Dorađivanje prirode

U jednoj TV seriji, na jednoj od ovdašnjih televizija, dvoje inspektora, psihologa, između sebe optužuju jednu majku za ubistvo ćerke. Posmatraju je iza ogledala i u jednom trenutku im postaje sumnjivo da njeno lice ne pokazuje mimiku koja odaje ubicu. U trenutku, partnerka rešava dilemu – lice optužene je pod botoksom i zbog toga praktično ne može da reaguje u skladu sa praksom ponašanja ubice! Ovako se priča o upotrebi botoksa za ulepšavanje ženskog lica, transformiše u novi žanr krimi priče. I time otežava odgovor na pitanje – kako izgleda lepa žena danas? I šta su atributi lepote danas i ovde, a šta u Indiji ili u plemenu Padaung Long u Mijanmaru, gde se mesingani prstenovi koriste da bi devojke izdužile svoje vratova. Ili u afričkom plemenu Masai u Keniji, u Kini, Japanu... Postoje bezbrojne varijacije onoga što se u pojedinim kulturama smatra za lepo i privlačno. Pločice u usnama i štapići u nosu žena sa Nove Gvineje u tamošnjoj civilizaciji ih i dalje čine neodoljivim. U Vijetnamu je bleda koža sinonim lepote i tamošnje žene sistematski izbegavaju sunce. U Mauritaniji je poželjna žena sva u oblinama, pa tamošnje devojke svakodnevno piju i po nekoliko litara kamiljeg mleka. Za Mongolke važi pravilo da su žene sa najpljosnatijim grudima na svetu i one su veoma ponosne na to. U njihovoj sredini se velike grudi smatraju zastrašujućim deformitetom. mere Jedna studija bečkih istraživača ponudila je tri razloga zašto je bolje i zdravije imali male grudi. Tako, male gudi pružaju veće zadovoljstvo jer su osetljivije na dodir od velikih. Male grudi čuvaju zdravlje, pa je rak dojke lakše uočiti na manjim grudima. Konačno, male grudi duže ostaju čvrste od velikih koje se vremenom brže opuste. Nema univerzalnog pojma lepote, a mera onoga što se naziva idealno lepa žena se menja kroz vekove, ali u skladu sa podnebljem na Planeti. U antičkoj Grčkoj je lepa žena imala male grudi i snažne grudne mišiće, u srednjem veku u Evropi su bile na ceni male i čvrste grudi, a u Indiji teške i izdašne. U renesansi su bile poželjne bujne grudi i obilna zadnjica. U svojoj knjizi Traganje za ljudskom lepotom – jedna ilustrovana istorija, DŽilijan Robinson tvrdi da, bez obzira na to što je lepota prirodan način koji doprinosi razmnožavanju vrste, naše kulturno nasleđe, a ne naši geni, predstavlja faktor koji diktira naš ukus. U oblikovanju ideala lepote učestvuju i neki socio-politički faktori, odnosno ekonomska i društvena potreba, na šta ukazuje Piter N. Sterns u knjizi Masna istorija – telo i lepota na modernom Zapadu. Nije slučajno da se najduže zadržao pojam lepote oličen u ženi plave kose i plavih očiju, što je u najopasnijem, rasističkom obliku propagirao i jedan veoma moćan politički projekat kao što je bio onaj u Nemačkoj od dolaska Hitlera na vlast. privlačnost Šta se krije iza sumanute trke za isticanjem pojedinih delova tela koji će se uz pomoć plastične hirurgije preoblikovati u željeni oblik? Veliki broj stručnjaka i teoretičara iz ove oblasti slažu se da je osnova svega - pojačana potreba za privlačenjem pažnje na sebe i ispoljavanjem seksualnosti. I otuda su najčešće intervencije na grudima, usnama i zadnjici, kao najviše priželjkivanim objektima muške pohote. Pred ovom teorijom pada u vodu svako objašnjenje da se žene operišu i ulepšavaju zato što time dobijaju sigurnost i zbog toga se bolje osećaju. Izazovne velike grudi i velike usne, predstavljaju transparentni oblik ženske ponude, a ne prikrivanje nedostataka koji je čine inferiornom – jedan je od najčešćih stavova tumača ove problematike. Mnogi se pozivaju na objašnjenja Mišela Fukoa u njegovoj knjizi Istorija seksualnosti, o viševekovnoj zabrani priče o seksu, i osvajanju seksualnih sloboda tokom 20. i 21. veka. Ovaj savremeni francuski mislilac dokazuje kako zamisao o obuzdanom seksu nije samo teorijska stvar, već je polnost i zakonom bila potisnuta od 17. veka naovamo, naročito sa velikom strogošću u vreme licemerne buržoazije. I kada je krajem šezdesetih godina 20. veka počela seksualna revolucija, korekcija lica i tela je bila prva i najvidljivija prateća pojava. Ona je, ujedno, zaustavila do tada prirodnu promenu u idealima ženske lepote koji su se menjali svakih nekoliko decenija. Danas je isključena mogućnost prirodnog ciklusa nametanja dominante lepote, jer se za to već odavno brine moćna mašinerija plastične hirurgije. Moderna žena robuje industrijskom pojmu lepote, idealnim proporcijama koje osmišljavaju modni dizajneri, diktatori, ona je žrtva prakse da je lepota prednost u brojnim socijalnim situacijama, a posebno su rasprostranjene teorije o srećnom ljubavnom životu privlačnih ljudi. Prema podacima NJujork tajmsa, industrija lepote je teška 15 milijardi dolara, a na američkim klinikama za plastičnu hirurgiju se godišnje ostavi više od 10 milijardi dolara. Nisu samo botoks i hijaluron najdraži prijatelji ogromnog broja žena. Novijeg datuma je izum koji stiže iz Pariza - ubrizgavanje parčića porcelana u lice, koje košta 550 evra. Bivši supermodel DŽeri Hol je isprobala dejstvo ovog eliksira lepote koji ne traži skalpel, a podržava lice i podstiče stvaranje kolagena. Krioterapija je procedura kojom vas zamrzavaju žive. Sa rukavicama, čarapama, maskom za lice i u donjem vešu, pacijent je zatvoren u sobi gde je temperatura minus 130 stepeni. Jedna seansa košta 450 evra, a o njenim blagodetima svedočili su američka glumica Pamela Anderson i bivši britanski premijer Toni Bler. tretmani U bizarne, a efikasne načine održavanja lepote tena, odnosno zdravog sjaja lica, spada, na primer, gejša tretman, koji podrazumeva razmazivanje po licu slavujevog izmeta prikupljenog u Japanu! Bivša spajsgerl i supruga slavnog fudbalera Dejvida Bekama, Viktorija Bekam, kaže da je zavisna od ovog 150 evra vrednog tretmana i da koristi kremu za lice sa istim sadržajem. Postoji dosta jednostavan metod utvrđivanja efikasnosti ovog tretmana – pogledajte kako će vam sa automobila nestati sloj farbe ako je neko vreme na njemu bio ptičji izmet. Može se pretpostaviti da ovaj sistem predstavlja svojevrstan lifting, skidanje površinskog sloja kože, koji je uništen enzimima iz izmeta da bi se dobio sveži mladalački izgled. U Srbiji je trenutno najtraženija antiejdžing procedura koja podrazumeva ubrizgavanje hijalurona, kao najpoželjniju alternativu estetskoj hirurgiji. Uglavnom se koristi za eliminisanje bora i za popunjavanje usana. Iako se sve to u najvećem broju slučajeva radi zarad njih, muškarci se najmanje oglašavaju o prednostima promenjenog izgleda . Jedan od najpoželjnijih neženja na domaćoj javnoj sceni, muzičar Vlado Georgiev, spada u kategoriju veoma retkih muškaraca koji su digli svoj glas protiv plastičnih operacija: „Potpuni sam protivnik veštačkih usana i grudi. Radije bih spavao sa daskom, nego sa gumom.“ Idealno lice Prema kompjuterskim proračunima, idealno lice ima američka glumica Mišel Fajfer. Proporcije njenog lica su: dužina lica 16 cm, idealna brada 3,2 cm, usne 5,7 cm, širina nosa 3,5 cm, oči su joj 1/7 linije obe obrve