Izgubljeni u tranziciji

U jesen 1982. sedam ljudi je umrlo od cijanida koji se nalazio u kapsulama tajlenola, proizvoda američke firme DŽonson i DŽonson. Vodeći lek za ublažavanje bolova donosio je čak 7,4 odsto prihoda kompaniji i oko 18 odsto profita. Bio je najznačajnija robna marka. Povlačenje proizvoda u tom trenutku bi izazvalo gubitak od 100 miliona dolara, što osiguranje ne pokriva kao i gubitak oko 37 odsto tržišta, a vrednost akcija je već počela da pada. Bez obzira na to što su mogli da se posluže raznim trikovima, optuže konkurenciju za sabotažu, poriču dok se slučaj ne zaboravi, menadžeri su, ipak, odlučili da povuku proizvod. Izgubili su 100 miliona dolara, ali su nastavili sa otvorenim informacijama i za 18 meseci povratili 95 odsto tržišnog udela. Mnogi, međutim, ne reaguju tako. Kada je nekoliko godina kasnije čovek u Gerberovoj teglici hrane za bebe pronašao staklo, kompanija je poricala odgovornost i nije povukla proizvod. MITOVI Prema mitu, ljudi u biznisu ne brinu izričito o etici. Oni nisu neetični ili nemoralni, pre bi se reklo da su amoralni jer smatraju da su etički obziri u poslovanju neprikladni. Ne vole da im moralisti pridikuju, ali svakako ne bi kamenjem gađali izloge čak ni najljućih konkurenata. Jezik etike jednostavno nije jezik poslovanja, prema tom mitu. „Ne živimo u svetu apsolutne pravde, savršenog prava i morala, već u svetu ’koji u zlu leži’, u svetu nepravedne pravde, nemoralne etike, zakonitog bezakonja. Moramo se navići da živimo sa nesavršenim ljudima. Zato nam je potrebna ljubav, trpljenje, mudrost, hrabrost, ’blage reči i jaki argumenti’ (patrijarh Pavle)”, piše profesor Radovan Bigović u članku „Moral i poslovanje: Vera u vreme krize”. On kaže da je kod mnogih ljubav prema materijalnom blagu paralizovala svaku ljubav prema istini i dobru. Svuda surova takmičenja, gde uspeh jednih znači poraz drugih, ili moć jednih strah drugih. Istorijsko iskustvo govori da su velike „krize” istovremeno i velike „šanse” za preporod i preobražaj, piše Bigović. U vreme hrišćanskih praznika obično se potežu teme etike i morala kako na privatnom tako i poslovnom planu. Jedni tvrde da moralu nije mesto u poslovanju, drugi da je isplativost morala merljiva čak i u novcu. Milan Miljević, autor knjige „Poslovna etika i komuniciranje“ i profesor na fakultetu Singidunum tvrdi da nema uspešne kompanije na dugi rok bez morala. S druge strane, on ističe da se u Srbiji želi sve preko noći, a u takvim slučajevima nema mesta moralu. „U svetu se vrednost korporacija stvara stotinu godina, a kod nas za godinu dana. U takvim okolnostima ne možemo govoriti o moralu“, kaže on za NIN. Miljević ističe da je danas sve usredsređeno na proizvodnju „materijalnog bogatstva“ gde se gubi humana dimenzija. „Da li su genetski modifikovana hrana i organizmi humani?! Da li je bila moralna privatizacija u Srbiji? Da li je bilo moralno da se u tom procesu pojedinci obogate i da nikome ne kažu odakle im novac za kupovinu preduzeća? Kakva je zaštita trudnica u Srbiji? Praksa je da se trudnicama uručuju otkazi, a da se prilikom zapošljavanja žene obavezuju da neće zatrudneti dve ili tri godine. To je najintimniji deo čovekovog sveta. A puno je parola o podizanju stope nataliteta. Da li je moral da roditelji rade od devet do pet i nemaju nikakvu kontrolu nad decom? Nema morala bez slobode, a kakve alternative ima radnik u Srbiji? Može da bira da sluša ili da ne radi. U javnom sektoru ili da bude član partije ako hoće posao, ili da nema posla. Sa ovolikim brojem nezaposlenih nije moguće govoriti o moralu, a bez toga nema ni promena ni napretka“, naglašava Miljević. Posledica nemoralnog poslovanja su, kako on kaže, nehumani proizvodi i usluge i podseća