Bunt iz nehata

Već 13 godina, beogradski bend Vrooom svojim specifičnim zvukom i načinom izvođenja privlači sve veći broj poštovalaca. To ne treba da čudi, jer njihove numere su obojene posebnim zvukom. A da najviše energije polažu na žive nastupe pokazali su prošlog petka uveče u KC Grad, nastupom u Beogradu koji je označio jedno novo poglavlje ovog benda, prvenstveno zbog nove postave koju sada čine: Vanja Vukotić – glas, Marko Grubić – bas, Lav Bratuša - bubanj i Nenad Paunović – klavijature. Koncertom u Gradu, Vrooom je, kako kaže za NIN Marko Grubić, napravio veliki zaokret u stvaralaštvu, što su najbolje posvedočile pesme sa poslednjeg albuma Input ( objavljen u junu ove godine, i može se besplatno preuzeti na onlajn etiketi Exit festivala) koje su izvedene u svežem, novom aranžmanu. Osim u Srbiji, Vrooom su jedan od retkih bendova nove generacije, koji mogu da se pohvale koncertnim turnejama po Evropi i Balkanu. S obzirom na to, planovi su da nastave u istom smeru, ali uz veći i bolji stepen organizacije. „Sada smo ušli u novu fazu. Od nastanka benda do danas, barem 15 ljudi je prošlo kroz Vrooom, i grupa je opstala“ – priča Grubić i dodaje: „Svih ovih godina, imao sam dobar motiv – radi to što voliš, i od toga živi – i čim se oseti da tu nešto ne štima, promene su neminovne. Pored aktuelne četvorke u bendu, ubuduće ćemo na nastupima uvek imati nekog gosta, kao što su to u Gradu bili violinista Filip Krumes i di džejka Djashttown Queen.Uz to, trudićemo se da na narednim turnejama češće menjamo aranžmane, ta promena je neophodna da bi naša muzika ostala dinamična, ali i da ne dosadi“. DEVEDESETE I dok ostali članovi benda neumorno muziciraju, a manje pričaju, Grubić kaže da nije iznenađen uspehom grupe, trajanjem i svežinom koju danas donose, jer je verovao da će to da se desi, još iz perioda kada su počinjali, tih „mračnih“ devedesetih: „Naša priča o nastanku benda ne razlikuje se mnogo od drugih, skupili se drugari u srednjoj školi, svirali iz zezanja, a onda je jedan naš član, Darijan Mihajlović, otišao da studira režiju. Kasnije, kada je pravio prve profesionalne predstave, zvao je nas da sviramo. Ja sam komponovao, i u međuvremenu smo napravili prvi Vrooom. Paralelno je nastala i trupa Torpedo, koja je bila zamišljena kao umetnička grupacija, ali je ipak prevagnula ka pozorištu, a Vrooom je u njihovim predstavama svirao uživo. Istovremeno smo radili i samostalne nastupe“. Vrooom za razliku od nekih drugih bendova, ima drugu vrstu emocije i Grubić smatra da politika, bunt protiv vlasti kroz pesme, na neki način degradiraju muziku: „Muziku samu po sebi doživljavam kao uzbudljivu, i taj efekat je za mene jači nego kada je ona u funkciji socijalnih dešavanja, koliko god da je to značajno za društvo. Zbog toga nama nikada nije bio primarni motiv da kroz pesme menjamo ili direktno utičemo na politička dešavanja. Realno, uticaj čak i najjačih pokreta ili muzičara, poput DŽona Lenona, na politiku bio je minimalan“. Nisu buntovnici, muziku ne prave iz besa i nezadovoljstva, već zato što je vole. Ipak, stanje društvene, kolektivne svesti je takvo da je skoro nemoguće kroz neku od pesama Vrooom-a ne prepoznati okruženje u kome živimo. Da nam je potreban bolji „Input“, svakako, širi „Prolaz“ za izlazak iz beznađa u kome se nalazimo – i te kako, ili je sve ovo što nam se dešava samo „Privremeno stanje“... „I ako se neko naše delovanje protumači kao bunt, on je iz nehata, nije svestan“ - objašnjava Grubić. POZORIŠTE Specifičnost ovog benda ja i to što su od osnivanja grupe do danas izdali samo pet albuma, od toga jedan sa koncerta u Cirihu, ali razlog nije ni studiozan rad, nisu ni finansijski problemi, već to što Grubić komponuje muziku za pozorišne predstave. Zbog toga je razumljivo zašto Vrooom ima i taj teatralni duh, u pesmama i na nastupima: „Komponovao sam muziku za oko 40 predstava, i zbog toga naši albumi ne izlaze često. Ali to ne znači da ne sviramo. Na koncertima mogu da se čuju nove pesme, bez obzira na to što ih nismo snimili. Album kao takav više nema veze po značaju kao što je to bilo osamdesetih ili devedesetih godina, danas su internet i nove komunikacije uveli neka nova pravila igre, i to je dobro, ne mora da se bude konzistentan, pa i dosadan. Dobro je i to što muzika sada brže dolazi do šire publike, ne moramo da ciljamo, pravimo marketinške planove, i smatram da je takva dinamika dosta prirodnija nego ranije“. Eksperiment sa muzikom i teatrom u slučaju Vrooom-a je uspeo, i to je možda jedan od načina da se spajanjem ove dve vrste umetnosti bude autentičan, svoj. Oni nastavljaju misiju na proleće 2012. godine, nastupima širom Srbije i Evrope, a na kraju ovog razgovora Grubić šalje jednu pre svega racionalnu poruku svima onima koji žele da rade ono što vole i da žive od toga: „Ako krenemo od premise da ne postoji neko apstraktno prirodno pravo po kome nam nešto nužno pripada, zašto bi nam bilo ko nešto udelio? U tom slučaju smo uvek u plusu. Ko, recimo, može u Srbiji da računa na to da će mu država nešto dati, pomoći? Ako se to ipak desi - super, ali planirati život i karijeru uz pomoć države ovakve kakva je, potpuno je kretenski, nerealno“. Otpor Miloševiću Pred kraj Miloševićeve vladavine, u vreme demonstracija, Vrooom je imao jedan specifičan performans, kada je organizovan skup pod nazivom Love parade. Tada je sa beogradskog Tašmajdana krenuo kamion sa koga se puštala tehno muzika, a Vrooom-ovci uz asistenciju Torpeda napravili su ceo performans – došli su luksuznim autom poput političara, probijali se kroz masu, nastala je potpuna zabuna. Da, i svirali su, a tadašnje vlasti su pokušale da im onemoguće održavanje manifestacije, privremenom zaplenom kamiona sa tehnikom.