Daleko od Holivuda

Skoro pa da čovek bude zahvalan Benisiju del Toru što nije mogao da dođe na Kustendorf. NJegovim odsustvom, i odsustvom histerije koju izaziva bilo šta što miriše na Holivud, otvorio se prostor za sve one sjajne autore, reditelje i glumce koji su došli, i koji su neometano mogli da uživaju, i da u miru prenesu nešto od svog znanja učesnicima festivala. Jer, ko je prisustvovao onom metežu pre dve godine koji je izazvao DŽoni Dep, mogao je lako da zaključi da boravak jedne tako velike zvezde gotovo da smeta Kustendorfu, skoro potirući samu njegovu srž. I ove je godine, skoro već kao domaća, na festivalu bila Marđan Satrapi, autorka genijalnog Persepolisa, koja uprkos svom preziranju prirode i čistog vazduha ne propušta priliku da se popne u Emirovu divljinu. I druga lepa Iranka, glumica Lejla Hatami, čiji je film Nader i Simin - Razvod nominovan za Oskara, nije odolela pozivu našeg reditelja, uprkos zovu Holivuda. Ona je šarmantno obavljala svoju ulogu predsednice žirija festivala, uživajući podjednako na snegu sa svoje dvoje male dece. I slušajući pojedinačno goste koji su stizali helikopterom u Drvengrad, čini se da im je atmosfera relaksirana od crvenih tepiha i pozerstva trenutno otvarala drugačiji odnos prema obavezama koje su imali. U iskakanja od festivalskih konvencija najbolje se uklopio miljenik srpske publike, korejski reditelj Kim Ki-Duk, koji se sporazumevao sa svima koji su ga zaustavljali, uprkos apsolutnom nepoznavanju engleskog jezika. Onako zanimljiv, sa prijateljem koji ga je pratio u stopu, uživao je nazdravljajući nam kuvanom rakijom iz kazana, a onda nas potpuno rastavio na komade prilikom primanja „Nagrade za buduće filmove“, kada je zapevao pesmu Arirang, iz svog istoimenog filma. Koliko je to bilo emotivno osetili su svi, a Kim je dobio aplauz kome se dugo klanjao. On je iskreno bio iznenađen naklonošću publike u Srbiji, ali smo bili svedoci da mu je ta ljubav brutalno uručena - Kim je, naime, drugog dana festivala skoro pet sati davao intervjue. Ni reditelju Ejbelu Ferari, ni direktoru Kanskog filmskog festivala Tjeriju Fremou nije bilo teško da prelete čitav Atlantik zbog 48 sati koliko su proveli u Drvengradu. I jedan i drugi održali su sjajne radionice, netaknuti džet-legom. Najznačajnije ime ovogodišnjeg festivala, ako je takva etiketa uopšte potrebna Kustendorfu, bila je neustrašiva francuska glumica Izabel Iper, koja je ipak vešto izbegla let helikopterom. NJen neodoljivi ledeni šarm odlično se uklopio u snežni Mećavnik. Svi koji su ikada posetili Kustendorf znaju da je njegova duša trospratna, i da se sve bitno dešava u kafeu „Prokleta avlija“, sprat niže u restoranu „Viskonti“ i, na samom dnu, u amfiteatru „Noam Čomski“. Nakupljena dnevna energija i ove godine se ubrzano trošila noću. Muzički deo festivala bio je nepogrešivo koncipiran tako da svi na kraju požele da se popnu na sto i zaigraju, što se svake noći i dešavalo. Posle koncerta koje su ove godine iz večeri u veče imali orkestar Bobana i Marka Markovića, ruski bend Pelageja, holandski Rozenberg trio, kao i Stribor Kusturica sa svojim trovačima, svi gosti su punili „Avliju“ i dočekivali zoru. I tako u krug, magičnih sedam dana.