Večni život Svetog daunlouda

Članovi švedske crkve kopirizma, koja ima hiljade aktivista i milione sledbenika, nadaju se da će ih službeno priznanje od strane države zaštititi od kaznenog progona zbog praktikovanja religije kopiranja, koja se u tri reči može opisati kao “copy, paste, amin”. Iako vlasnici autorskih prava ne prezaju da ih jure kao licemerne fariseje, nazivajući ih piratima, a i meta su različitih organizacija što ih vide kao gomilu ludaka iz Švedske koji „mahnito fajl-šeruju“, ovi novotehnološki vernici imaju sve više pristalica koji se slažu da je deljenje fajlova zapravo “sveti čin”, a preuzimanje tuđih podataka “sveta vrlina”. kopiristi Da bi se zaštitili od progona i svoju veru u “Svetog daunloda” učinili legitimnom, osnovali su pretprošle godine Misionarsku crkvu kopirizma (The Missionary Church of Kopimism), a 2011. u dva navrata zahtevali od vlasti u Švedskoj da ih i službeno priznaju kao religiju. Kopiristima, čija se kongregacija zasniva na “copy me” zapovesti, prva molba je odbijena s obrazloženjem da svaka verska zajednica mora da ima formalan način molitve ili meditacije. Zbog toga su u drugom zahtevu, predatom krajem prošle godine, pedantno naveli da su im službeni rituali “meditacija nad informacijama koje su podelili sa drugima”, te “čin kopiranja”, ali im ni ovaj pokušaj nije prošao. “Pazili smo da naša molba bude formalno usklađena sa svim švedskim propisima, ali oni su nas svejedno odbili”, izjavio je tim povodom aktivista Isak Geršon iz Stokholma, za TorrentFreak.com, najavljujući nastavak borbe za slobodu veroispovesti i u 2012. godini. “Naši članovi i dalje će se okupljati, verujući u kopiranje, produbljujući svoju misiju i jačajući crkvu”, kaže on, ubeđen da će doći dan kada neće morati da se poput progonjenih ranohrišćana kriju po virtuelnim katakombama interneta: “Sledeći put kada budete daunlodovali i gledali celu sezonu neke nove serije, moći ćete na poslu da tražite slobodan dan zbog vašeg verskog praznika.“ Međutim, ovo nije prvi put da se oko rajskog voća iz kompjutera okupljaju digitalni vernici. Kada se pre četvrt veka DŽefri Armstrong, bivši Eplov menadžer za prodaju računara na Srednjem istoku, uzverao na visoku stenu iznad kalifornijske obale u Santa Kruzu, mrmljajući digitalni "očenaš", rođena je prva religija koja slavi visoku tehnologiju. "Ja unosim smisao u besmisleni radni prostor”, govorio je Sveti Silikon, vredno uspostavljajući kontakt sa "NJime", Velikim bratom Kompjuterom. I dok su analitičari novih sekti, čipovima i led-diodama skockanog Armstronga otpisivali, po sistemu da se "takvih ptica svake godine javlja na desetine, ali sve redom propadaju", prvi svetac kompjuterskog doba sizifovski je nosio hardver na visoko stenje i pred licem displeja nadahnuto zborio: "Naš programe! Ti si u glavnoj banci podataka. Tvoje je ime Halo! Tvoj pogonski sistem neka nam dođe, a Tvoje zapovesti neka se ostvare kako na tastaturi tako i na ekranu!" DŽefri Armstrong je sastavio i prvu "Binarnu bibliju", u kojoj se jezikom bitova i bajtova smenjuju tekstovi iz Starog i Novog zaveta, začinjeni astrologijom, budizmom i kompjuterskom terminologijom. U poteri za smislom u eri informatike, sve se to dugo emitovalo na preko četrdeset radio-stanica Kalifornije. Za to vreme, Los Angeles Times je Armstrongovo delovanje video kao "finu satiru na račun cele kompjuterske branše", za razliku od Wall Street Journal koji se zgražavao nad stanjem nacije koja "proizvodi takve šarlatane". "Najzad smo pronašli religiju koja nam u celini odgovara", tvrdili su tehnološki mudrijaši iz Silicijumske doline, plaćajući hiljade dolara za njegove propovedi u kojima je proklinjao računarske laike, te jezikom očenaša bacao anatemu na tehnološke skeptike. molitva Zapravo, otac Silikon je činio isto ono što je radio i pre nego što ga je udario grom preko satelitske antene, pa je po buđenju iz nesvesti na ekranu video kompjuterski “očenaš”. Prerušen u digitalnog proroka, on je nastavio da prodaje računare kao u vreme kada je bio diler Mekintoša, samo što je ovaj put prigrlio sve brendove i konfiguracije. I dok su jedni njegove mise tretirali kao veru u budućnost koja će se “proširiti na ceo svet“, drugi ih etiketirali kao “gluposti“, a treći se krstili jer je „taj čovek učinio veru smešnom, a Boga zamenio kompjuterom“, četvrtima je bilo jasno da je propovedanje spasa uz pomoć kompjutera najava novog doba u kojem će pastva da radi ono što najviše voli: da komunicira s računarom. I bi tako. Danas su švedski misionari kopiristi samo prirodan produžetak vere u novu komunikativnost, čija pastva u 21. veku nalazi duhovno zadovoljenje u šerovanju fajlova iz virtuelnog nebeskog kraljevstva. I svemir je računar Ideju da živimo u kompjuterskoj simulaciji, razvijali su mnogi SF pisci, ali joj je dodatna krila dao Edvard Fredkin, multidisciplinarni genije koji se proslavio u međuzoni u kojoj se nauka o kompjuterima susreće sa najvišim dometima fizike. Ovaj profesor Masačusetskog tehnološkog instituta već decenijama veruje da je svemir kompjuter i da ga neko, ili nešto, koristi da bi rešio neki problem. Izmakavši uobičajenoj indoktrinaciji kvantne mehanike, Fredkin je poput pravog "ajnštajnovca" ubeđen da svaka prividna neodređenost u subatomskom svetu nije drugo do izraz našeg nepoznavanja određujućih principa. Kada se ovome doda vera u determinističko ustrojstvo svemira, plus ljubav spram kompjutera, rezultat je teorija digitalne fizike, u kojoj centralno mesto zauzima teza da je kompjuter savršeniji i fleksibilniji od svih neorganskih mašina, a logičniji od organskih. Prema teoriji oca digitalne fizike, informacija je fundamentalnija od materije i energije. Atomi, elektroni i kvarkovi sastoje se od binarnih jedinica informacije, a ponašanjem čitavog svemira upravlja zakon programiranja kojeg Fredkin naziva "uzrokom i prapokretačem svega". I mada je mnogima ličio na žešće uvrnutog tipa, osobito kada je simulaciju reverzibilnih kugli na ireverzibilnim računarima karakterisao kao "estetski odvratnu", on je pre svega osoba kojoj je metafizika najbolja fizika. Na MIT ga je doveo Marvin Minski, otac veštačke inteligencije, a nobelovac Fejnmen imenovao genijem koji jedini može da izađe sa novim pogledom na fiziku. Fredkina je opet najviše zanimala digitalna filozofija, čak i kada je postao bogataš, prodajući za pola miliona dolara po komadu mašinu što vizuelne zapise pretvara u digitalne podatke, kupio ranč u Koloradu, avion i ostrvo u Karipskom moru, ne odstupivši nikad od svoje solo teze da je svemir računar.