Zlatna pravila za spas

Evro će opstati, ali će evrozona pretrpeti značajne promene. Tako bar misli većina finansijskih eksperata iz Brisela, Londona, Ciriha i Milana, koje je NIN anketirao uoči 9. decembra i samita EU, od koga se očekuju nove mere za spasavanje posrnule zajedničke valute. Niko, naravno, ne isključuje da se može dogoditi novi „crni petak“, ukoliko evropski lideri ni ovoga puta ne postignu dogovor. Svima u ušima još odzvanjaju reči nemačke kancelarke Angele Merkel da će biti potrebna decenija da se reše problemi. Zato neki od sagovornika NIN-a ističu da se konačna rešenja krize u evrozoni ne mogu očekivati ni ove nedelje, ni u narednih šest meseci. A do tada... Pre još jednog u nizu „istorijskih“ sastanaka, u opticaju je nekoliko mogućih rešenja. Za sve bi najbolje bilo da evro opstane i da se stabilizuje. Pitanje je samo - kako? KAZNA Većina sagovornika NIN-a slaže se da je najverovatniji scenario da sadašnja monetarna unija preraste u fiskalnu, jer je to stub koji nedostaje evrozoni. Za to se, uostalom, zalažu dve najjače zemlje, Nemačka i Francuska. Pri tome, Ivan Jevtović, bankar iz Milana, kaže za NIN da Nemačka godišnje od postojanja evrozone ima čistu dobit od oko 150 milijardi evra. Kod ekonomista prevladava uverenje da samo fiskalna unija može da održi evrozonu. Ako se u petak postigne takav dogovor, berzanski eksperti u Londonu uvereni su da bi na to finansijska tržišta jako povoljno reagovala. Šanse za to su sve veće, jer su se u međuvremenu Angela Merkel i Nikola Sarkozi dogovorili da se ubuduće kazni svaka država čiji deficit bude veći od tri odsto BDP-a. U Berlinu i Parizu očekuju da bi sporazum mogao da bude postignut do marta, a ključna novina je i predlog da se odluke donose kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasno. Merkelova se pri tome zalaže da za kršenje tog „zlatnog pravila“ bude nadležan Evropski sud pravde. U Srbiji, pak, rasipničkoj vladi, koja probije sve limite, preti samo opasnost da bude izložena javnoj kritici Fiskalnog saveta. I ništa više. Da bi se izbegle komplikovane birokratske procedure, koje podrazumevaju konsenzus, fiskalna unija mogla bi se, kaže Jevtović, napraviti najpre od zemalja koje dobrovoljno pristanu na to, potpisivanjem niza bilateralnih ugovora. Sagovornici NIN-a, takođe, veruju da će uskoro aktivnije u igru da se uključi i Evropska centralna banka (ECB). Srđan Vlaški, analitičar Svis kapital Grupe iz Ciriha, očekuje dogovor koji će omogućiti ECB da kupuje obveznice zemalja koje imaju problema sa finansiranjem duga i sa visokim troškovima refinansiranja. To bi, kaže on, značilo da ECB postaje direktni kreditor prezaduženih zemalja i da za te potrebe štampa novac. „To bi podiglo inflaciju, ali bi omogućilo državama da imaju „sigurnu luku“. To isto već rade američke Federalne rezerve i Centralna banka Engleske, pa zašto ne bi i ECB“, pita se Vlaški. Uz opasku da je od početka Fond za spasavanje evrozone bio „prazna kutija“, Jevtović veruje da će novi pragmatični guverner ECB Mario Dragi obezbediti oko 1.000 milijardi evra pomoći prezaduženim zemljama. Treća opcija je isključenje pojedinih zemalja, pre svega Grčke, a možda i Portugala, Irske i Španije iz evrozone i njihov povratak na stare nacionalne valute. Ključni problem je što bi u tim zemljama došlo do naglog pada BDP-a, što bi verovatno pogoršalo i političke prilike u celoj Evropi.  