Najduža ikad

Automatski sam pomislio „The Longest Ever“, jer znam da je to „ikad“ prevodni anglicizam. U našem jeziku prilog ikad(a) dolazi s glagolom (Jesi li ikad bio tamo? To je najduži put koji sam ikada prešao), makar i u pridevu trpnom (najduža ikad viđena). „Ikad“ bez glagola javilo se kod nas tek poslednjih godina pod uticajem engleskog, pre svega u naslovima i reklamama. Ono „najduža“, opet, izaziva sliku prodavca koji s police skida bateriju dugačku kao čajna kobasica, na šta kupac zapanjeno uzvikuje: „Pa kako vi zamišljate da to stane u moj tranzistor?“ (daljinski upravljač, lampicu ili šta god bilo). Očigledno, nije se htelo reći da je baterija dugačka, nego da je dugotrajna ili dugovečna. Engleski tu razliku ne poštuje strogo, jer je savršeno pragmatičan: ako je svima jasno šta neki oblik znači, onda se logika može zanemariti. Kod njih su, recimo, potpuno normalne konstrukcije kao „the second largest city in India“, što naši prevodioci-bukvalisti prevode „drugi najveći grad u Indiji“, ali bi ih svaki profesor u gimnaziji ukorio: samo jedan grad može biti najveći, hteo si da kažeš drugi po veličini! Prema tome, ako bismo poštovali sva gramatička i logička pravila, natpis na oglasu morao bi da glasi „Najdugovečnija ikad proizvedena“. Oglašivači bi to verovatno odbacili, jer njima treba nešto kratko i zvučno. Izgleda da srpski jezik naprosto nije stvoren za reklamne slogane, ili bar nije tako pogodan za njih kao engleski. Treba li da žalimo zbog toga?