Male tajne velikih profita

Da ste, primera radi, početkom ove nedelje u Folks banci menjali 1.000 evra, dobili biste 100.300 dinara. Da su vam kojim slučajem zatrebale devize, za istih tih 1.000 evra morali biste u banci ostaviti 106.500 dinara. To znači da je provizija pomenute banke na 1.000 evra tog dana bila čitavih 6.200 dinara! Ni u drugim bankama ta razlika nije mnogo manja i gotovo nikada nije ispod pet dinara za jedan evro. Građani, doduše, ne moraju svoj novac menjati iz jedne valute u drugu u banci, već to mogu učiniti u nekoj od menjačnica, gde je raspon između prodajnog i kupovnog kursa oko dva dinara, nekada i manje. Privrednici tu privilegiju nemaju, jer svaki uvoznik kupuje evre, a izvoznik zamenjuje devize za dinare u banci. Naravno uz proviziju, koja je oko jedan odsto. “Od dva-tri odsto kolika je naša profitna stopa, nama banka uzme najmanje jedan odsto na promenu deviza ili dinara“, kaže za NIN Zoran Vujović iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća. I zaduženi građani imaju šta reći. Do 5. decembra, kada je i zvanično počela primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banke su uglavnom kredite sa deviznom klauzulom isplaćivale po nižem ili u najboljem slučaju po srednjem kursu, ali su rate kredita po pravilu zaračunavale po onom višem. NESTABILNOST I ovih dana banke profitiraju. Građani uplašeni da bi evro mogao otići u istoriju svoju ušteđevinu pretvaraju u druge valute, a banke zarađuju na razlici između kurseva po kojima evre pretvaraju u dinare i kurseva po kojima potom prodaju švajcarske franke, australijske, kanadske ili američke dolare. NIN je pokušao da sazna koliko su banke do sada zaradile na promeni valuta i koliko ti prihodi učestvuju u njihovim profitima. Nismo uspeli. U zvaničnim bilansima, umesto prihoda stoje uglavnom gubici po osnovu kursnih razlika. Na pitanje kako je to moguće, bankari objašnjavaju da se to dešava zbog variranja kursa i da to ne treba mešati sa zaradom od promene dinara u evro, jer se ta zarada obično knjiži kao prihod od provizija ili pak prihod od kamata. Pri tome su u 2010. godini prihodi od kamata bili za oko 15, a prihodi od naknada i provizija za čak 60 odsto veći nego 2009. Iako bankari kažu da prihodi od menjačkih poslova nisu veliki i da nisu poslovna tajna, sve banke kao zmija noge kriju koliko zarađuju od njih. Istraživanje portala makroekonomija.org, u koje je NIN imao uvid, pokazuje da banke godišnje, uzimajući u obzir menjačke poslove i devizni promet sa rezidentima i nerezidentima, zarađuju i do pola milijarde evra. I to, ako je razlika između kupovnog i prodajnog kursa samo dva dinara. A ona je, bar za građane, znatno veća. Za ekonomiste je to svojevrstan signal nedovoljne konkurencije na bankarskom tržištu. Većina, ipak, smatra da je to posledica velike nestabilnosti domaće valute i visokog rizika kojem su banke izložene. Tako se, u danima kada vrednost dinara mnogo varira, raspon između dva kursa dodatno povećava. REKORD Rekordan raspon banke su imale pre tačno dve godine, 12. decembra 2009. kada je u nekim od njih razlika bila veća od osam dinara za jedan evro. To je pretvorilo menjačke poslove banaka u jedan od najprofitabilnijih poslova. Kupovina deviza i prodaja deviza bankama je donosila gotovo dvocifrenu proviziju, mnogo veću od prihoda na najskuplje kredite, koji bi, kako navode analitičari, trebalo da budu osnovni bankarski proizvod. Prema računici analitičara portala makroekonomija.org, banke su od ovih poslova od 2008. do 2010. godine zarađivale između 500 miliona i milijardu evra, što je nekoliko puta više od zvanično prikazanog profita svih banaka u Srbiji. Ekonomista i bivši bankar Milan Kovačević uveren je da banke izvlače dobit pre oporezivanja, a i u samim bankama priznaju da se to može uraditi, ali tvrde da to ne rade, bar ne sve banke. „Što se tiče izvlačenja dobiti, verovatno postoje mehanizmi da se matičnoj kompaniji plaćaju određene vrste usluga, čime se umanjuje i osnovica za oporezivanje. Međutim, to je pod strogom kontrolom Poreske uprave i smatramo da mali broj banaka može opravdati usluge koje su jednake ili veće od dobiti. Eurobanka EFG ne vrši nikakva plaćanja matičnoj kompaniji, ukoliko zaista nije bilo usluge“, tvrde za NIN u ovoj banci. Finansijski analitičari sumnjaju da se neke druge banke ne ponašaju tako. Privilegije Banke u Srbiji su privilegovane u odnosu na privredu, tvrde domaći ekonomisti. Oni ističu da je porez na dobit koji one plaćaju najmanji u Evropi, jer umesto zakonom propisanih 10 odsto, zbog različitih poreskih olakšica realno plaćaju između pet i šest odsto. Milan Kovačević kaže da ne razume zbog čega država dodatno ne oporezuje bankarski sektor i kako je moguće da privreda grca u dugovima, a banke za to vreme profitiraju.