Istina Peđe Isusa

Ono što ste vi slavili prvog januara, mi, staroverci obavili smo još 22. decembra. Tada je počeo novi godišnji, mislim, solarni ciklus, naravno, ako se i dalje držimo toga da živimo u Sunčevom sistemu i da se, shodno tome, Zemlja okreće oko Sunca. Igrom slučaja, moja pilotska družina, pod vođstvom kapetana Milana Obrenovića, sastala se u toj najdužoj noći minule godine, uoči Obdanice, u kafani „Stari Balkan“ u Mirijevu. A narodi starog Balkana znali su, i te kako, da mere vreme, njihovo znanje iz astronomije je zapanjujuće, a kalendar bez greške, i, nije moglo da im se desi da slave nešto sa PETNAEST dana zakašnjenja, kao što vi to činite slaveći Božić, to jest, rađanje mladog Sunca. I, ajd što vi, poslovično, kasnite sa Božićem, što li je Tači požurio da čestita Uskrs katolicima? Valjda, da bi se ušlihtao Merkelovoj... Moje starine sa Suve planine znaju da dan počinje da duža „tamo negde oko svetog Nikole“. I tada počnu da se lože noćne vatre da se „mrak uplaši i rastera“ te da dan „počne da duža“. To i jeste zaboravljeni smisao paljenja Badnjaka, i, to slavlje traje nedelju dana. Kad, gle, ove godine,od 21. do 28. decembra slavi se i jevrejski praznik Hanuke i osmokraki svećnjak gori tokom svih osam dana i noći dok praznik traje. K. G. Jung sluša me pažljivo, zadivljeno: „Ah, bilo je, zaista, dirljivo kako je i Boki Kluni sa jevrejskom kapicom na glavi palio svećicu na Hanukiju u beogradskoj sinagogi. I, svejedno, biće divno ako se za Badnje veče, ispred Svetosavskog hrama u Beogradu, pojavi sa šajkačom na glavi i ako, sa patrijarhom, badnjak zapali iako ne zna zašto to čini...“ I ne samo da smo u svađi sa solarnim ciklusom, zaboravili smo i kako smo kuće gradili, mislim, pre sedam hiljada godina, pa, evo, danas, Peđa Isus treba na to da nas podseća. Elem, arh. dr Peđa Ristić (81) u knjizi „Istina Lepenskog vira“ tvrdi da akademik Dragoslav Srejović nije shvatio da je tlocrt lepenske kuće, geometrijski rečeno, KRUŽNI ISEČAK, a ne TRAPEZOID. Tako je vrh kružnog isečka, to jest, „glavu kuće“ odsekao, a uništen je i donji KONKAVNI, kružni deo lepenske kuće, a tamo je, avaj, bilo OGNJIŠTE! Od savršenog reda u lepenskoj kući napravljen je haos! Na sve to, „masakrirane“ lepenske kuće, sa dunavskog grebena, prenete su u uvalu koja klizi ka Dunavu... A lepenska kuća na grebenu tako postavljena, imala je maksimalni upad sunca i u najdužem i u najkraćem danu, što će reći da su Lepenci, i te kako, znali da je dan astronomski najduži 22. juna, a da je najkraći – 22. decembra! Sa Biljom, do u sitne sate, grickam njene puter kiflice i crtamo skice za Nojevu lađu u obliku šiljkana, srpskog opanka. I, gle, shvatim da i srpski opanak ima oblik KRUŽNOG ISEČKA! U san mi moja Crna došeta: „Ne brini, sve će doći na svoje! Razjasniće se i zašto je prvi rimski papa Silvester imao šajkaču na glavi, a njegovi naslednici jevrejske kapice...“