Krajnje vreme za akciju

Do tog momenta ceo postupak delovao mi je potpuno logično, kao da ima šanse da Srbija ne bude na 178. mestu u svetu po dobijanju dozvola za gradnju. Na javnoj raspravi svi su se složili da je sve urađeno po zakonu, ali su predstavnici republičkog i gradskog javnog pravobranioca izjavili, doslovce, da utvrđivanje troška pribavljanja objekta od prethodnog vlasnika nije predviđeno Zakonom o planiranju i izgradnji, već Uredbom Vlade Srbije, ali da se oni sa tom uredbom - ne slažu! Kad sam nekoliko puta to pročitao shvatio sam da smo zemlja u kojoj zakoni usvojeni u Skupštini i uredbe Vlade nisu po volji nekim delovima državne administracije koji bi te propise trebalo da primenjuju. To znači da bezakonje počinje u samom sistemu i da ga sistem i stvara. Nedoslednost u odlukama, stalne promene stavova izazivaju blokadu i u državnoj upravi, jer niko ne želi da bude krajnji krivac. Razmišljao sam da li je ovo reket. Koju ambasadu da pozovem, jer kao domaći investitor nemam kome da se žalim? Da li ova zemlja stvarno želi da se odlepi od samoupravnog socijalizma i stvori ambijent za rad ili je ovo sve jedna velika prevara i obmana? Pitam se i zašto mi je trebalo da probam da budem prorok u svom selu? Pa, tamo daleko sam mnogo više cenjen i poštovan. Svaki potez nas iz privrede ovde je izmanipulisan i predmet je omalovažavanja i negacije. Da li politički vrh shvata da ih sistematski podrivaju i ruše ti isti koje oni hrane i bore se za njih? Da li shvataju da se igraju sudbinom jedne države i jednog naroda? Jedan drugi događaj mi je vratio malo nade da imamo šansu. Nekako u isto vreme uputili smo pismo-apel privrede koje je pokrenulo nešto sa mrtve tačke, mada je javnost to različito tumačila. Deo javnosti, svi privrednici i preduzetnici pozdravljaju Pismo, njegove predloge i zahteve. Drugi deo javnosti je samo radoznao kakve efekte će ono da proizvede, dok je treći, najveći deo neobavešten. Ima i onih koji misle da je to urađeno u korist (samo) krupnog biznisa i već su počela medijska „prozivanja“ i komentari. Kao i uvek kod nas sumnja se u sve, pa čak, kakav cinizam, da mi rušimo guvernera. Guverner i neki drugi misle da su predlozi nerealni, da ne mogu lako da se sprovedu. Najodgovorniji iz vlasti će sve da prećute i izgledaće da je to bio samo još jedan potez koji nije uspeo. Moj stav je drugačiji. Uspeli smo da se složimo, sedam institucija i Savez ekonomista, da je krajnje vreme za akciju, ali i oko toga šta je neophodno da se učini. Uputili smo otvoreno pismo, što znači da ne radimo ništa ispod žita, nego tražimo ono što svi treba da znaju i što odgovara celoj privredi. Već smo postigli velik uspeh time što su mnogi počeli da reaguju, što mediji pokreću neka od pitanja, što se mnogi osećaju prozvanima, što neke stranke kažu da su i one to predlagale... Odbijanje ili „razvodnjavanje“ naših predloga ukazuje ili na zabrinutost nekih nadležnih, ili na njihovu neodgovornost - ako ne vide ove problem. Mi ne možemo doživeti neuspeh time što će guverner NBS zauzeti drugačiji stav, jer takav stav je imao i pre Pisma. To nas upućuje na dalje akcije (pisaćemo ponovo) i dalje ujedinjavanje, na predlaganje novih oblika komunikacije i traženja rešenja kroz dijalog. Mi ne želimo sukob, jer niko nema vremena za njega, nego intenzivno delovanje za poboljšanje uslova u kojima jedino može da se očekuje napredak. Očekujemo promene, a ne održavanje istog sistema jer su argumenti na našoj strani. Moramo svi zajedno uzeti svoju sudbinu u svoje ruke i boriti se za Srbiju. Ne smemo čekati nove izbore, nove vlade, moramo se danas i sada pokrenuti i menjati sve što nas koči i vuče nazad.