Uslov i za možda

Za nekog je i to dobra vest: mogućnost da bi Srbija posle sastanka šefova država ili vlada zemalja članica EU 9. decembra mogla biti u prilici da snimi svoju verziju pesmuljka „Danke Dojčland“, jedva da postoji. Da će se pojaviti potreba za izražavanjem zahvalnosti Nemačkoj učinilo se u jednom trenutku tokom noći između ponedeljka i utorka, kada je, napuštajući nešto pre kraja višečasovnu raspravu evropskih šefova diplomatija, državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Verner Hojer na pitanje novinara da li će Srbija dobiti status kandidata odgovorio: „Na dobrom smo putu, ali se to neće desiti večeras, možda u petak“. Informacije koje su stigle nešto kasnije tog istog, dugog dana, otvorile su sasvim drugačiju perspektivu: da u petak uveče srpske televizije osete neodoljivu potrebu da u programe ubace „Partizansku eskadrilu“ ili nešto slično iz široke palete filmova u kojima „naši“ uspešno tamane Nemce. Na takav ishod upućuje oprez zvaničnog Beograda (predsednik Boris Tadić) u prognozi ishoda sednice Saveta EU, a naročito pesimizam večitog optimiste, Božidara Đelića. Obojica su, naime, upozorili na moguće ispostavljanje novih, neprihvatljiih uslova Beogradu. Govoreći o mogućoj pojavi barikada na evropskom putu, Đelić je bio malo opširniji, rekavši da na uslovljavanju insistiraju tri zemlje, ali nije precizirao koje, niti je naveo šta bi mogla biti sadržina novih zahteva. Ukazao je samo da su „zemlje čiji su vojnici ranjeni (na severu Kosova) zauzele izuzetno tvrd stav prema Srbiji i očekuju korak više“. Taj korak, prema njegovom nedovršenom objašnjenju, podrazumeva neku vrstu negacije Rezolucije 1244, ali nije jasno na šta se tačno misli. Ono što se zna, jeste da su na Kosovu ranjeni nemački i austrijski vojnici, a izveštači iz Brisela govorili su i o tvrdom stavu Holandije u odnosu na dodelu kandidature Srbiji. ČEKAONICA Ishod sedmočasovne rasprave 24 zemlje koje su se, kako je rekao potpredsednik srpske vlade, „borile za Srbiju i tri koje su bile istrajne u određenim zahtevima“ dakle, glasi - može da bude, ali ne mora da znači. Tačno je da ono što su ministri zaključili tokom rasprave deluje povoljnije od ocene nemačke kancelarke Angele Merkel, izrečene samo tri dana ranije, u petak 2. decembra: “Srbija ne ispunjava uslove za status kandidata za EU“. Ali to ipak nije i sigurna najava zelenog svetla za nastavak evropskog puta Srbije, odnosno za čekanje određivanja datuma početka pregovora. A tek to je tačka koja se tretira kao prelomna, mesto nakon koga nema skretanja sa zacrtanog evropskog puta. O datumu početka pregovora u ponedeljak u Briselu nije bilo ni reči, iako je, početkom godine, a naročito nakon hapšenja Ratka Mladića krajem maja, i to spadalo u očekivani paket nagrada za napredak Srbije u procesu reformi. Prema procenama, ključnu reč o formulisanju novih uslova za odobravanje statusa kandidata Srbiji, kao i u ostalim evropskim poslovima, uostalom, imaće Berlin. A za procenu stepena „nežnosti“ s kojim će se tom poslu pristupiti, javnost već ima dovoljno elemenata – i bez upozorenja koje je stiglo od svakako bolje obaveštenog državnog vrha Srbije. Osim pomenutog podsećanja na izjavu Angele Merkel od prošlog petka („Srbija ne ispunjava uslove“) u proceni odluke koju će, praktično, doneti nemačka kancelarka lično, valja uzeti u obzir i činjenicu da je to ista ona odlučna žena koja je Srbiji 23. avgusta iznela „neočekivane“ uslove za dobijanje statusa kandidata. Ono što je usred Beograda tada saopštila, u medijima je tretirano kao „šamar“ Srbiji: kancelarka je tražila ukidanje „paralelnih institucija“ na Kosovu (što se nije desilo) i ostvarivanje rezultata u dijalogu Beograda i Prištine (o čemu postoje različite procene). VAGA Na tas vage kojom će Angela Merkel odmeravati odluku vezanu za Srbiju, u međuvremenu su spakovani dodatni argumenti nepovoljni po Srbiju – povređeni nemački i austrijski vojnici na barikadama na severu Kosova. Koliko god surovo to bilo, jasno je da se broj povređenih Srba i različite verzije o uzrocima i načinu otpočinjanja sukoba na barikadama neće nalaziti na drugom tasu kancelarkine vage. Kao