Stanje redovno

Nema insinuacija o pobedi tvrde ili meke struje, mada mnogi vojnici obazrivo primećuju da demokrate i novoj vladi, po sistemu što je sigurno - sigurno, ostavljaju svog čoveka. Sem ove opaske nema drugih zakulisnih tumačenja. Ali ima banalno razumljivih, pa sem što je u pitanju „prirodna smena generacija“, stoji objašnjenje da se brojnim oficirima, sa generalom Milojem Miletićem na čelu, koji ispunjavaju uslov za kačenje opasača o klin, na ovaj način omogućava da obezbede bolji penzijski osnov uoči promena u ovoj oblasti koje slede od 1. januara. A kako se o reformama naše vojske ponajbolje izražavaju NATO posmatrači i predstavnici nevladinih organizacija, široj javnosti uglavnom je nevažno i ko će ga zameniti. Kao ozbiljni kandidati pominju se generali LJubiša Diković i Aleksandar Živković i sem veterana koji po internet-forumima lome koplja ko je bio veći junak tokom devedesetih i prebrojavaju im gelere u telu, nema ozbiljnijeg licitiranja, niti osporavanja. Smatra se da će izbor bilo koga od njih biti dalja potvrda reformskog kursa Vojske Srbije koji počiva na dve osnovne pretpostavke: da nam NATO nije protivnik već partner i da je civil, ministar vojni, najvažnija institucija u armijskoj hijerarhiji. Lično, nisam nešto uveren da su takozvana uspešna depolitizacija i civilna kontrola vojske razlog relativne nezainteresovanosti domaćih posmatrača za promene na čelu Generalštaba. Ne samo zato što je Vojska i u vreme Miloševića bila pod civilnom kontrolom i što to nikada samo po sebi nije brana zloupotrebi. Pa čak ni zato što mnogi veruju da se oko izbora prvog vojnika Srbije pita i Pentagon. Biće da se u ovom slučaju radi o jednostavnom računu. Dok je armija imala sto hiljada ljudi pod oružjem, nekoliko stotina tenkova i tuce upotrebljivih aviona, odluka o promeni načelnika Generalštaba bila je vest. Danas to nije. Sila tu više ne stanuje. Vojska sa 11.000 pripadnika, sa naoružanjem i opremom koja nije obnavljana decenijama, bez saveznika, sa reformom koja je ovde isključivo drugo ime za redukciju, prosto ne uliva poverenje i tu ne pomažu ni pozivanja na visok ugled u narodu, ni fensi spotovi na koje je ministar Šutanovac vrlo ponosan. Zanimljivo je da je od svih planiranih i neophodnih reformi, od ekonomije, pravosuđa, obrazovanja, zdravstva, najbrže obavljena baš reforma vojske. Od svih državnih službi u kojima se viškovi zaposlenih mere desetinama hiljada, najrevnosnije smanjenje učinjeno je - u armiji. Izgleda da je predsednik Tadić bio ozbiljan kad je rekao da Srbija više neće ratovati. Ni za Kosovo. Ni za živu glavu. Samo je tako moguće da ministar vojni objasni da je u trenutku kad je, sem izbora, u Srbiji i u južnoj pokrajini sve vanredno, promena na čelu vojske „redovna smena“. Takoreći, stanje redovno.