Pobuna gladnih

Demonstracije u Bukureštu i drugim gradovima su za neposredan povod imale izražavanje solidarnosti s demonstrativnom ostavkom podsekretara ministarstva zdravlja Raeda Arafata zbog namere vlasti da delimično privatizuju zdravstveni sistem. Ali, protest je prerastao u manifestaciju opšteg nezadovoljstva: kako zbog sve goreg života, tako i zbog arogancije političke elite koja se, kao i u drugim zemljama istočne i južne Evrope koje su prošle kroz tranziciju, ponaša u stilu pijanih milionera. U nizu šokantnih statističkih podataka iz najbogatije zemlje sveta pažnju skreće i onaj po kome 45,8 miliona ljudi (oko 15 odsto ukupne populacije) ostvaruje pravo na bonove za ishranu u javnim kuhinjama. To su, poređenja radi, tačno dve cele Rumunije, i još malo pride. Već pogođeni kresanjem plata u javnom sektoru, zamrznutim penzijama i većim porezima, Rumuni su - istina, ne u preterano velikom broju - svoje nezadovoljstvo pokazali mirno protestujući širom zemlje, da bi se onda u Bukureštu stvari otele kontroli i završile sukobima dela demonstranata i policije. Pre ili kasnije, sankiloti se na kraju uvek dohvate kamenja i močuga. A onda su svakakvi epilozi mogući.