što je jasno i da donošenje odluke u momentu teške krize koja potresa Evropsku uniju, ne doprinosi povećanom stepenu pažnje i tolerancije sa kojom će se najmoćnija žena Evrope baviti pitanjem male balkanske zemlje problematičnog imidža. Šta smo novo dobili u ponedeljak? Savet ministara EU nekako je uspeo da sroči zaključak u kome se pozitivno ocenjuje napredak Srbije u ispunjavanju ekonomskih i političkih uslova, kao i napredak u dijalogu sa Kosovom. Ističe se i da je Srbija dostigla potpuno zadovoljavajuću saradnju sa Haškim sudom hapšenjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića, ali se definitivna odluka ipak „prebacuje“ na višu instancu, odnosno na šefove država ili vlada EU koji se sastaju u petak 9. decembra. „U svetlu dosad postignutog napretka koji je Srbija ostvarila i uzimajući u obzir da se Srbija već angažovala u nastavku dijaloga i da u dobroj veri brzo napreduje kako bi primenila sporazume, Savet uzima u obzir pozitivni stav Komisije i preporuku da se Srbiji dodeli status kandidata“, navodi se u ključnoj rečenici dokumenta čije je donošenje omogućeno nakon vikend-pregovora Borislava Stefanovića i Edite Tahiri, a naročito nakon iznenadnog početka uklanjanja barikada u Jagnjenici u ponedeljak pre podne. Evropski šefovi diplomatije u dokumentu su izrazili očekivanje da se „Srbija pozabavi pitanjem regionalne saradnje“ i onda prešli na nabrajanje uslova koje je Komisija postavila za određivanje datuma početka pregovora. Ti uslovi, kako je precizirano, uključuju „vidljivo i održivo poboljšanje odnosa sa Kosovom“, uz puno poštovanje principa inkluzivne regionalne saradnje, puno poštovanje odredaba sporazuma o energetskoj zajednici, nalaženje rešenja za telekomunikacije, nastavak primene dosad postignutih sporazuma i aktivnu saradnju sa Euleksom. Savet je pozvao Evropsku komisiju da predoči izveštaj o napredovanju Srbije i ispunjavanju tih kriterijuma „čim se ostvari dovoljan napredak“. EKSTREMISTI Osim zbog Tadićeve i Đelićeve prognoze o mogućim novim uslovima, trening nerava nastavlja se i zbog opasnosti koje vrebaju sa terena. I na njih je u ponedeljak upozorio Tadić, rekavši da „na obe strane, i na srpskoj i na albanskoj, pa i u međunarodnoj zajednici, postoje ekstremisti koji bi na štetu Srbije mogli da izazovu nasilje“. A postoje i politički faktori koji pozivaju na odluke koje ne doprinose nastavku evropskog puta, na šta je, takođe u ponedeljak, podsetio Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalog veća Kosova i Metohije, rekavši da su sporazumi koje je sa Prištinom postigao šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović „štetni i neprihvatljivi za Srbe u pokrajini jer ugrožavaju njihove vitalne interese“. Ukratko: Srbija verovatno neće u petak dobiti neuslovljen i jasan pozitivan odgovor Brisela na zahtev za dodelu statusa kandidata, ali će dobiti novi impuls za predizborna prepucavanja i međustranačke optužbe. Uprkos više nego jasnoj lekciji iz Zagreba, koja govori da napredak u procesu evrointegracija ne garantuje izbornu pobedu političke ekipe koja je za njega najzaslužnija (slučaj Jadranke Kosor i HDZ) već sada je očigledno da će se odluka Saveta EU i te kako koristiti u već započetoj kampanji za prolećne izbore. Stranke članice vladajuće koalicije trpeće, s jedne strane, napade zbog nedovoljno uspešnog vođenja na putu ka Evropi iz dva proevropska pravca: od stranaka okupljenih oko ideje „Preokret“ ali i od naprednjaka. Iako je bilo procena da bi komplikovanje procesa evrointegracija naprednjake moglo skrenuti sa evropskog puta, zamenik predsednika te stranke Aleksandar Vučić nagovestio je da se to neće desiti. Naprednjak Vučić, naime, u ponedeljak se potrudio da učini besmislenim napore nekadašnjeg radikala Aleksandra Vučića, tvrdnjom da bi „SNS u roku od šest meseci uspeo da dobije datum za pregovore o članstvu u EU“. Dan kasnije naprednjaci su dodali gas na svom evropskom putu, zahtevajući da se parlamentarni izbori raspišu odmah, ako Srbija 9. decembra ne dobije status kandidata. Vesti koje stižu iz Brisela i za antievropski blok (Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka) predstavljaju