Godina na pola koplja

Pamtićemo je kao godinu u kojoj se ništa od obećanog nije ostvarilo, tačnije sve je ostalo na pola. Upola manje investicija od obećanih, skoro prepolovljen privredni rast, a nade građana u bolji život oterane u minus. Ova 2011. godina, teška za ceo svet, Evropu i njenu valutu posebno, strovalila se svom težinom na Srbiju, ophrvanu svojim ekonomskim problemima i ogolila sve naše nemale slabosti i mane. Od, na početku godine obećanih tri milijarde evra investicija, u zemlju je ušlo samo 1,5 milijardi. Pri tome, čak 930 miliona je belgijski Delez platio za Maksi, što je privatna transakcija, koju mnogi ekonomisti ni ne priznaju za pravu investiciju. Država će od ovog posla u najboljem slučaju inkasirati oko 25 miliona evra i to tek na proleće 2012. godine. Zaobilazile su investicije Srbiju u širokom luku, a tome je dobrim delom doprinela i od letos, nakon prvih barikada, već naslućena činjenica da nećemo dobiti status kandidata za članstvo u EU, što je prvi korak koji nas stavlja na mapu investitora. OPTIMISTI Privrednici Srbije pamtiće je kao još jednu od najtežih za sobom (mada je po pravilu svaka naredna teža), kada je privredni rast umesto najavljenih tri odsto, kao i investicije, gotovo prepolovljen. Iako optimizam nadležnih nije jenjavao, pa je čak i MMF u avgustu stigao sa ranije zacrtanom prognozom rasta, ona se postepeno snižavala na 2,5 pa na dva odsto, da bismo godinu završili sa nešto više od 1,5. Nekima i to izgleda previše optimistički. Nije država uspela da održi ni zacrtani budžetski deficit od 4,1 odsto BDP-a, pa je letos sa sada već sasvim popustljivom Misijom MMF dogovoren budžetski jaz od 4,5 odsto. To je za republički budžet značilo dodatnih 12 milijardi dinara za trošenje, ali su se u Nemanjinoj 11 jedva uklopili i u taj širi okvir. TRALJAVO Nezajažljivo trošenje zahtevalo je dodatno zaduživanje, pa nas je tako vlada Mirka Cvetkovića samo u ovoj godini zadužila za 2,5 milijardi evra, a prema računici NIN-a, država se za prvih devet meseci ove godine zaduživala 9,44 miliona evra na dan, odnosno 393.500 evra na sat ili čak 109,3 evra u sekundi. Da je sav novac išao na infrastrukturne projekte imali bismo novca za dva prosečna mosta ili za 250 km autoputa mesečno. Umesto toga finansirali smo tekuću potrošnju. Da stvar bude gora, zaduživanje u ovoj godini bilo je daleko nepovoljnije nego ranije, pa su tako kamate na državne kredite sa prosečnih 5-6 odsto u 2010. u ovoj godini dostigle i 7,25 odsto, što se smatra jako nepovoljnim. Iako nije došlo do dramatičnog rasta nezaposlenosti u ovoj godini (ona se kreće oko 22, 2 odsto) trend povećanja brine pre svega zbog toga što se bez posla ostajalo u privatnom sektoru, dok je država i dalje zapošljavala. Nije Cvetkovićeva vlada uspela da proda gotovo nijedno veće preduzeće u ovoj godini, ali je zato uspela gotovo nemoguće - da ne proda najbolje srpsko preduzeće - Telekom Srbija. Na traljavom tenderu, bez jasnih uslova i cene, ni posle nekoliko produžetaka, nacionalni operater nije našao kupca, a blamaža sa prodajom Telekoma najviše štete nanela je samom preduzeću. Ni Jat nije bio bolje sreće, pa je i drugi tender za ovog gubitaša, očekivano završio bez ijednog zainteresovanog kupca. Opet maglovit tender za strateškog partnera, bez postavljene cene, procenta koji se kupuje i broja radnika koji se preuzima, nije ni mogao završiti drugačije. Unajmljivanje privatizacionog savetnika, oglašavanje prodaje i čitava organizacija tendera, plaćena iz budžeta, prema nezvaničnim procenama koštala nas je oko milion evra. Samo je privatizacioni savetnik - konsultantska kuća Dilojt naplatio pola miliona evra pre tendera, bez obzira na ishod. Ni sa Galenikom, farmaceutskom kućom u stopostotnom državnom vlasništvu, nismo imali više sreće. Iako ove godine nije išla na ponovnu prodaju, letos je, vođena kadrovima SPS-a, zapala u tolike finansijske teškoće, koje su pretile da je zatvore. Po običaju, u pomoć je priskočila država sa garancijama za kredit od čak 70 miliona evra, kako bi se nastavila proizvodnja. Tako se farmaceutska fabrika, iz industrije koja najmanje trpi udare krize, zahvaljujući državnom vođenju našla u situaciji da danas vredi, kako reče Dragan Đilas, svega dvadesetak miliona evra, odnosno samo deseti deo od onoga što je za nju traženo na tenderu pre dve godine. POSKUPLJENJA Ni monetarna politika nije uspela da ispuni sva obećanja mada su oscilacije bile manje nego ranije. Tako godinu završavamo sa inflacijom koja je od najviše zacrtane – šest odsto – veća za dva procentna poena. U ovoj godini najviše su poskupeli benzin, gas, grejanje i hrana, a o stepenu siromaštva građana Srbije najbolje govori podatak Centra potrošača Srbije da je u 2011. godini kod nas čak 41 odsto porodičnog budžeta odlazio za hranu dok u zemljama EU za to odlazi između 17 i 20 procenata primanja. Možda najmanje potresa bilo je u politici kursa dinara, koji je u januaru bio na minimalnoj vrednosti u ovoj godini od 106,4 dinara za evro, da bi pred kraj decembra iznosio nešto više od 103 dinara. Kraj ove godine doneo je malu pobedu za kućne budžete svih kreditno zaduženih građana Srbije, kojima su zahvaljujući donetom Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, bankarske kamate vraćene na prvobitne. To je u proseku najviše zaduženim domaćinstvima, korisnicima stambenih kredita, ostavilo mesečno 50 do 100 evra više za ostale potrebe. I tu bi se malim pobedama mogao videti kraj, jer drugih gotovo da i nije bilo. Istini za volju, ni evropskim susedima nije u ovoj godini bilo mnogo bolje, pa su osim Grka i Italijana, na svojoj koži mere štednje osetili i Rumuni, Francuzi, Portugalci… Za njih to ipak, uprkos sadašnjim mukama, nagoveštava kraj tunela u narednim godinama, dok se kod nas početak reformi i mera štednje ni ne naziru. To znači dalje uljuljkivanje i trošenje nezarađenog, pa će pad biti samo teži, a udarci bolniji. I sve to ne u tako dalekoj budućnosti. Verovatno tu, odmah posle izbora, kada ćemo se teške 2011. godine sećati sa setom, kao poslednje godine u kojoj je privreda makar skromno rasla, rasle su i plate i penzije, a život u Srbiji činio se još koliko-toliko podnošljivim. Sumorna statistika PKS je ocenila da smo ovu 2011. godinu, obeleženu nestabilnim oporavkom od ekonomske krize, sasvim izgubili. Ocenjeno je da je nelikvidnost privrede, uprkos merama koje je Vlada preduzimala, i dalje velika i da predstavlja dugoročan sistemski problem koji je kriza samo dodatno produbila. Krajem septembra ove godine, u blokadi su bila 62.234 privredna društva, dok je obim industrijske proizvodnje u oktobru 2011. u odnosu na oktobar 2010. opao u 16 oblasti. Prema podacima Asocijacije malih i srednjih preduzeća u Srbiji je u ovoj godini oko 22.000 od ukupno 106.300 malih i srednjih preduzeća bilo u blokadi, dok je račun oko 15.000 firmi povremeno blokiran. Od oko 220.000 preduzetničkih i trgovinskih radnji, 40.000 je u blokadi, a svakodnevno je odlazilo u stečaj između 40 i 50 radnji. Od početka ove godine u stečaj je otišlo oko 13.000 preduzeća. U istoj asocijaciji navode da je u 2011. promet u maloprodaji manji za 18 odsto, što je jedan od najvećih razloga njihove nesolventnosti.