Lud i zbunjen

I što je, onako uličarski, ćoškarski, neprilično, našao način da uvredi Hrvatsku i Hrvate, navodeći kao razlog da se ne napadaju navijači – da ne budemo kao oni. Zbunjuje, kad smo već u Novom Sadu, i kako je moguće da se crkva i gradske vlasti tako međusobno ophode, da crkva uzurpira odavanje počasti stradalima, a grad crkvi promptno isključi grejanje. Ajde što je masa ljuta zbog filma Anđeline DŽoli, koji niko ovde još nije video, ali da stižu pretnje onima koji su u njemu učestvovali, ne samo da zbunjuje, nego i plaši. Isto kao i nastavak hajke na Sretena Ugričića, uključiv priklanjanje ministra kulture Markovića masi članova Vlade i tekstove u kojima se Ugričiću osporava mogućnost da bude makar i savetnik u biblioteci – očigledno, alavi populizam se još nije zasitio, i krenuo je ka tome da prvo Ugričiću, a posle i svakom ko je ovako ili onako u državnoj službi, a ima sopstveno mišljenje, zabrani bilo da radi bilo da misli – ne može oboje. Zbunjuje i što smo shvatili gde smo tek kada je Vesna Pešić podsetila na to da je nekadašnju disidentsku grupu profesora Titov režim sklanjao godinu dana, a Tadićev Ugričića za 24 sata. Zbunjuje i što smo nenavikli na telefonske sednice Vlade, iz čega kao da nas je upravo Vesna Pešić malo prenula. Zbunjivalo bi, da nismo navikli pred izbore, i što se odjednom otvaraju afere u kojima su raznorazni sadašnji i bivši funkcioneri optuženi za kriminal, malverzacije i korupciju – od bivših ministara Dimitrijevića, Ivkovića i Bubala, do sadašnjeg gradonačelnika Novog Sada Pavličića, a što je retko koja takva predizborna afera od onih silnih, ranijih, do kraja rešena. Dobro, zbunjenih ima. A ko je onaj poslovično lud? Ili baš onaj koji je ovde i sada time zbunjen u stvari nije normalan?