odličan predizbori materijal za razvijanje teza o neprijateljskoj Evropi i odgovarajućih zalaganja da se od započetog puta, na čijem početku beše i Vojislav Koštunica, sada jednostavo odustane. Sve i da izbori nisu pred vratima, podrazumeva se da racionalno preispitivanje smislenosti nastavka procesa evrointegracije u vreme duboke evropske krize nije ni glupo ni neodgovorno. Ali problem bi mogao nastati ukoliko se, sve pod sloganom „šta nama ta Evropa ima da kroji kapu“, dovede u pitanje ionako slabašna volja za uvođenje reda u državne poslove i celokupno funkcionisanje društva. Da i ne govorimo o činjenici da način na koji je dosadašnji proces približavanja Evropi tekao - sva ona pompezna retorika nedovoljno potkrepljena donošenjem odluka a naročito njihovim sprovođenjem, s jedne strane, i dosledna taktika uslovljavanja, s druge strane – otvaraju neslućene mogućnosti. Recimo, za vršljanje kojekakvih propalih francuskih filozofa koji obožavaju Srbe, a naročito Srpkinje. Ili za nove generacije ruskih kozaka, jogi-letača, raznih vidovnjaka i ostalih pripadnika široke lepeze bizarnih likova, koji su se, ne tako davno, bili baš ozbiljno zapatili u Srbiji. U vremenu za koje smo mislili da je prošlo. Nebojša Popov, filozof i glavni urednik lista „Republika“ Kockarska politika elite Nebojša Popov kaže za NIN da se svaki kontakt sa EU čini istorijski presudnim, poput nekadašnjih sednica CK SK, a da se u toj percepciji borbe o životu ili smrti zapravo i ne zna tačno zašto se vodi. „Umesto učestvovanja u toj tomboli o statusu, da li ćemo nešto dobiti ili izgubiti, a ne znamo ni šta dobijamo, ni šta gubimo, najvažnije je da se potrudimo da na sledećim izborima jasno definišemo u čemu je naš problem i kako možemo da ga rešimo, a ne da u neurotičnim situacijama imamo utisak da nam stalno neko drugi radi o glavi, čini neku štetu ili nas pak spasava“, kaže Popov i Je li vama jasno o čemu pregovara vlast u Briselu i šta Vlada radi? Nije. Ne znam ni šta godinama vlast radi, ali koristi od toga ova zemlja nema. Mi, građani, treba da znamo zašto smo se uglavili u kolotečinu propadanja privrede, kulture, društva i države, a ne samo oko Zubinog Potoka i Končulja. U čemu je problem ulaska Srbije u EU, zašto smo dospeli tu gde se nalazimo intelektualno, moralno, vrednosno, politički? Nije pitanje ko je odgovoran u Briselu, Vašingtonu, na Dedinju, nego u mom životu. Koliko je svako od nas odgovaran za naš život? Jer, ako ne znam u čemu sam lošem učestvovao, ne znam ni u čemu bih dobrom mogao da učestvujem. I pošto ništa ne znam, ništa ne preduzimam, samo čekam ko će da me za uvo privede, na ovu ili onu stranu ili uvede u EU. Zašto ništa ne može da ide glatko? Na barikadama je bilo ranjenih, a za njih je krajnje delikatno kada je njihov građanin ugrožen, ranjen. Sasvim se drugačije gleda na vrednosti ljudskog života u tim zemljama. Mi smo zaboravili na odgovornost, naročito za tuđ život. Mi uvek „žurimo“ na najsporiji mogući način? Ni u jednoj zemlji Evrope u proteklih 20 godina nije se događalo ono što je nama. Vreme je da vidimo kako da takvih razlika na našu štetu ne bude, a ne da se kockamo i pitamo zašto me mrzi učiteljica. Mrzi li nas učiteljica? Neki nas mrze, neki sigurno ne. Problem je u tome kakvi smo i šta se događa. Ušli smo u tunel iz kojeg nismo izašli. Ratove, zločine, sakaćenja zamenila su otpuštanja ljudi, propadanje privrede, gubitak nade. Navikavamo se da nema promene i da će se nešto popraviti ako se neko smiluje. Želi li politička elita i srpski narod u Evropu ili ne? Ako gola vlast u našoj bedi predstavlja toliko veliku vrednost, onda ljudi koji je imaju u svojim rukama ni o čemu ozbiljno ne razmišljaju, pa ni o ulasku u EU. Bave se samo time kako da sačuvaju vlast u svojim rukama! Spor hod ili hod kroz vatru do EU učvrstio je stav evroskeptika. Kako to utiče na srpsko društvo i zašto ćuti elita? Pogrešno smo usmereni tom psihozom, kockarskom politikom koju vodi elita i to na najgori mogući način, bez državničkog i građanskog formata. Tu vrstu patološkog hazarderstva, koja se uvek kocka na tuđ račun, igraju svi, od novinara do najviših funkcionera.