Jedno vreme u opticaju je bila i emisija zajedničkih evroobveznica, kako bi se smanjio teret novog zaduživanja prezaduženih zemalja, ali se tome protive i Nemačka i Francuska, jer ne žele da na nove kredite plaćaju duplo veću kamatu od sadašnje. KOLAPS Po mnogima najgori rasplet bio bi ukidanje evra, jer bi u tom slučaju svi po nešto izgubili, a niko ne bi dobio ništa. Ako bi se ukinuo evro, to bi Nemačku koštalo bar 120 milijardi evra godišnje, tvrdi Jevtović. „Italijanske firme duguju stranim bankama 500-600 milijardi evra i kada bi Italija bila izbačena iz evrozone došlo bi do hiperinflacije, jer bi se svi dugovi iz evra pretvorili u lire i nastao bi kolaps. To mora da se spreči“, kategoričan je Jevtović. I Vlaški procenjuje da je ukidanje evra najmanje verovatna opcija. To bi dovelo da takvih tektonskih poremećaja na tržištima hartija od vrednosti da bi sama promena valute bila najmanji problem, tvrdi on. EU, prema njegovim rečima, ima još nekoliko vrsta „pojaseva za spasavanje“. Veće zemlje insistiraju na „stezanju kaiša“ prezaduženih država, jer bi „štampanje“ novca povećalo troškove refinansiranja Nemačke, objašnjava Vlaški. Uz opasku da Merkelova „daje samo kada je to neophodno i onoliko koliko mora“, analitičari su uvereni da Nemačka neće dozvoliti da evro propadne, jer i tamošnji ekonomisti povratak na nemačku marku smatraju „apsurdnom idejom“. Evropski lideri su milion puta pokazali da nisu dorasli problemima sa kojima se EU suočava. Otuda ni 9. decembra ne bi trebalo očekivati spektakularne vesti. Ni o propasti, ni o spasavanju evra. Ako napretka i bude, biće to mali korak. Neki ruski ekonomisti, pak, tvrde da izlazak iz evrozone ima i pozitivnih strana. No, da su plusevi veći od minusa problema ne bi ni bilo, a evro bi već bio istorija. Krah evrozone mogao bi, prema mišljenju nekih stručnjaka, da dovede do talasa bankrotstava, ne samo država, već i banaka, preduzeća, pa i domaćinstava. Možda je, svesna toga, nova italijanska ministarka finansija Elsa Fornero nedavno zaplakala, najavljujući nove poreze, kojim planira da se poveća prihod budžeta za 24 milijarde evra. Tržište, međutim, suzama ne veruje. Čak ni ministarskim. Povećanim prihodima od poreza možda i poveruje. Nema „sigurne luke“ Strah je učinio svoje i mnogi građani ubrzano evre pretvaraju u druge valute. Je li takvo ponašanje racionalno ili veoma rizično? Da li je švajcarski franak „sigurno utočište“? „Ne treba ishitreno reagovati, pogotovo kada su informacije veoma oprečne. Tako se najlakše gubi novac. Mislim da je pretvaranje evra u švajcarske franke pogrešno, ako se ima u vidu da je Švajcarska narodna banka (ŠNB) odlučila da brani kurs od 1,2 franka za evro. U odnosu na trenutno važeći kurs postoji prostor za dobitak od 2,8 odsto u slučaju jačanja franka. No, interes Švajcarske je slabljenje franka i već ima signala da ŠNB može ponovo intervenisati, da nova granica možda bude 1,3 franka za evro i u tom slučaju oni koji sada kupuju franke izgubiće 5,3 odsto. Takva vrsta „klađenja“ kada je fluktuirajući kurs toliko blizu nivou od 1,2 franka za evro nije pametna“, poručuje Srđan Vlaški. On smatra da je situacija sa dolarom „malo drugačija“, jer američka valuta može da ojača ako propadnu pregovori o fiskalnoj uniji i ECB počne masovnije da interveniše. Uz to, kamata na dolar je faktički na nuli, dok ECB ima još prostora da kamatu na evro smanji sa 1,25 odsto, što još više pojačava tezu o potencijalnom jačanju dolara. Vlaški, međutim, podseća da u Srbiji poslednjih 20 godina dolar nije bio „obračunska“ valuta kao evro. Zato se, upozorava on, zamenom evra u druge valute ulazi u spekulativnu sferu, u kojoj može i da se zaradi i da se izgubi.