Bez istrage o sarajevskom masakru vojnika JNA

Neuverljivi srpski dokazi Odluka Tužilaštva BiH o obustavljanju istraga protiv 14 osoba u predmetu „Dobrovoljačka“, izazvala je oštre reakcije u Srbiji i Republici Srpskoj. Takvu odluku bosansko tužilaštvo je donelo nakon iscrpne istrage koja nije našla osnov za ratni zločin. Tribunal u Hagu je takođe vodio istragu povodom napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici (2. maja 1992) nakon čega je odbacio optužbe protiv Ejupa Ganića i drugih navedenih u istoj optužnici. Ganić, a kasnije i Jovan Divjak, uhapšen je po beogradskoj poternici u Londonu. NJegov slučaj razmatran je na Sudu za ekstradiciju, koji je utvrdio da Srbija nije podnela nove dokaze koji bi potvrdili njene tvrdnje. Podsećanja radi, incident u Dobrovoljačkoj dogodio se kad je Sarajevo već bilo potpuno opkoljeno, nakon prinudnog zadržavanja Alije Izetbegovića i nakon noći (između 1. i 2. maja) kada je grad žestoko granatiran, a neke ključne zgrade već razorene. Tužilaštvo u Srbiji je otvorilo istragu slučaja „Dobrovoljačka“ početkom 2009. Srbija, koja je proteklih godina pred Haškim tribunalom uporno negirala (a i dalje to čini) bilo kakvu odgovornost i povezanost s ratom u BiH, uporno pokušava dokazati, pa i kroz slučaj „Dobrovoljačka“, da su sve strane podjednako odgovorne za rat i ratne zločine. Beogradsko tužilaštvo je najavilo da će i dalje voditi istragu, jer navodno poseduje dokaze koji će pokazati da je optužnica opravdana. Međutim, ti dokazi u Londonu nisu ocenjeni kao dovoljno uverljivi. Naprotiv, Beograd je čak falsifikovao neke činjenice, kao na primer da je sporazum o povlačenju JNA iz BiH potpisan pre događaja u Dobrovoljačkoj. Ispostavilo se da je to urađeno tek nakon 4. maja. Beograd preko slučajeva „Dobrovoljačka ulica“ i „Tuzlanska kolona“ nastavlja sa svojom strategijom koja rat u BiH interpretira kao oslobodilački rat Srba. Upravo suprotno onome što je već dokazano pred Haškim tribunalom: da je u Bosni izvršena agresija i počinjen genocid. Milorad Dodik je iskoristio odluku Tužilaštva BiH da nastavi podrivanje bosanskih institucija, pa je pozvao na bojkot rada državnog suda i Tužilaštva. Lideri Republike Srpske uradili su sve da što više udalje građane RS od Federacije i od samog koncepta jedinstvene i demokratske BiH. Autorka je predsednica Helsinškog odbora u Srbiji Povratak na mesto zločina Od samog početka istrage očekivao se ovaj rezultat jer je međunarodna zajednica bila faktor u Dobrovoljačkoj, sve dogovore smo vršili uz pomoć međunarodne zajednice, rekao je Ejup Ganić (17. januar 2012. Beta). Dakle, prema izjavi nekadašnjeg člana Predsedništva BiH i jednog od osumnjičenih u slučaju Dobrovoljačke, koja je usledila odmah nakon odbacivanja Tužilaštva Federacije da podigne optužnicu protiv 14 lica odgovornih za masakr: međunarodna zajednica je potpisnik zločina nad vojnicima JNA, ne starijim od 20 godina, koji su bili u koloni tokom povlačenja vojske iz Sarajeva! Onda nije ni za čuditi što se ta ista međunarodna zajednica vratila na mesto zločina da amnestira sebe i svoje partnere u projektu prekrajanja interesnih zona na Balkanu! Kako? Ukoliko krenemo, od poslednjeg očekivanog epiloga izmene Pravilnika u unutrašnjoj organizaciji Tužilaštva BiH (kojom se, uzgred, omogućilo tužiocima da samostalno donose odluke o obustavljanju ili vođenju istrage), međunarodni tužilac DŽud Romano doneo je odluku o obustavljanju istrage u slučaju „Dobrovoljačka“! S obzirom na Ganićevu izjavu, očekivano! Kao i sve što je prethodilo: storniranje slova Dejtonskog mirovnog sporazuma, oduzimanje pravosudnih funkcija entitetima (koje su, da podsetim, prema sporazumu pripadale entitetima) i njihovo prebacivanje na Federaciju BiH, imale su za cilj: pravljenje mehanizma za zataškavanje zločina koje je počinila muslimanska strana; i, ustrojavanje mašinerije koja treba da dokaže da je Republika Srpska nastala na genocidu! Dakle, sve se uklapa! U suprotnom, sama presuda u slučaju Dobrovoljačke, definitivno bi izmenila prirodu rata u BiH, utvrdila pravo lice agresora i postavila temelj za preispitivanje daljeg postojanja država nastalih na davno smišljenim zamenama teza ili uloga aktera krvavih sukoba na Balkanu! Da li je poslednje realno? U nekom sledećem istorijskom momentu možda i jeste. Međutim, to onda znači, da će izjava s početka biti potpisana nekim drugim imenom. Tužno je samo što će bratoubilački rat uvek biti opcija i mera interesa velikih sila na Balkanu! Autorka je aktivistkinja Antiglobalističkog pokreta