Godina vrhunca

Ono što se tokom 2011. godine dogodilo u vezi sa „devetom umetnošću“ kod nas, ovde se nije desilo nijednom tokom više od 75 godina postojanja modernog lokalnog stripa, od 1935. koncipiranog prema samouko oponašanim američkim agencijskim standardima. Događaji su značajni ne samo za specijalizovane poštovaoce ove grafičke discipline primenjene umetnosti, već i za celokupnu našu kulturu uopšte. Naime, na Sajmu knjiga priznanje za izdavački poduhvat godine nisu dobila ni sabrana dela Ive Andrića, i to u godini kada se obeležava pola veka od dodeljivanja mu Nobelove nagrade, ni izabrana dela Danila Kiša, ni svi Šekspirovi komadi u jednoj knjizi, kao ni neki drugi nesporno kapitalni literarni projekti, već - jedan stripski. O izuzetnoj monografiji Stripovi koje smo voleli trojice autora (Zdravko Zupan, Živojin Tamburić i Zoran Stefanović) u NIN-u smo već pisali u br. 3163 (11. avgust 2011), naslutivši njen potencijal, i to je nesporno srpski stripski projekat godine, ali ovde bi valjalo tezu iz prvog pasusa potkrepiti podacima bar o još jednom izdanju koje joj ide u prilog. Kao što posetioci Narodne biblioteke nažalost znaju, a o istraživačima da i ne govorimo, u njoj skoro da neće naći ništa od desetina hiljada posleratnih stripskih naslova, pa čak ni komplet Stripoteke koja se približava 1100. broju. Iako je ova nacionalna institucija po zakonu bila dužna da čuva sve što je ovde štampano, a sačinjeno je od pisane reči, od dizajniranih poklopaca za kutije cipela, pa do herc-romana, decenijama su dani kada su redovno iz nebrojenih štamparija iz Srbije, ali i bivše Jugoslavije stizali „obavezni primerci“ stripskih svezaka izdavača „Dečje novine“, „Dnevnika“, „Vjesnika“ i drugih, bili trenuci radosti za decu bibliotečkih radnika, pa i njih same. NJihove kućne zbirke su neretko bile bogatije i od samih bibliotečkih, u šta se potpisnik ovih redova lično uverio kod nekih penzionera. No, stvari su se poslednjih nekoliko decenija prilično izmenile, a ove godine je ova institucija objavila i jednu vrhunsku stripsku knjigu. I to ne bilo koju i bilo kako! Na nekoliko svetskih jezika i u tvrdom povezu štampana je monografija o do sada neopravdano najprezrenijoj, najmanje tiražnoj i najmanje popularnoj vrsti stripa - o getoizovanom andergraundu, alternativnom, novom ili, kako ga je u svojoj terminološkoj dilemi tokom rada na svom stripskom festivalu „Novo doba“ ove godine nazvao i priređivač knjige Radovan Popović: NESVRSTANI STRIP. Izdanje se na oko 130 stranica bavi upravo onim što je najavljeno i podnaslovom „Alternativni strip u Srbiji 1980 - 2010“, ali i medijima preko kojih se distribuiše: fanzinima, flajerima, kseroks-kopijama, kućnim radionicama... Treća važna karakteristika sezone je i dalja ekspanzija naših stripara na inostrana tržišta. Boban Savić Geto je u Francuskoj dobio narudžbu da crta fantastičan strip sa elementima teorije zavere u kojem je glavni lik Hijeronimus Boš, dok je Vladimir Krstić crtač albuma sa avanturama Šerloka Holmsa, i to baš u vreme kada drugi filmski megahit Gaja Ričija sa ovim likom puni svetske bioskope... Ima toga još, ali o izdanjima ćemo u redovnim prikazima. Stvari se razvijaju odlično!