Malo vode za velike ambicije

Srpska vlada se nameračila da u naredne četiri godine uradi ono što zajedno nisu uspele sve vlasti tokom celog prošlog veka. Da izgradi sistem navodnjavanja za 1,1 milion hektara obradivog zemljišta. Trenutno je, pak, „veštačkom kišom“ pokrivena tek desetina te površine. Ministar poljoprivrede Dušan Petrović rekao je za NIN da bi za ovaj poduhvat u naredne četiri godine država trebalo da izdvoji 1,7 milijardi evra. On smatra da bi taj novac mogao da se obezbedi od međunarodnih finansijskih institucija. EFEKTI Računica ministra Petrovića je sasvim jasna. Uz podsećanje da je 2010. prosečan rod pšenice bio 3,3 tone po hektaru, a prošle godine za tonu veći, on ističe da nema nijedan razlog da se rod ne poveća na 5-6 tona. Pri tome bi za tonu bolji rod pšenice po hektaru povećao bruto domaći proizvod Srbije za 120 miliona evra, navodi Petrović. Međutim, ne samo zbog toga što se radi o ogromnoj investiciji, već i zato što su vlasti u Srbiji na ovom polju više puta do sada „kretale“ u slične projekte, ostali sagovornici NIN-a krajnje su sumnjičavi prema ovom naumu. Tim pre što se ni u proteklih pola veka, kada se država pod povoljnim uslovima zaduživala kod Svetske banke za izgradnju nekoliko domaćih hidrosistema, u Srbiji nije navodnjavalo više od 180.000 hektara. Uz to, još se ne zna ni kada će se, niti pod kojim uslovima država zadužiti za ove namene. U navodnjavanje će, kako je najavio pomoćnik ministra Miloš Milovanović, biti uloženo više od pet milijardi dinara s tim što ta sredstva neće biti korišćena iz agrarnog budžeta, već iz kredita. Novac će, kako on tvrdi, biti raspodeljen tako što će za čišćenje svih kanala u Srbiji ove godine biti utrošeno više od tri milijarde dinara, a sa još dve milijarde će se finansirati gradnja novih kanala. Na ovaj način će do kraja godine, kako Milovanović kaže, biti moguće navodnjavati još 200.000 hektara obradivih površina. Pre par meseci sa iste adrese poručivali su da će samo za revitalizaciju bačkog dela kanala Dunav-Tisa-Dunav biti izdvojeno 10,5 miliona evra. U prevodu, toliko će novca biti potrebno za navodnjavanje dodatnih 25.000 hektara. Na taj način bi se udvostručile površine koje se trenutno napajaju vodom iz najvećeg hidrosistema u zemlji. Zato se mnogi pitaju kako je moguće da se sa „svega“ pet milijardi dinara obezbedi sistem za navodnjavanje nekoliko stotina hiljada hektara obradivih površina? DEFEKTI Đorđe Bugarin, sekretar za poljoprivredu u Privrednoj komori Vojvodine ne gaji nade da će se država zaista posvetiti ovog poslu. „Bojim se da je ta priča o navodnjavanju izbila u prvi plan samo zbog velike suše koja se dogodila u drugoj polovini prošle godine, i da će, kada padne jača kiša, biti zaboravljena“, kaže Bugarin za NIN. Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije smatra da je domaća poljoprivreda propustila istorijsku šansu da se u periodu pre isteka Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom i izjednačavanja carinskih stopa zaduži 3-4 milijarde evra, između ostalog i za navodnjavanje, što bi bio minimum za značajniji pomak u investicionom ulaganju u poljoprivredu Srbije. S obzirom na to da bi za finansiranje sistema za navodnjavanje Srbiji dobro došao novac iz pretpristupnih fondova, ključno pitanje je, da li će odlaganje kandidature utanjiti finansijsku infuziju domaćem agraru u pretpristupnom periodu? U Kancelariji za evropske integracije ističu za NIN da Srbiju u svakom slučaju čekaju unapred predviđena sredstva. Ognjen Mirić, zamenik predsednika Kancelarije kaže da se, posmatrano na kratak rok, odlaganje kandidature neće negativno odraziti na domaću poljoprivredu jer je Srbiji za 2012. i 2013 već zagarantovano po 20-30 miliona evra godišnje. Mirić objašnjava da mimo ovih ne postoje dodatna sredstva koje bi Srbija mogla dobiti sticanjem statusa kandidata, jer se Evropska unija ionako nalazi na kraju tekućeg budžetskog ciklusa koji obuhvata period od 2007. do 2013. godine. „Zato dodatna sredstva možemo da očekujemo u novom budžetu EU za period od 2014. do 2020 godine”, precizira sagovornik NIN-a. Niko ne spori da bi ostvarivanjem državnog plana za navodnjavanje novih milion hektara Srbija udvostručila proizvodnju hrane, a prinose pojedinih kultura i utrostručila. Pojedini sagovornici NIN-a, međutim, smatraju da bi uspeh i za ovu i za buduću vladu bio kada bi uspela da se, kao u najbolja vremena, navodnjava 180.000 hektara, jer bi se prinosi na tim površinama povećali za 30 odsto.