Orbanova čvrsta ruka

Mađarski premijer Viktor Orban i njegova desno orijentisana populistička vlada pokazali su da uvek ima prostora za dodatna pogoršanja. U maju 2010, kada su Orbanova stranka Fides i njihovi saveznici, Hrišćansko-demokratska narodna partija (KDNP), ubedljivo pobedili na izborima, većina Mađara bila je u potpunoj euforiji: svi su verovali da novi premijer poseduje detaljni plan za reorganizaciju društva i poboljšanje ekonomske situacije. Ubrzo se ispostavilo da je umesto ekonomskih reformi Orban zapravo pripremio promene koje će mu obezbediti skoro potpunu kontrolu nad društvom. Tako je konstituisan medijski savet u kome su se našli predstavnici samo jedne, Orbanove partije; usvojen je novi Ustav; uvedena jedinstvena poreska stopa; uveden novi sistem razrešavanja i imenovanja sudija – što znači razrešavanje na stotine sudija koji su smatrani lojalnim bivšoj vladi; usvojen zakon koji će za posledicu imati ukidanje nezavisnosti centralne banke. Parlament je isto tako ograničio moć Ustavnog suda, dok su istovremeno u njega instalirani novi članovi bliski Fidesu. Paralelno sa ovim izmenama, vlada nastavlja da smenjuje sve zvaničnike za koje smatra da joj nisu dovoljno lojalni. Jedan od najboljih primera za to je tzv. Komitet za geografske nazive, koji je „zgrešio“ što je kritikovao preimenovanje budimpeštanskog Feriheđ aerodroma u međunarodni aerodrom „Franc List“. Iako je Komitet izneo kritiku samo na redosled reči u nazivu aerodroma, odgovor je bio brz i brutalan: Komitet je raspušten, a svi njegovi članovi koji su radili u javnim institucijama dobili su otkaze. KONTROLA I dok oni koji kritikuju vlast bivaju smenjeni, oni lojalni vlastima ostaju na svojim pozicijama. Tako niko iz vlade ne kritikuje i ne traži ostavku predsednika Pala Šmita iako se ovaj našao u središtu skandala jer je optužen za plagijat. Šmit je optužen da je u svojoj doktorskoj disertaciji koristio 180 strana knjige jednog bugarskog istoričara. I dok on negira da je uradio išta pogrešno, ispostavilo se da je isto tako pokrao i 18 stranica iz dela jednog nemačkog istraživača. Vlada je osigurala podršku državnih medija: svi direktori državnih TV i radio stanica, kao i zvanične novinske agencije MTI, veoma su bliski Fidesu. Kada gledate večernje vesti, kao da ste se vratili u vreme vladavine Slobodana Miloševića: izveštače sa opozicionih protesta kamera snima dok stoje daleko od mesta održavanja demonstracija, na mestu na kome nema skoro nikoga; glavni kritičari vlade su prikazani tako da ih je teško i identifikovati, a broj vladinih zvaničnika koji se pojavljuju u vestima i drugim političkim emisijama daleko prevazilazi broj predstavnika opozicije. I dok Orbanova vlada zdušno radi na tome da ućutka svaku vrstu opozicionog delovanja, nije im pošlo za rukom da poboljšaju ekonomsku situaciju. Nezaposlenost se ne smanjuje, uvođenje jedinstvene poreske stope nije dovelo do povećanja kupovne moći i budžetskih prihoda, ekonomija ne raste, a troprocentni tekući platni deficit održava se samo zahvaljujući dodatnom oporezivanju banaka, maloprodajnih lanaca i telekomunikacionih preduzeća. Drugi izvor dodatnih prihoda jeste novac uzet iz obaveznih privatnih penzionih fondova. Dodatni porezi i „neortodoksne“ ekonomske mere dovele su do gubitka poverenja stranih investitora. Više nemačkih biznismena koji vode kompanije u Mađarskoj za NIN anonimno svedoče da su zbunjeni postupcima vlade i da dobar deo vremena provode tako što svojim šefovima u centralama kompanija za koje rade objašnjavaju šta se u Mađarskoj dešava. Istovremeno, ipak, kažu i da, bez obzira na situaciju, njihove kompanije ne razmatraju mogućnost odlaska iz