na čuveni slučaj „zozovače“ od koje je pre nekoliko godina umrlo nekoliko ljudi kao i na prodaju nedovoljno ispitanih vakcina protiv svinjskog gripa. Miljević ističe da nije dovoljno samo propisati moralne kodekse, koji su u poslednje vreme česta pojava, nego ih primeniti u praksi. On kaže da se od kompanija kojima je cilj da što pre izvuku profit ne može očekivati humani odnos prema pojedincu i želja da se radnik oseća dobro i srećno. Prema njegovom mišljenju, onaj ko privatno nije moralan ne može to biti ni u poslu. Violeta Matijević, suvlasnica firme DajDaj pelene se slaže da onaj ko nije etičan privatno ne može to biti ni poslovno. „Ne može se od lošeg materijala napraviti dobra pita“, naglašava ona. Firma kojom rukovodi je mala, ali kako kaže, posluje po svim pravilima i zakonima velikih korporacija. Ona tvrdi da u proizvodnji robe namenjene bebama nema mesta za neetično poslovanje, kako u odnosu prema proizvodu tako i prema ljudima. U maloj fabrici u Kaluđerici, smeštenoj u kući druge suvlasnice Sonje Dakić, radi pet žena starijih od 50 godina. Tekstilne radnice sa iskustvom, ali koje u današnje vreme teško nalaze posao zbog godina. „Celu našu ideju smo sprovele upravo zahvaljujući njima. One su jako vredne. Nekad moram da im isključim struju da bi otišle na pauzu. Često učestvujem na konferencijama o socijalnom preduzetništvu, ali se sve završava na priči. Primera nema mnogo“, kaže Violeta Matijević. Ona navodi da joj je pored kvaliteta proizvoda, koji je potpuno ekološki, najvažnije da prvo isplati plate radnicima. Iako posluju dve godine, još ne ostvaruju profit, ali se nada da će se etično poslovanje na kraju isplatiti. „Korektno ponašanje se uvek isplati“, ističe ona. PREDRASUDE Danica Purg, predsednica Bledske škole menadžmenta upozorava da se ne isplati biti nepošten. „Danas sve više kompanija daje lekcije kako je za dugoročnu konkurentnost važno poštenje“, kaže ona za NIN. Purg navodi primer kompanije Simens, koja je svojevremeno potpisala 300 ugovora zahvaljujući podmićivanju. Time je kompanija zaradila 1,4 milijarde evra, ali joj je, posle otkrivanja korupcije, sud naložio da plati kaznu od 1,6 milijardi evra. „Tada su i oni počeli da drže lekcije da treba biti pošten“, kaže Purg. Aleksandra Radinović, portparol kompanije „Sunce Marinković“ kaže da privrednici često imaju predrasude da je filantropija u biznisu preskupa. Ona, takođe, misli da se fer poslovanje isplati na duže staze te da ono mora biti zasnovano na iskrenosti i poverenju. „Ukoliko ste iskreni u svakoj situaciji, komunikaciji i sa partnerima i sa potrošačima, stiče se poverenje što je veoma važno i za izgradnju brenda, a kao rezultat ima i veću dobit“, objašnjava Radinovićeva za NIN. Sofisticirani fašizam Profesor Milan Miljević kaže da moralnu organizacionu praksu obeležavaju pravda, pravednost, milosrđe, moralne vrednosti u poslovnim odnosima, zadovoljstvo, korist i usavršavanje. „U našim korporacijama se ne mogu primetiti ove vrednosti. Slična je situacija u svim zemljama bivše SFRJ. U razvijenim zemljama postoje jasne obaveze i dužnosti, a iza radnika stoji jak sindikat“, kaže on. Miljević dodaje da moral u poslovnom svetu mora da operiše sa deset univerzalnih kategorija: vrednosti, ideal, vrlina i porok, dobro i zlo, moralni duh, savest, stid i krivica, sloboda, moralna odgovornost i sreća. S druge strane, globalizam ne samo da ne vodi računa o etici, već je prerastao u nemoralan sistem. „On je manifestacija sofisticiranog oblika fašizma. Moć, naime, potiče iz jednog centra, koji određuje kako će se, gde i šta proizvoditi, kakve bi uslove za to trebalo obezbediti, pa se čak i ratom odlučuje o uvođenju demokratije u pojedine zemlje“, zaključuje Miljević..