Godina zatvora po ubijenom

Cinična, okrutna i uvredljiva za žrtve, presuda Odeljenja za ratne zločine u Beogradu za Darka Jankovića Puftu, pripadnika paravojne formacije „Pivarski“ u predmetu „Zvornik 3“ po oceni Stanislave - Staše Zajović, pacifiste, predsednice udruženja Žene u crnom. Ko je Janković? Glavni egzekutor među onima kojima su, po optužnici, tokom 1992. godine u Zvorniku otkrili svoju zversku stranu, dok su svakodnevno ubijali muslimanske civile, neke nabijajući na kolac, prethodno ih premlaćivali, sakatili, naređivali da se popnu na improvizovanu binu, skinu odeću i očeve i sinove primoravali na međusobne seksualne odnose. Jednom od njih Janković je zario nož u srce, drugog je zaklao, trećem rekao da skine pantalone i potom mu odsekao polni organ. Nekima je lomio prste, odsecao uvo, iscrtavao nožem krst na čelu... Za ovakva zverstva svega 15 godina zatvora? Te presude pokazuju zašto žrtve nemaju poverenje u institucionalni pravni sistem, kao i da te presude prikrivaju odgovornost zločinačkog režima Miloševića. Zločini nisu organizovali sumanuti, pataloški tipovi, već su vršena u sadejstvu najviših organa. Osnovni cilj suđenja ovog tipa je prikrivanje odgovornosti države. I pokazuje nedostatak istinskih institucionalnih reformi i preovladavanje klime nekažnjivosti. To je politika potpunog relativizovanja zločina. Pravda u tim okolnostima postaje sredstvo manipulacija političkih elita, dogovora, sporazuma i nevažna za društvo u kom živimo. Zašto smo nezainteresovani za zločine počinjene u naše ime? Odsustvo elementarne empatije, saosećanja i sažaljenja. Elementarna čovečnost se pokazuje u odnosu prema drugima, empatija prema svojima je obaveza, prema drugima je tvoj moralno-politički izbor. Ovo je potvrda tog istinskog pomirenja na zapadnom Balkanu na koji se poziva politička elita? Politička elita sve što je uradila učinila je u funkciji opstanka na vlasti, zarad drugih, ne radi nas samih i vraćanja vlastitog dostojanstva i uvažavanja. Nije bitno samo isporučiti Hagu zločince i praviti se kao da to više nema veze s nama. Praznu, deklarativnu retoriku prozrela je većina. Više Tadićevih izvinjenja, odlazaka u Srebrenicu na poklonjenje muslimanskim žrtvama, nije baš odobravala srpska glasačka mašina? Da ne govorimo samo o Tadiću, već i o na silu izglasanoj deklaraciji u Skupštini, pod pritiskom i iz kalkulantskih razloga. Zašto su ratni zločinci ostali heroji nacija? Zato što političke i druge matrice i oni koji su stali u službu rata nisu dovedeni u pitanje.