Točkovi za katedralu

Otud pojam „katedrala“ stiče preneseno značenje – to je simbol složenog poduhvata niza uzastopnih generacija, simbol postojanosti duha neke gradske zajednice suprotstavljene centralnoj, često apsolutističkoj vlasti. Milanska katedrala nije izuzetak: prošlo je nešto manje od šest stoleća od početka građenja, do časa kada se moglo reći da su poslovi završeni. Poslednji veliki segment – dekorisana ulazna vrata – osvećen je 1965. godine. Smatra se da je to, po veličini, četvrta katedrala na svetu i najprostranija na Apeninskom poluostrvu. Konstruktivni principi velikih zapadnoevropskih katedrala otvorili su prostor za tehnološke prodore koji stoje u osnovi moderne arhitekture. Vreme je pokazalo da načini svođenja težina na tačke prvi put primenjeni u gotici, ti elegantni sklopovi koji oslobađaju zidove uloge nosioca i pretvaraju ih u oplatu, poseduju izvanrednu sposobnost opiranja silama teže i većini destruktivnih činilaca. Ali, kao i svemu drugom – vreme je neumitni sudija i smelo izvedenim građevinama. Nezavisno od konstrukcije one se krune, popuštaju, prokišnjavaju... Na pariskom Notr-damu, čije su fasade izvedene u mekom i ranjivom peščaru, gotovo uvek stoje skele, fasadni kamen se neprekidno zamenjuje novim klesanim kubusima. Skele su, otud, nezaobilazni pratilac svih katedrala. U novije vreme propisi u mnogim zemljama nalažu da one budu obložene zaštitnim tkaninama. Zastori smanjuju prostiranje prašine i ujedno štite radnike na skeli. Sve pristupačnije naprave za štampanje kompjuterski obrađenih slika na velikim površinama učinili su da nekadašnje „šlajfne“ jute budu zamenjene slikama. Često se, na zdanjima koja prolaze kroz proces restauracije, na rastegnutim platnima dočarava budući izgled tog objekta. Ali, velike i iz daljine vidljive površine izazov su i za one koji bi da prolaznicima skrenu pažnju na neku od svojih robnih marki. Kraj 20. i početak 21. veka prošao je u znaku sve nametljivijeg reklamiranja proizvoda široke potrošnje. Sadržaj novina je sve češće u dubokoj senci pažljivo osmišljenih i oblikovanih reklama. Takozvana „globalizacija“ učinila je da, suočeni sa istim proizvodima koji se nametljivo preporučuju u različitim gradovima i na različitim kontinentima, na izduženim bilbordima ili na površinama kalkanskih zidova, često ne znamo u kojoj smo se metropoli zapravo našli: ikonografija, nazivi firmi i proizvoda, likovi foto-modela, izgled snimljenih ili nacrtanih napitaka, deterdženata, uložaka, kalodonata, fotoaparata ili automobila isti su na svim kontinentima. Menja se samo jezik propratnih poruka. Prilikom najnovijih radova na održavanju fasade milanske katedrale zgodno su ukrštena dva principa „vizuelnog oživljavanja“ skela. Veći deo površina ponavlja dekoraciju u stilu razigrane gotike – tu su izduženi prozori sa prelomljenim lukovima i čuveni „šiljci“ obilato zastupljeni na glavnom hramu Lombardije. Ali tu je i nešto bliže našem vremenu, niz reklama među kojima se posebno ističe ona za najnoviji model „Sitroenovog“ četvorotočkaša. Rolan Bart je 1957. godine uporedio „sitroen DS 19“ sa katedralom: „Mislim da su automobili danas skoro potpuni ekvivalent velikih gotičkih katedrala. Oni su vrhunsko ostvarenje epohe, projektuju ih sa strašću grupe neznanih umetnika, a pristupačni su, barem kao slika ako ne i kao objekat, celokupnoj populaciji koja ih prisvaja kao čisto magijski objekat.“ To je samo uvod eseja u kojem čuveni francuski teoretičar pojavu novog modela, kod nas poznatog pod nadimkom „ajkula“ sasvim približava epifaniji nekakvog božanskog entiteta. Nije jasno da li su stručnjaci marketinške agencije koja radi za „Sitroen“ imali u vidu tekst čuvenog teoretičara star više od pola stoleća. U svakom slučaju, može se prepoznati povezanost dizajna znaka ove fabrike automobila sa mestom na kojem se našla reklama: stari logo oblikovan kao dvostruka strelica nosi u sebi duh gotike. Šiljci pokazuju prema nebu, te stoga ukazuju na posebnu povezanost „Sitroena“ sa višnjim silama...