Gde je dno

Ni Angela Merkel ne zna kada će biti zaustavljena kriza, a kamoli ja. Ovim rečima je jedan srpski bankar, zaposlen u srcu Evrope, odgovorio na pitanje NIN-a o raspletu krize i sudbini evra. Neizvesnost je opšta, a prognoze mračne. „Svet ima još malo vremena da izbegne ponavljanje globalne finansijske krize iz 1930. godine, koja je izazvala Veliku depresiju i potonji svetski rat“, uputila je dramatično upozorenje Kristin Lagard, izvršna direktorka MMF-a. I Ujedinjenje nacije najavljuju da svet treba da se pripremi za novu veliku krizu ove i naredne godine, a Svetska banka još mračnije tvrdi da bi kriza mogla nadmašiti onu iz 2008. Ova institucija snizila je prognozu rasta svetske privrede u 2012. za trećinu, sa 3,6 na svega 2,5 odsto. Evropi preti „evrogedon“ - propast finansijske strukture uz ogromna razaranja poput onih iz filma Armagedon. Banke bi mogle doživeti potpuni kolaps, a svetska ekonomija potonuti u novo previranje, zastrašujuća je prognoza najpoznatije australijske prognozerske kompanije Dilojt -Ekses ekonomiks. Kriza ne drma samo Evropu. I u SAD dramatično raste dug, čiji se limit neprekidno pomera, a neki analitičari predviđaju da će on biti probijen do predsedničkih izbora 6. novembra. „Ukoliko bi taj limit bio dostignut do izbora, posledice bi mogle biti kao kod nuklearne eksplozije“, komentariše politiku Vašingtona Itan Sigal, savetnik institucionalnih investitora. Novo povećanje granice zaduživanja, zbog čega je prošlog leta agencija Standard end Purs snizila vrhunski kreditni rejting najveće privredne sile sveta, izazvalo bi nove potrese na tržištu. Da to nije nemoguće dokaz je i prošlonedeljno odbijanje predstavničkog doma američkog Kongresa da poveća limit sa sadašnjih 15,2 na 16,4 biliona dolara.  Na drugoj strani Atlantika, nakon snižavanja kreditnog rejtinga devet od 17 zemalja evrozone, zavladala je potpuna panika. Ako ne postigne dogovor sa kreditorima, Grčkoj preti bankrot već u martu, kada stiže na naplatu deo duga od 14,5 milijardi evra, a i Italija se plaši sličnog scenarija. U redu za bankrot čeka i Mađarska, dok se Rumunija zbog mera štednje suočava sa velikim talasom protesta, tokom kojih svakodnevno više desetina ljudi, traži ostavku predsednika Trajana Baseskua i vlade Emila Boka. NEIZVESNOST Gde je kraj propadanja, pitanje je oko koga koplja lome svetski analitičari. Dok neki veruju da će kriza imati oblik slova W i da će za godinu dana početi oporavak, drugi strahuju da će posle toga uslediti novi pad, koji bi mogao trajati godinama, pa i čitavu deceniju. Svi se, ipak, slažu da će za budućnost evrozone i snagu evra presudna biti sudbina Grčke. Ako se do proleća ne nađe dogovor za otpis 50-60 odsto grčkog duga, to znači bankrot i isključivanje ove zemlje iz evrozone, što bi moglo da pokrene lančanu reakciju. „Strahujem od isključenja Grčke ako se ne nađe dogovor u naredna dva meseca. Tada bi se našao tehnički model za njen izlazak iz evrozone i vraćanje na drahmu, a taj model bi se kasnije primenjivao i na druge problematične zemlje. Još više strahujem od isključenja Italije, jer bi posledice bile veće i teže za evrozonu, pa i za Srbiju, kojoj je ova zemlja glavni spoljnotrgovinski partner“, tvrdi za NIN ekonomista Miroslav Zdravković. Ni Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ne isključuje sasvim mogućnost odstranjivanja Grčke iz evrozone, napominjući da je to kao kada se odstrani tumor da bi se bolesniku produžio život. „To bi ojačalo evro i evrozonu, ali ipak verujem da će EU učiniti sve da do toga ne dođe“, kaže Musabegović za NIN. Ima i onih koji veruju u privremeno odstranjivanje problematičnih zemalja iz evrozone, pa tek nakon stabilizacije njihovih finansija, vraćanja u monetarnu uniju. Za sada, ipak, malo ko smatra