Po glasove u prodavnicu

Prve efekte vladine Uredbe o ograničavanju marže za osnovne životne namirnice već vidimo. Nema dana bez vesti o novim poskupljenjima! Pored cigareta, koje su već poskupele zbog nove akcizne politike, najavljuju se i više cene kafe, mesnih prerađevina, nekih vrsta mleka, jogurta i sireva, kao i kućne hemije. I dok još uvek ne možemo izračunati koliko će više novca iz kućnog budžeta biti potrebno da bi se pokrili troškovi najavljenih poskupljenja, NIN je izračunao koliko će jedan građanin Srbije uštedeti zbog ograničavanja marži na životne namirnice. Ni manje ni više već 105 dinara mesečno. Zato ekonomistima sporna vladina Uredba liči na klanje vola zbog kilograma mesa. KONTROLA Pravdajući Uredbu, donetu uoči ove 2012. i što je još važnije izborne godine, Vlada je obrazložila da trgovačke marže na najosnovnije namirnice ni u Nemačkoj nisu veće od 10 odsto. I da nema potrebe da domaći trgovci zaračunavaju veće. Jedino je propustila da kaže da su u Nemačkoj ili nekoj drugoj razvijenoj zemlji Evropske unije tolike marže posledica delovanja tržišta, odnosno jake konkurencije, a u Srbiji su posledica vladinog obavezujućeg dekreta. A šta će biti za šest meseci, koliko je najavljeno da će sporna Uredba važiti, koga briga? Izbori će tada biti završeni, pa neka o tome misli neka nova vlada. A glava će opet da boli i potrošače koji već deceniju kupuju osnovne životne namirnice, ali i većinu drugih proizvoda i usluga, po cenama koje su iste ili veće nego u razvijenim zemljama Zapada. Bez obzira na to što je prosečna zarada u tim zemljama i šest ili sedam puta veća nego plata sve manjeg broja zaposlenih u Srbiji. Zato se stručna javnost ne može oteti utisku da je Vlada i ovoga puta mislila na bilo koga drugog do na sebe samu i na izborne rezultate. Pa se, umesto uklanjanja manjkavosti na tržištu, jer ekonomisti godinama upozoravaju na kartele i zloupotrebu dominantnog ili monopolskog položaja pojedinih učesnika, odlučila na populizam. Kako drugačije, ako ne borbom za šačicu glasova, objasniti odluku da se ovakva mera donosi sada, u godini izbora, a ništa slično nije preduzeto pre pet ili sedam godina. Pogotovo što je svako istraživanje visine marži u prethodnoj deceniji pokazivalo da su one u proseku veće od 20 odsto i da nešto na domaćem tržištu ne štima. Kako reče Petar Bogosavljević, iz jednog od udruženja za zaštitu potrošača, u kontrolama cena nalazili su i da je marža trgovaca bila veća i od proizvođačke cene nekih proizvoda! Stojan Stamenković, urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) podseća da su ograničenja na domaćem tržištu utvrđena još davno, te da je država 2007. osnovala Radnu grupu za monopole. Ta grupa još tada je konstatovala da je konkurencija u trgovini manja nego u drugim zemljama regiona, da su na proizvode, koji su sada obuhvaćeni Uredbom, marže i iznad 20 odsto i predložila mere koje nikada nisu sprovedene. Ubrzo potom, navodi se u MAT-u, ta radna grupa je prestala sa radom. Država je, podsećaju još stručnjaci, blagonaklono gledala na pripajanje C marketa Delta maksiju, uprkos upozorenjima da bi takvo pripajanje dovelo do nedozvoljene koncentracije vlasništva u ovom veoma važnom sektoru. Kao što nije marila ni za indicije stručnjaka da je tržište u Srbiji u mnogim segmentima monopolizovano, te da neki trgovinski lanci, a pre svega Maksi, imaju dominantan položaj na tržištu maloprodaje i da ga koriste da diktiraju cene. Uz to, analitičari uporno ponavljaju da država u prethodnim