Dijalog pod pritiskom

Plan predsednika Srbije o Kosovu u četiri tačke, najavljen pre nekih mesec dana, trebalo je da bude glavna tema u razgovorima sa američkim funkcionerom Filipom Rikerom. Uz dijalog sa Prištinom, koji ne nailazi na odobravanje šire javnosti, plan pokušava da vrati inicijativu Beogradu i u prvi plan stavi statusna pitanja Kosova. Iako su „četiri tačke“ za upućene neka vrsta kopije rešenja iz Ahtisarijevog plana, zamenik pomoćnika državne sekretarke SAD Riker predlog je kurtoazno primio k znanju, ali bez zauzimanja određenog stava, stavljajući fokus na dijalog, primenu postignutih sporazuma i postizanje novih, uključujući predstavljanje Kosova na regionalnim skupovima. „Mislim da bi se sada trebalo fokusirati na dijalog“, kazao je Riker u Beogradu, osujetivši pokušaj Beograda da viškom inicijative pokrije svoj nedostatak dugoročne strategije i nemoć da više utiče na pitanja koja se tiču aktuelnih zbivanja na Kosovu. Od referenduma na severu pokrajine do tema u pregovorima sa zvaničnom Prištinom. I američka državna sekretarka Hilari Klinton je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Borisom Tadićem apelovala da Srbija nastavi sa naporima u pravcu normalizacije odnosa sa Kosovom, ne osvrćući se na plan u četiri tačke. Zato je Rikerova izjava da niko od Srbije ne traži da odustane od svoje privrženosti Rezoluciji 1244 dočekana kao slamka za koju se davljenik hvata pre utapanja, odnosno mala šargarepa kako bi se izbeglo potpuno poniženje. Predsednik Srbije je odmah požurio da istakne da, ukoliko je Rikerova izjava tačna, zvanični Beograd u roku od 24 časa može da nađe rešenje za predstavljanje Prištine na regionalnim skupovima. Šefica prištinskog pregovaračkog tima je već izjavila da je za Prištinu prihvatljivo da u regionalnim inicijativama Kosovo bude predstavljeno uz fusnotu u kojoj bi pisalo „bez prejudiciranja statusa“ , ocenjujući da je Rezolucija Saveta bezbednosti prevaziđena i u političkom i u pravnom smislu. Rezolucija je i te kako važna, jer od nje zavisi koliko će Kosovo funkcionisati kao prava država, sa izgledima da jednom postane i član UN. Problem je samo u tome što se od nas očekuje da normalizacijom odnosa prokrčimo taj put i uklonimo prepreke u vidu Rusije i Kine, čiji veto i dalje sprečava potpunu afirmaciju Kosova kao države. Kao dodatni pritisak služe nemiri pokreta „Samoopredeljenje“, koje, kao vidimo, podržava i poznati „humanista“ od Salvadora do Kosova Vilijem Voker. Još 2004. godine Albanci su videli da im se nasilje isplati. Pokazalo se da krivci ne bivaju kažnjeni već nagrađeni - nezavisnošću. Ako u Evropi neko to i vidi, ne reaguje jer ne želi da uđe u sukob sa Nemačkom, saveznikom Amerike po pitanju Kosova i glavnim blagajnikom Evrope. Upravo iz Nemačke stižu nešto popustljiviji tonovi u vezi s pitanjem naše kandidature za članstvo u EU. Naravno, na američkom fonu zahteva za daljim pregovorima sa Prištinom i njihovog sprovođenja u delo. Ako se posle pregovora sve opet ne promeni.