Ima kupaca za firme

Često se pitam koliko je preduzetnika koji razmišljaju slično? Nije da sam usamljen. Naprotiv, vidim da istomišljenika imam sve više. Međutim, nisam video da se neko u poslednje tri godine u Srbiji znatno razvio. Privredna, sportska, politička „elita“, ako postoji u Srbiji, potrebno je da se udruži i da zajedničkim snagama da doprinos društvu u kojem posluje i živi. I vrapci znaju da je najveći ekonomski potencijal Srbije poljoprivreda. Nije jedini, ali je definitivno vodeći. I dalje mislim da je neophodna privatizacija ovako značajnog sektora, kako bi iskusne i uspešne poljoprivredne kompanije prenele svoje iskustvo na one koje to nisu. Pri tome je ohrabrujuća činjenica da predstavnici Vlade konačno imaju sluha i da nastoje da zajedno sa privrednicima, koji imaju hrabrosti da sada investiraju, doprinesu ublažavanju posledica svetske ekonomske krize. Ovih dana provlače se naslovi po medijima: „Nema ko da kupuje firme“, „Firme propadaju bez gazde“, „Privatizacijama uništeno sve što je vredelo“... Da li je tako? Učestvovao sam u nekoliko privatizacija i ta preduzeća su nastavila uspešno da rade. Svestan sam da privatizacija u Srbiji, zbog rastućeg broja raskinutih ugovora, ali i lošeg poslovnih rezultata novih vlasnika nekada društvenih preduzeća, trenutno ima negativan predznak. Da sumiramo. Podaci Agencije za privatizaciju pokazuju da je od početka privatizacije u Srbiji po novom zakonu prodato 1.638 firmi. U njima je posao izgubilo oko 137.000 radnika, a skoro isti broj ljudi, njih oko 139.000 ostao je bez posla u 777 preduzeća koja su privatizovana po starom zakonu. U Srbiji su dve poslednje godine bile najteže za privatizaciju. U 2010. realizovano je svega 27 uspešnih privatizacija, a 128 ugovora je raskinuto. Lane je privatizovano svega 14 preduzeća. NJihova prodaja je donela skromnih 6,5 miliona evra. To nije posledica samo ekonomske krize, već i nepoverenja i straha, koji je prouzrokovan lošim iskustvom, a kome su doprineli svi koji su svojevremeno vodili poslove privatizacije. Podsećam da su preduzeća koja su privatizovana povećala svoju produktivnost za oko 4,5 puta, a neprivatizovana su oborila svoju knjigovodstvenu vrednost za oko 20 odsto. O preduzećima koja su posle privatizacije postala mnogo uspešnija, retko se govori ovim rečnikom i na tome treba svi da radimo. Preliminarna analiza privatizacije u proteklih 10 godina pokazuje da su privatizovane firme povećale prihod za oko 70 odsto, dok su neprivatizovane stagnirale i dalje prave gubitke. Privatizacija je bila neophodni proces kako bi naše tržište i kompanije postali konkurentni i kao neophodni korak priključenju tokovima EU. Prave efekte privatizacije možemo meriti tek za koju godinu. Oni koje su spremno dočekali novi udar krize biće u mogućnosti da svoje iskustvo i resurse prenesu na oslabljene poslovne subjekte. Na taj način će direktno uticati na stabilizaciju celokupnog privrednog sistema. Od toga ćemo svi imati korist – država, privreda, ali i pojedinac. Potrebno je uložiti dodatne napore i trud u cilju boljeg razumevanja jedni drugih, samim tim i trenutne situacije u kojoj živimo i radimo. Kada imamo jasan cilj pred sobom, građenje stepenica ka njegovom uspešnom ispunjenju, samo je deo posla. Promene, dakle, ne mogu biti samo deklarativnog karaktera, moramo se usredsrediti na suštinsko menjanje ustaljenih loših praksi, i to zbog naše dobrobiti, a ne zato što neko drugi kaže da tako treba. Slogom rastu male stvari, a neslogom se i najveće raspadaju! Da li ćemo se složiti?