Nema reprize 17. marta

Od tada je u fokusu ne samo pitanje kolika je on potencijalna opasnost za kosovsku vladu u okolnostima ogromne političke i ekonomske frustracije, već i kakvu ulogu može imati u budućnosti u događajima na severu Kosova, te da li je dirigovan izvana. Akcije Samoopredeljenja za političkog analitičara Iljira Dedu, bivšeg glavnog savetnika predsednice Kosova, odgovor su na korake Vlade u Prištini, ali i refleks situacije na severu, koje za posledicu mogu imati dalju radikalizaciju situacije na Kosovu. Pokret funkcioniše sa jakom logistikom, ozbiljnim sredstvima? Ko ih organizuje, ko stoji iza njih? Međunarodna zajednica? Ne! Međunarodna zajednica je eksplicitno protiv! Iza njih stoji volja birača, 12 odsto glasova. Sve ostalo je teorija zavere. Pokret se nametnuo kao jedina opozicija postojećoj vladi zbog pasivnosti ostalih opozicionih stranaka i odluke izvršne vlasti da ne poštuje obavezujuću skupštinsku odluku o reciprocitetu sa Srbijom. To je ojačalo Saomopredeljenje. Zašto onda Aljbin Kurti predvodi svoje pristalice u demonstracijama na prelazima a ne pred Vladom? To pitanje je postavljano i u Prištini: zašto blokada dva granična prelaza, kada je problem između kosovske zakonodavne i izvršne vlasti. I, kakav je odgovor? Do danas odgovora nema. Da li se u budućnosti akcije Samoopredeljenja mogu izroditi u provokaciju srpske strane koja bi mogla da rezultuje reprizom 17. marta 2004? Ne postoji klima za reprizu 17. marta. Međunarodna zajednica na Kosovu mora da pruži bezbednost i omogući slobodu kretanja na celoj teritoriji Kosova, a ta teritorija ne završava se na Ibru. Ne Samoopredeljenje, već nemoć međunarodne zajednice i kosovskih institucija da ispune svoj posao, kao i insistiranje druge strane na referendumu za sever, vode radikalizaciji situacije. Kurti optužuje Tačijevu vladu da štiti Srbiju a ne svoj narod? Ali ministar za KiM Goran Bogdanović je uveren da Samoopredeljenje ima nalogodavce van Kosova i da Kurti nije sam odabrao momenat za blokadu prelaza? To ne odgovara realnosti. Akcije Samoopredeljenja refleks je frustracije stanovništva zbog nemogućnosti kosovskih institucija i međunarodne zajednice da sprovode slobodu kretanja na severu. I dok god bude trajala blokada na severu biće unutrašnjih lomova u Prištini. Narastajući ekstremistički pokret na Kosovu Samoopredeljenje treba da posluži Tačiju da ne prihvati dogovore u Briselu? Ne. Stvari u Prištini nisu tako povezane. Je li to čisto unutrašnja politička stvar Prištine, ili odgovor na referendum i barikade na severu? Da nije bilo barikada i najave referenduma prostor za radikalizaciju bio bi mnogo uži. Nemogućnost međunarodne zajednice, kosovskih vlasti da omogući funkcionisanje institucija na čitavoj teritoriji, kao i referendum s druge strane, doprinose radikalizaciji situacije na Kosovu.