Zajmu se u zube ne gleda

Privrednici različito gledaju na rezultate sastanka koji je za vikend održan sa najvišim državnim vrhom i bankarima. Neki od njih, poput Dragoljuba Vukadinovića, predsednika Metalca veruju da će odluka Narodne banke o značajnom smanjenju rezervacija banaka za rizične plasmane pospešiti kreditiranje malih i srednjih preduzeća, koja i imaju najveće probleme. Nasuprot tome, Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća veruje da je sastanak imao za cilj da pomogne samo određenim privrednicima, jer, kako kaže, „povoljnije uslove za kreditiranje traži jedan broj privrednika koji su se zaduživali da bi kupovali nekretnine i na njima ubirali profit“. Guverner Dejan Šoškić insistira na tome da je i ovaj put odoleo pritisku i nije dozovolio smanjenje obavezne devizne rezerve, jer bi to ugrozilo stabilnost finansijskog sistema i poguralo inflaciju, koja je ionako iznad zacrtane granice. Banke su, kaže Šoškić, dovoljno likvidne, imaju 1,9 milijardi evra na deviznim računima i 125 milijardi dinara u hartijama NBS. Drugim rečima, kad bi htele da kreditiraju privredu para za to imaju. Zato će im odlukom NBS biti smanjeni iznosi koje banke rezervišu za pokriće gubitaka po osnovu rizičnih kredita. To će automatski bankama omogućiti da plasiraju nove kredite privredi, naročito srednjim i malim preduzećima, koja su solventna, ali zbog trenutne krize imaju problema sa likvidnošću. Bankari su, sa druge strane, uzdržani. Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo-Alpe Adrija banke kaže da ova odluka NBS ne znači oslobađanje novca, koji bi banke mogle iskoristiti za kreditiranje privrede ili izneti iz zemlje, već ih oslobađa jednog od rizika sa kojim su se suočavale, a to je nivo kapitalne adekvatnosti. „Banke će zbog ove mere moći da više plasiraju rizičnoj privredi, a da ne strahuju da će im odnos između odobrenih kredita i kapitala pasti ispod propisanog nivoa“, objašnjava Čupić. One će, dakle, moći da povećaju masu odobrenih kredita, ali ne znači da će tako i biti. „Problem je u tome što banke imaju i svoju internu klasifikaciju za ocenjivanje stepena rizičnosti svakog kredita i u skladu sa njom će procenjivati dalje plasmane“, kaže Čupić. Dragoljub Vukadinović zato smatra da bi veće efekte imala odluka o prolongiranju rokova otplate i pretvaranju kratkoročnih u dugoročne kredite, naročito ako bi bankama u tome pomogla i država subvencionisanjem kredita za likvidnost i investicije. Tako nešto malo je verovatno. Para za dodatne subvencije privredi teško da će biti, jer računica je jasna. Povećanje rashoda za privredu značilo bi manje novca za neke druge korisnike budžeta. Na kraju, sve je na bankama. Možda je baš zato predsednik Tadić zatražio da se razmisli o novom „bečkom dogovoru“, kojim bi se banke u Srbiji obavezale da neće smanjivati masu odobrenih kredita ovdašnjim preduzećima i građanima.