Lingvistička državnost

Reč granica na engleskom se kaže border, a na srpskom jeziku linija ili prelaz, tako bi nekako mogli da zaključe evropski posmatrači balkanskih neprilika dok budu odlučivali o kandidaturi Srbije. Rastezanje lingvistike je već dugo jedno od pouzdanih sredstava za smirivanje tenzija na Balkanu, koje svakoj od sukobljenih strana ostavljaju mogućnost da proslave svoje male pobede tamo gde ih nema ili bar umanje poraze gde ih ima. Iako su već naviknuti na rečnik zamrznutih sporazuma, uslovnih kandidatura, građani Srbije su, ipak, malo teže razumeli nove termine kao što je integrisano upravljanje prelazima ili kosovski carinski svedoci, kojih doduše nema u sporazumu ali ih ima u nastupima šefa pregovaračkom tima Srbije Borislava Stefanovića. Tim sporazumom, kao i uklanjanjem barikada, Srbija je donekle ublažila ljutnju Nemačke i nekih drugih članica EU, ali nije jasno šta je ostalo od čuvenih crvenih linija koje Beograd nikada neće prekoračiti. „Razbarušenost jezika u novom sporazumu o severnom Kosovu pokazuje koliki put Evropska unija mora da pređe kako bi normalizovala odnose na najeksplozivnijem mestu na Balkanu“, ocenjuje odlično obavešteni sajt, EU observer, koji napominje da je veoma čudno da je skraćenica IBM pomenuta čak devet puta u sporazumu, ali nijednom pun i tačan naziv sporazuma Integrisano upravljanje granicom (Integrated Border Manage-ment). ironija Uz izvesnu dozu ironije, novinar EU observera primećuje da bi, ako bi se sporazum slučajno zvao Integrisano upravljanje prelazima, kao što je predstavljeno u srpskim medijima, skraćenica morala da glasi IMCP (Integrated management for crossing points) ali je nekako ostala skraćenica IBM i to devet puta, a bez engleskog originala. Veliki napor koji je vlast uložila da se nigde ne pomene reč granica, iako ona postoji u nazivu sporazuma, kao da ukazuje da se vladajuća koalicija plaši optužbi kako ovakvim sporazumima priznaje nezavisnost Kosova. U fusnoti sporazuma se navodi da jedna strana priznaje liniju kao granicu, a druga strana priznaje liniju kao administrativnu graničnu liniju. I dok se srpski jezik rasteže do neprepoznatljivosti, šefica kosovskog pregovaračkog tima Edita Tahiri ne propušta nijednu priliku da dodatno ispita strpljenje beogradskih sagovornika, znajući da će vladajuća koalicija morati da učini sve kako bi pokazala nešto što se diplomatski zove konstruktivnost u dijalogu. Ona je najavila da će Euleks na prelazima imati samo posmatračku ulogu, dok će nesuđeni „kosovski carinski svedoci“ primenjivati kosovske zakone, kao i da je sporazumom zapečaćen rezultat akcije od 25. jula na Brnjaku i Jarinju. Rastežući tumačenje sporazum na tipično balkanski način, Tahirijeva je najavila i postavljanje zastava i državnih simbola „na jedan santimetar od zajedničkog objekta“. Šef kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović za NIN kaže da vlada nije i sigurno neće prelaziti crvenu liniju u kosovskim pregovorima, koja se zove poštovanje Ustava Srbije i Rezolucije 1244. „Svi dogovori u Briseli se šalju Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo i nadležnim ministarstvima. Tek kada vlada dobije od njih mišljenje da su ti dogovori u skladu sa Ustavom, donosi se odluka o primeni sporazuma, tako da crvena linija nije i ne može biti pređena“, kaže Mihajlović i dodaje da bi odluku ili uredbu o primeni sporazuma vlada mogla da donese na prvoj narednoj sednici (održavaju se četvrtkom mada se odluke donose i na telefonskim sednicama). tenzije Do petka, kada se očekuje konačna odluka o kandidaturi Srbije, najvišim predstavnicima Srbije sugeriše se da bi Beograd morao da pokaže konstruktivnost oko regionalnog predstavljanja Kosova, kao i da dodatno smiri tenzije na severu Kosova. Poslednja ponuda koju je srpski pregovarački tim Srbije izneo Robertu Kuperu i Editi Tahiri bila je da na međunarodnim skupovima ispred predstavnika Kosova stoji tabla Kosovo, a ispod zvezdica i UNSC 1244 (Savet bezbednosti 1244). Ta ponuda, međutim, nije prihvaćena, a od drugih diplomatskih izvora se može čuti da je Srbiji, navodno, ponuđeno da ispod naziva Kosova stoji naznaka, ispisana sitnijim slovima, da Srbija ne priznaje Kosovo. Čuvena „crvena linija“ Beograda, koja je nekako sve tanja, oko predstavljanja Kosova ostaće napomena da ispod imena Kosova mora ostati ime rezolucije 1244, a predstavnici vlasti spremni su da kažu novinarima da ispod toga Beograd neće ići i po cenu kandidature. Taj stav se, doduše, oslanja na procene da bi Srbija mogla da dobije uslovnu, zamrznutu kandidaturu čak i kada bi učinila maksimalne ustupke, ali je moguće da dobijemo novi sporazum koji bi i Beograd i Priština mogli da tumače kao trijumf svojih diplomatija, dok bi svi u Briselu znali ko je pobedio, a ko glumi pobedu. Zidanje državnosti Od kada je stavljeno do znanja Srbiji da evropske integracije najviše zavise od normalizacije odnosa sa Kosovom, srpske vlasti su se našle u teškoj poziciji jer su tri godine govorile da su Evropa i Kosovo dva sasvim odvojena procesa. Vladajuća koalicija, ali i neka buduća vlada, moraće da ponavljaju kako nikada neće priznati Kosovo, ali će na svakoj rundi tehničkih pregovora dozidati poneki deo kosovske državnosti. U međuvremenu se u pravničkim krugovima govori o inicijativi advokatske kancelarije Tomanović pred Ustavnim sudom Srbije za ocenu ustavnosti vladine uredbe kojom se sprovodi briselski sporazum o matičnim knjigama, ocenjujući da je Uredba protivna odredbama Ustava, Evropskoj konvenciji o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o matičnim knjigama. „Uredbom je predviđeno kopiranje, skeniranje i fotografisanje matičnih knjiga koje sadrže lične podatke građana Srbije sa područja KiM“, kaže sudija iz Kosovske Mitrovice Branka Semenov, koja je, zajedno sa kancelarijom Tomanović, autor inicijative kojom se traži od Ustavnog suda da zabrani sprovođenje Uredbe dok se ne donese odluka o njenoj ustavnosti. Sagovornica NIN-a napominje da se Ustav i zakoni Srbije krše jer sporna Uredba predviđa obradu ličnih podataka građana bez njihove saglasnosti i omogućava da se formira treći primerak matičnih knjiga. „Lični podaci građana će biti dostupni neovlašćenim organima, kao što su Tim za dijalog, predstavnici EU i UN. Treći primerak matičnih knjiga se dostavlja Timu za dijalog, što je suprotno Ustavu, Evropskoj konvenciji i Zakonu, koji ga dalje može dostavljati bez ikakvih ograničenja i predstavnicima EU i UN, Privremenim institucijama u Prištini i bilo kom drugom neovlašćenom organu, državi, ustanovi ili instituciji“, kaže Branka Semenov.