realnim raspad evrozone i propast evra. Ukoliko se, ipak, evrozona suzi na 6-8 najstabilnijih zemalja, evro bi vremenom ojačao u odnosu na dolar i predstavljao vrlo sigurnu valutu. „S druge strane, svaka od zemalja izbačenih iz evrozone morala bi da uvede sopstvenu valutu, što bi im omogućilo da lakše učine svoje privrede konkurentnijim i smanje državni deficite“, objašnjava za NIN Damjan Mencej, direktor Ilirike, društva za upravljanje investicionim fondovima i berzanskim akcijama. Pre ovog scenarija evropski lideri pokušaće da sprovedu plan Angele Merkel za uspostavljanje čvršće fiskalne unije. To neće ići nimalo lako. Ne samo zbog britanskog „ne“, već i protivljenja i pretnji referendumima u Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj... Dok se ne obezbede svi uslovi za fiskalnu uniju, za evrozonu bi moglo već biti kasno. NJeno održavanje po svaku cenu podrazumeva da jače zemlje, pre svih Nemačka kreditiraju slabije. To bi vodilo daljem slabljenju evra, a Mencej veruje da nas ove godine čeka upravo pad evra na nivo ispod 1,15 dolara. I berze će u 2012. nastaviti sunovrat, a malu nadu Mencej polaže u aktivnosti Evropske centralne banke, koja zbog povećanja likvidnosti u evrozoni nudi nove povoljne kredite komercijalnim bankama. „Većina tih sredstava mogla bi da nađe put i do berzi. Takve aktivnosti u SAD imale su pozitivan efekat na rast cena akcija i smanjenje kamata na obveznice. Kratkoročno gledano, to može pozitivno da utiče, ali se time samo kupuje vreme za rešavanje fiskalnih problema i smanjenje deficita u budžetu“, nije preveliki optimista ni Mencej. RECESIJA Koliko će kriza biti duboka i teška, malo ko može da pretpostavi, a evrozona je na pragu recesije, što podrazumeva pad BDP-a u dva uzastopna kvartala. „Evrozona je na ivici tehničke recesije, zbog čega moramo da konsolidujemo finansije, ali i da posvetimo više pažnje osmišljavanju mera za rast privrede“, izjavio je Žan-Klod Junker, predsednik evrozone i premijer Luksemburga. NJegove reči ukazuju na problem, koji je već uveliko predmet polemike među evropskim i američkim ekonomistima o receptu za izlaz iz krize. Trošiti ili štedeti, dva sasvim suprotna modela, osnovne su razlike između američkog i evropskog pristupa. Dok se DŽozef Stiglic i većina američkih ekonomista zalažu za podsticanje tražnje i rast privrede po cenu većeg budžetskog deficita i zaduživanja, njihove evropske kolege su za oštru štednju kako bi se smanjili deficiti i oborio javni dug. U praksi ni jedan ni drugi model nisu bili delotvorni – u SAD dug nezadrživo raste, a u EU je privreda pred novom recesijom. Zato su, uz Junkera, još neki evropski političari počeli da dižu glas u prilog podsticanja privrede. I Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, izjavio je pre nekoliko dana da kriza evrozone neće biti rešena bez ponovnog privrednog rasta. On smatra da treba podstaći razvoj 23 miliona malih i srednjih preduzeća u EU. „Ukoliko bismo stvorili uslove da svako od tih preduzeća otvori u proseku po jedno novo radno mesto, pronašli bismo način da rešimo pitanje nezaposlenosti“, kazao je Barozo, ali po ugledu na zvaničnike iz Beograda nije precizirao na koji bi način taj cilj mogao da se ostvari. Upravo lutanje u donošenju pravih mera, moglo bi produžiti i produbiti krizu. Ovdašnji ekonomisti skloni su predlogu da se kombinuju oba modela. Tako Musabegović kaže da je potrebno štedeti, ali istovremeno iz budžeta podsticati privredu, a i ekonomista LJubomir Madžar veruje da većini zemalja treba i jedna i druga terapija, ali se one međusobno isključuju, zbog čega u praksi dolazi do problema. „Očito ne postoji jedan recept za sve, jer se problemi razlikuju, pa i terapija mora biti različita. Treba podstaći tražnju da bi se podigla privreda, ali