Crno i crnje

Budući da u „korienskom“ pravopisu nema jednačenja, Švarc piše „razodkriven“, „podkupiti“, „bezpuće“, „uzpostaviti“, „težko“, „potežkoća“, „uobće“, „olagšati“, „vrstni“ i slično. Izdašno upotrebljava imenice na -ba i na -aj: „razmotritba“, „mrežopisna samoizrazitba“, „premišljaj“, „produbljaj“. Analiza mu je „razčlamba“, distribucija „razpačitba“, falsifikat „krivotvorba“, arhiva „pismohrana“, a radio „krugoval“, sasvim kao u vreme poglavnika Ante. U svojoj biografiji on navodi da je rođen u Zagrebu 1947, da je „stjecajem okolnosti“ živeo „u velikosrpskom Beogradu u anacionalnoj obitelji“, a onda se „osvijestio“, pa je pobegao u Nemačku, gde se „povezao s vodećim hrvatskim nacionalistima“. Bio je među osnivačima „Hrvatskog državotvornog pokreta“, ali je ovaj doživeo „posvemašnju izopaku“, pa se Mladen razočarao i u njega i u hadezeovsku državu, koju naziva „ova kukavna antihrvatska, antifašistička, plebejska tvorevina kojoj je zapravo na čelu još uvijek mrtvi šumski kolovođa Titobroz“. NJegove parole su „Za Dom Spremni“ (sve velikim slovom), „S Crnom gardom, za Novu Naciju Croatorum“, „Smrt antifašizmu – sloboda Hrvatskoj“. Među njegovim uzorima su „državnici i političari Goebbels i grof Ciano“, kao i „njemački kancelar Hitler“. Kao što vidimo, i od crnoga ima crnje. Nedavni izbori u Hrvatskoj predstavljali su udarac za desnicu, ali uvek bi moglo doći do zaokreta u suprotnom smeru. Pomislite na to kad vas sledeći put iznervira neka „ophodnja“, „veleposlanik“, „zračna luka“ i slične kovanice sa HRT-a.