zemlje, ali zato smanjuju nivo investicija. ĆORSOKAK Članice Evropske unije još od 2010. kritikuju Mađarsku, ali vlada u Budimpešti se na to od početka nije obazirala. Orbanova politika je oduvek bila da se bori do samog kraja: pristajao je na kompromise tek onda kada bi se njegova vlada našla u ćorsokaku. Tako je bilo sa zakonom o medijima, a sada se isto događa sa zakonom o nezavisnosti centralne banke, te zakonom o imenovanju sudija. Pre nekoliko meseci Orban je izjavio da Mađarskoj nije potrebna nikakva pozajmica Međunarodnog monetarnog fonda, a sada - kada se čini da će bez 17-20 milijardi dolara stend-baj kredita zemlja bankrotirati - spreman je na kompromis. Ali, cena koja mora da se plati za zakasnele kompromise je velika: sve tri glavne kreditne agencije okvalifikovale su mađarske državne obveznice kao potpuno bezvredne, a novoizdate obveznice prodavane su sa kamatom od deset odsto. Ipak, u svojim izjavama upućenim mađarskoj javnosti, Orban nastupa kao da i dalje vojuje svoju „slobodarsku bitku“ – kako on to naziva – ne bi li odbranio mađarsku zemlju i izvore vode. U intervjuu za nemački tabloid Bild rekao je da njegove namere nisu da ograniči demokratiju u Mađarskoj, te da su svi napadi na zemlju rezultat „zavere evropskih socijalista i liberala“. Kada su ga podsetili na to da su i drugi evropski političari desnog centra takođe kritički orijentisani prema Mađarskoj, on je uzvratio kako će „popustiti pred silom, ne i pred argumentima“. Usled takvih stavova, Mađarska je izolovanija nego ikada unutar EU. Evropska komisija je ovog meseca pokrenula tri postupka protiv Mađarske zbog primenjivanja autoritarnih zakona, a Evropski parlament planira da uradi isto. Postoji mogućnost da će novčana pomoć iz evropskih fondova biti ukinuta, kao i da će Mađarskoj biti uskraćeno pravo glasa u odlučivanju o nekim pitanjima. Problem je i što je opozicija u potpunom rasulu. Nekad vladajuća Socijalistička partija se podelila na dva dela: bivši premijer Ferenc Đurčanj osnovao je sopstvenu stranku, dok unutar Socijalističke partije traje borba za prevlast. Druga demokratski orijentisana opoziciona partija, LMP, takođe ima svoje interne probleme: vođa ove parlamentarne grupe dao je ostavku na to mesto nakon što je izgubio podršku unutar stranke. Nedavno se na političkoj sceni pojavio stari-novi igrač: Gordon Bajnai, bivši premijer koji je svojevremeno nasledio Đurčanja, nagovestio je da će se možda vratiti u politiku i pokušati da ujedini opozicione snage. Bajnai je sve popularniji, ali možda i nije najbolja alternativa Orbanu: nedostaje mu harizma, a izložen je i napadima zbog nekoliko poslovnih ugovora koje je sklopio u prošlosti. S obzirom na to da nema istinske alternative Orbanu – koga ponekad nazivaju Putinom iz puste (mađarskim Putinom, prim.), ili Viktatorom – zasad se čini da bi on još godinama mogao da vlada. Sudeći po istraživanjima javnosti, Fides jeste od izbora izgubio više od milion glasača, ali se u isto vreme ni popularnost opozicionih partija nije povećala. Oni koji izjavljuju da neće ponovo glasati za Fides kažu i da sledeći put radije uopšte neće ni glasati. Autor je novinar nezavisnog nedeljnika HVG Jačanje ekstremne desnice Stranka ekstremne desnice Jobik je sve jača, a sada menja i politički kurs: nakon što su shvatili da ne mogu da osvoje više od 15 do 20 procenata podrške svojom antiromskom retorikom, odlučili su da igraju na kartu antievropskog raspoloženja. Orbanovi slogani o „borbi za slobodu“ posredno jačaju Jobik, jer mnogi Mađari stvarno veruju da je cilj Brisela ne da dovede u red Orbanovu vladu, već da uništi mađarsku naciju, tobože primoranu da se brani od novih „kolonizatora“.