju greška. Dugove je negirao i nekadašnji vlasnik Kurira i Glasa javnosti Radoslav Rodić, kao i kompanija Verano motors, jedna od retkih privatnih kompanija čije ime se pominje na spisku Poreske uprave. Na kraju, ovim spiskom država je još jednom poslala jasnu poruku da se u Srbiji i te kako isplati biti dužnik. I da će svako ko prekrši zakon, bilo da se radi o neplaćanju poreza, neplanskoj izgradnji ili švercovanju u gradskom prevozu za to biti nagrađen, ne kažnjen. Jer da je drugačije, ne bismo imali sistem u kome preduzetnik nakon što nagomila dugove, zatvori radnju, a onda za nekoliko dana otvori novu. I tako po nekoliko puta. Bez ikakve sankcije.