Epicentar emocija

Ambicioznije nego dosad, Festival LGBT filma „Merlinka“ prikazao je tokom minulog vikenda više od 60 kratkih, dokumentarnih i dugometražnih filmova iz 12 zemalja. Kada je startovao pre tri godine, festival je, u organizaciji Gej i lezbijskog info centra i Doma omladine, imao za cilj ne samo da promoviše filmove koji se bave kvir i transseksualnom tematikom, već i da kroz umetnost filma iznese prava seksualne manjine i da tako izvrši direktan uticaj na smanjenje homofobije u našem društvu. Shodno toj ideji, Festival je imenovan po ubijenoj transikoni beogradske andergraund scene Vjeranu Miladinoviću Merlinki, čijim filmom Marble Ass je otvoren prvi festival i inicijativa uopšte. Koliko je u toj misiji i zaista uspeo teško je reći, ali za tri godine Festival se nametnuo kao izuzetno važno mesto sa jakom koncentracijom autorskog filma, pre svega, na zadatu temu. Između otvaranja sa filmom Otpad DŽoa Morisa o drami tinejdžera kojeg ne prihvata rigorozni očuh i zatvaranja sa filmom Drugi anđeli, turskim igranim ostvarenjem o transprostitutkama i njihovim snovima o ljubavi i boljem životu, Festival je prikazao niz produkciono, žanrovski, stilski i estetski različitih ostvarenja, a između ostalih i dva hit filma ovogodišnjih svetskih filmskih festivala kao što su We were here Dejvida Vajzmana i Bila Vebera i Vikend Endrjua Hejga. Iako je na prvi pogled posvećen pre svega dolasku i uticaju bolesti AIDS na homoseksualnu populaciju u San Francisku, film We were here prevazilazi tu temu i bavi se dubokim ljudskim odnosima i osećanjima kroz seriju ispovesti ljudi koji se sećaju svojih prijatelja i ljubavnika, odnosa okoline prema njima i posebno prema bolesti od koje su umirali. NJihove ispovesti, snažne i potresne, živopisne i slikovite, otvaraju pred nama ne samo jednu epohu, čiji se uticaji osećaju i do danas, već i duboka saosećanja i istinsku ljubav prema ideji koja je tih godina opstajala. Film možda na najbolji način ukazuje na to da se homofobija može prevazići samo snažnim osećajima ljudskosti u epicentru jednog društva. Na tragu slične čulnosti je i film Vikend, dugometražno igrano ostvarenje, očito rađeno skromnim sredstvima sa svega dvojicom centralnih likova, u priči o zaljubljivanju i strahu od gubitka. Iako govori o ljubavi između dvojice muškaraca, film Vikend, baš kao i nekada Planina Broukbek u tolikoj meri stavlja akcenat na njihove duboke emocije, da teško da se može podvesti pod tzv. gej film. To je pametan, artistički poduhvat o tome ko smo to zapravo mi i kako bi trebalo da se odnosimo prema životu i svetu oko nas. Sem programa kratkih igranih filmova, među kojima se našlo mesta i za jedan domaći (film Početak leta Nikole LJuce) u okviru Festivala, kao prateći program, predstavljena je i izložba najboljih radova pristiglih na konkurs za izradu predloga plakata za ovogodišnje izdanje festivala. Od 105 pristiglih, odabrano je 25 radova, a prvu nagradu od 200 evra osvojio je rad Marije Jović, koji je na zanimljiv i vrlo otvoren način vizuelno oslikao ovogodišnju „Merlinku“.