Piši kao što pomisliš

Onda profesor Klajn, recimo, uzme pa nam to objašnjava u novinama. Onda mi taj konkretan slučaj zapamtimo, pa smo srećni što smo malo pismeniji, što nam se siva zona smanjuje, što ćemo manje da se zbunjujemo. Onda ponekog ispravimo kad pogreši, onda smo malkice puni sebe. Onda mislimo, sad smo na konju. Onda dođemo na Tviter. A kad tamo… druga moda. Sve što znaš, da zaboraviš. Prva stvar: tačka, veliko slovo – odmah nemoj da se mučiš. Onda zarezi, opet isto tako. Ne da nema potrebe, nego to ti je višak. Ne znam, nepopularno je. Insistiraj na tome, i zvučaćeš matoro kao deda i anahrono kao akademik, dakle insistiraj na tome, i ti si deda akademik na hip i kul društvenoj mreži. Dodaj tome dvotačke, tačku –zarez, navodnike, i već si predmet ismevanja. (Neko je tvitovao: na Tviteru postoje oni koji misle da znaju gramatiku i oni koji se prave da ne znaju.) E, sad, ovo ne znači odmah da je taj Tviter jedna anticivilizacijska tekovina koja hoće da nas vrati na prethodni stupanj razvoja. Niti da je forma na Tviteru nebitna. Suprotno. Ovo znači da je forma na Tviteru redefinisana. Ona je oborena, raščlanjena, a zatim presložena. Forma je na Tviteru prebitna. Imamo 140 karaktera. To je malo mesta. I vremena je malo danas. Tvituješ dok razmišljaš. Nema dodatne obrade. To je poziv na ekonomisanje. I ekonomija jezičkog izraza desila se zaista. Jesam već pomenula da je Tviter pun pisaca, kopirajtera, novinara i inih predstavnika ili tek amatera (ljubitelja) pisane reči? E, pa, Tviter ih je pun. Oni su prećutno, sopstvenim primerom, raspisali konkurs za nova pravila igre zvane rečenica. I prećutno dobili mnoštvo ideja, predloga, amandmana. Prećutno, korak po korak, Tviter zajednica je neke od njih prihvatila. Tako danas neki od omiljenih tvitova glase ovako: @mizge> pa šta ako je petak veče a ja sam gajbi to je npr bolje od leukemije / @AhFrida> pitam se ponekad volim li ja sebe i imam li ozbiljne planove sa mnom ili mi služim samo za seks / @miraitd.> kad mi nevernici nešto zamolimo boga njemu to ide direktno u spam (Ali da se razumemo: To stvarno nije isto kao kad na Fejsbuku pišu swatki mawi zato što je smatraju da je to baš slatko. Ovo je kreativni čin. Onaj koji prilagođava komunikaciju ponuđenom prostoru i revidira ponuđena sredstva. Igra. Inovacija. Sve to.)