pošto većina zemalja nema novac za to u budžetu, one su se dodatno zaduživale, zbog čega je narastao javni dug. Povećanje duga smanjuje rejting zemlje i investicije, a posledice su opet veća nezaposlenost i problemi za privredu. To je začaran krug, jer što dobiješ na tražnji kroz injekcije iz državne kase, to izgubiš kroz javni dug i pad investicija. Čini se zato da pravo rešenje nije nađeno, da se za njim još traga”, objašnjava Madžar za NIN. U nedostatku adekvatnog rešenja, on ipak nije pristalica preporuke američkog nobelovca DŽozefa Stiglica, koji smatra da Evropa štednjom ide u pogrešnom pravcu. Posebno veruje da za Srbiju Stiglicove preporuke nisu dobre, jer „više ne možemo da trošimo preko onoga što zarađujemo, pa je došlo vreme za štednju, koja je uvek bolna“. NIZBRDICA Evropske muke će se po sistemu spojenih sudova, odraziti oštro i na Srbiju, koja je uveliko na nizbrdici. Uz manji izvoz, jer opada tražnja u EU, pre svega u Italiji, i slabiji priliv investicija, najteža posledica sigurno će biti nova armija nezaposlenih, koja je u prošloj godini već dostigla istorijski maksimum od 23,7 odsto. Zvanična statistika kaže da je u Srbiji nezaposleno 730.000 ljudi, nezvanično ih ima više od milion. Samo od aprila do novembra prošle godine oko 30.000 ljudi je ostalo bez posla. Zdravković kaže da ćemo, ako ne dođe do snažnog preokreta i privrednog rasta nastaviti da prednjačimo u crnim statistikama. Očekuje da će u 2012. biti otpušteno još oko 50.000 ljudi, a ako stopa rasta bude negativna, taj broj može dostići i 100.000. Bez aranžmana sa MMF-om i prihoda od privatizacije, istrošena Cvetkovićeva vlada samo će nas dodatno zadužiti za nekoliko milijardi evra u ovoj godini. Čini se da će kao jedina kratkoročna mera na raspolaganju novoj vladi ostati zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, kako budžet ne bi bio sasvim „rasturen“ do kraja godine. Ne samo da će ovo biti još jedna izgubljena godina, već bez započetih i čvrsto postavljenih reformi gubimo i naredne godine i tonemo u vrtlog evropske krize. Iako izgleda za brz oporavak evrozone nema mnogo, Musabegović nadu polaže u moćne evropske zemlje za koje veruje da će u naredna dva-tri meseca naći načina da konsoliduju ekonomiju EU. Ipak, i u samoj Nemačkoj, Merkelova s naporom ubeđuje birače u potrebu daljeg finansiranja prezaduženih, pa tako prema poslednjim anketama čak 46 odsto Nemaca ne želi da nastavi da pomaže Grčku zarad spasa evra. Sve češće se čuje da bi Nemačkoj „bolje bilo samoj“ ili da bi „sama za pet godina bila snažnija od azijskih rivala“. Zanimljivo je da se slična razmišljanja čuju širom Evrope, pa tako češki predsednik Vaclav Klaus tvrdi da je pozitivan efekat članstva Češke u EU veoma mali, ako ne i nikakav, kao i da je novčana pomoć iz evropske kase irelevantna. Zbog mera štednje, broj evroskeptika raste i u Grčkoj, Italiji, Rumuniji i Mađarskoj. Zdravković zato veruje da će kriza u 2012. iz ekonomske sve više prerastati u političku, pa će na duži rok biti pitanje koliko će zemalja uopšte želeti da ostane u EU. „Zbog teške krize sledi jačanje nacionalističkih struja u većini evropskih zemalja, pa će jačanje ultradesnice i mogući neredi postati glavni politički problem“, tvrdi Zdravković, uz procenu da će Evropa početi da raste najranije za 4-5 godina. To bi bilo i na tragu mračnih prognoza čuvenog istoričara ekonomije sa Harvarda Nila Fergusona, koji je 2010. predvideo da se konačni oporavak može očekivati tek 2020, nakon izgubljene decenije za zapadni svet. Uostalom i Velika depresija je trajala toliko. Za tih 10 godina, ekscentrični Britanac predvideo je nestabilnost evra i dolara, državne dugove koji eksplodiraju, nemire širom Evrope, kao i dramatičan skok cene zlata. Ako je za utehu, u Fergusonovoj