godinama nije bila otvorena za pojedine inostrane trgovinske lance. To je za NIN potvrdila i Dijana Marković Bajalović, bivša direktorka Komisije za zaštitu konkurencije. Neke njene kolege to navodi na sumnju da je neko iz vlasti želeo da zaštiti unosan biznis pojedinih ovdašnjih tajkuna. Baš zbog toga njih ne čudi ni trenutak kada je država odlučila da se ponaša kao margarin iz reklame i da se u sve „meša“. Nekim čudom, ministri iz Nemanjine 11 rešili su da ograniče marže tek kada je Miroslav Mišković prodao svoj Maksi belgijskom Delezu, čime je, kako ironično poručuju kritičari, prestala i potreba da Vlada štiti njegove interese. efekti „Nije uobičajeno da se u tržišnim ekonomijama, a vlast kaže da naša to jeste, donose uredbe poput ove o ograničavanju marži ili uredbe o ograničavanju rokova plaćanja, pa i ako se donose u interesu potrošača. Država nema pravo da se meša u ugovorne odnose između proizvođača i trgovaca, kao i između dobavljača i trgovaca“, izričita je Dijana Marković Bajalović. Ona kaže da su ovakve odluke samo potvrda ranijih upozorenja stručne javnosti da tržišna privreda u Srbiji ne funkcioniše. „Ako je neko dovoljno jak i moćan da diktira cene i rokove plaćanja, onda je logično pretpostaviti da on ima dominantan ili monopolski položaj na tržištu“, kategorična je ona. I Stojan Stamenković upozorava na grubo kršenje principa tržišne ekonomije u koje se Vlada Srbije kune, kao i na moguće stvaranje zaliha, smanjenje ponude u trgovinama, veću korupciju, crno tržište pa na kraju i inflaciju. „U ekonomijama na koje želimo da se ugledamo kontrola cena uvodi se u slučaju rata, zemljotresa, cunamija ili sličnih poremećaja, a koliko znam u Srbiji se ništa od toga nije desilo“, kaže Stamenković. Osim što ovakvom odlukom potrošačima nije učinila nikakvu uslugu, država će, uveren je ekonomista Dragovan Milićević, samo „pokopati“ male radnje i njihove vlasnike. „Veliki lanci već imaju 87 odsto tržišta, a osnovne namirnice na koje je ograničena marža u njihovom prometu učestvuju beznačajno. Smanjenje marži one neće ni osetiti, jer će to nadoknaditi na drugoj robi. Ali vlasnici malih radnji i bakalnica će nadrljati. Te iste namirnice u njihovom prometu učestvuju sa 70 ili više odsto i oni neće moći da izdrže“, kaže za NIN Milićević. I dok se trgovci i proizvođači i dalje optužuju ko ima veći profit, čija marža je veća i u čijoj karici u ovom lancu vladaju monopoli i zloupotrebe, korupcija i administrativne prepreke i dalje će kočiti veću konkurenciju na tržištu. Strani investitori i međunarodni istraživači i dalje će ocenjivati Srbiju kao nekonkurentnu i ekonomski neslobodnu zemlju. Građani će plaćati visoke račune pogrešne državne politike, u kojoj se propusti u izgradnji normalnog tržišta zamenjuju uredbama donetim na telefonskim sednicima. A sve to samo zarad malo više glasova. Ako ih uopšte i bude. Poslodavci najavljuju tužbu U Uniji poslodavaca Srbije najavljuju da će njihov pravni tim podneti prijavu protiv Vlade i žaliti se Ustavnom sudu Srbije kako bi sporna uredba bila stavljena van snage. U Uniji čak tvrde i da je Vlada na taj način učinila krivično delo i grubo prekršila član 46. Zakona o trgovini. NJime se jasno propisuje da je na tržištu dozvoljeno intervenisati u slučaju poremećaja, poput monopola ili nestašica. U Uniji podsećaju Vladu da su svojevremeno čak i nadležni ministri tvrdili da u maloprodaji nema monopolista, pa otuda nema ni zakonskog osnova za ovakvu administrativnu meru. Tim pre što nema ni nestašica.