viziji EU se nije raspala, ali se nije ni širila, na „ nezadovoljstvo Ukrajinaca, Srba i drugih“. Mini intervju: Ana Cukić Armstrong Dolar i jen sigurne luke Ključ za rešenje globalne krize u rukama je evropskih političara, od čije odlučnosti u formiranju fiskalne unije zavisi moguća svetska recesija, tvrdi za NIN Ana Cukić Armstrong, partner u konsultantskoj firmi Armstrong Investment Managers LLP iz Londona, napominjući da bi Evropa mogla da uspori i rast Kine, čije je glavno izvozno tržište, kao i da povuče za sobom SAD. Koliko je realno očekivati raspad evrozone ili nestanak evra? Ne smatram da će se evrozona raspasti jer se međunarodne institucije i zemlje poput Nemačke i Francuske bore svim snagama da se ona održi. Takođe je malo verovatno da će evro nestati. Zbog problema u Grčkoj, on će dalje oslabiti što je pozitivan znak za evropske zemlje u recesiji. Slaba vrednost evra znači veću mogućnost za izvoz. Ako dođe do fiskalne unije, evro će ojačati. On će naglo porasti i biti jedna od najjačih valuta i ako zemlje periferije izađu iz evropske monetarne unije, u kojoj bi tada ostale Nemačka, Francuska i Holandija. Ako zemlje periferije zadrže evro pod ovim okolnostima, vrednost evra će naglo opasti. Koji scenario će se desiti zavisi od formiranja fiskalne unije. Šta bi se desilo sa svima koji štede u evrima u slučaju da on propadne? Ako evro propadne, što nije mnogo verovatno, ušteđevina bi se prebacila po nekom kursu u lokalne valute. Tada bi se u zemljama periferije vrednost duga verovatno učetvorostručila i došlo bi do velike inflacije. Kakve su procene u pogledu budućeg kretanja evra prema dolaru, „švajcarcu“ i drugim valutama?   Evro će u narednih 6-9 meseci oslabiti. Dolar se smatra sigurnim utočištem, kao i japanski jen čija je vrednosti jako porasla. „Švajcarac“ je zbog vezivanja za evro izgubio taj status. Do kraja 2012. očekujem da obezvređen evro opet postane dobra investicija, jer će biti previše obezvređen i mnogi će gledati da ga kupe dok je jeftin. Šta biste sugerisali svima koji se plaše propasti evra, u šta da ulažu i kako da zaštite vrednost svoje imovine? Ako je imovina u evrima, a dugovi i obaveze u drugim valutama, poput dolara i „švajcarca“, preporučljivo je da se deo imovine i prebaci u te druge valute. Ako su i obaveze i imovina u evrima, ne preporučujem nikakvu akciju s obzirom na to da će vrednost evra ojačati kada se dogovori otpis grčkog duga. Posle američkih izbora, doći će i do obezvređenja dolara kada vlada počne da sprovodi mere za smanjenje deficita. Strane banke ostaju u Srbiji Ovdašnji bankari demantovali su procene da bi se neke evropske banke, posebno austrijske, mogle povući iz jugoistočne Evrope, pa i iz Srbije. I ekonomisti misle da to nije mnogo verovatno. „Ne verujem da će doći do toga, ali je moguće povlačenje dela kapitala, što bi predstavljalo pritisak na dinar. Krediti tada ne bi poskupeli već bi bili manje dostupni“, objašnjava Musabegović. I Zdravković ne veruje u odlazak banaka, tim pre što ovde, kako kaže, ostvaruju odlične profite. Čak i ako reše da odu, to bi za građane bile neutralno, jer bi tada banku u Srbiji prodali verovatno nekoj ruskoj ili kineskoj banci. Rentira se Akropolj Svojevremeno „smrtno“ uvređeni zbog predloga Angele Merkel da prodaju neko ostrvo radi otplate dugova, Grci još nisu otišli tako daleko, ali je „pao“ prvi ustupak. Do sada neprikosnoveni arheološki spomenici i nalazišta, uključujući i Akropolj, biće rentirani u reklamne svrhe. Komercijalizacija Akropolja već je naišla na oštre kritike dela javnosti i arheologa koji su to nazvali svetogrđem, ali je uprkos tome grčko ministarstvo kulture već utvrdilo i cenovnik za iznajmljivanje, po kome je početna cena za dan profesionalnog snimanja na Akropolju 1.600 evra.