Nedeljne informatičke novosti

Gugl je đavo Fejsbuk, Tviter i Majspejs optužili su Gugl da frizira rezultate pretraživanja u korist vlastite društvene mreže Gugl plus. Zbog toga su napravili softverski alat „Don’t be evil!”, koji poništava promene rezultata „Search Plus Your World“, kojim najmoćniji internet-pretraživač pakuje informacije u svoju korist. Super plata Prosečna godišnja plata zaposlenih u IT industriji u Silicijumskoj dolini iznosi 104.195 dolara, a prosečan bonus 12.450. Stop „ACTA“ Najveći internet-protest je uspeo, Lamar Smit, glavni SOPA zagovornik povukao je predlog zakona, ali bitka za evropski internet tek počinje. Na stolu EU parlamenta je ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement), koju zagovaraju konzervativci i evroskeptici. Ako prođe, sloboda govora u virtuelnom prostoru biće narušena, a slobodan pristup znanju desetkovan, jer ACTA zagovara prevaziđeni režim zaštite autorskih i patentnih prava, te interese korporacija. „Pogurana od istih ekstremističkih lobija kao PIPA i SOPA u SAD, ACTA štiti one koji dominiraju svetskom ekonomijom“, kaže portparol grupe „La Quadrature du Net“, organizacije koja štiti prava građana na internetu. On objašnjava da ovaj „sramni sporazum“ može štetno da utiče i na pristup lekovima u zemljama u razvoju i predlaže da se odbaci. O ACTA, pored EU,  raspravljaju i SAD, Kanada, Japan, Južna Koreja, Meksiko, Švajcarska, Australija i Novi Zeland. Bela kuća je na svom sajtu objavila da je „ACTA slična SOPA i PIPA zakonima“ te da je opasna za internet „kakav poznajemo„. Jedna od mnogobrojnih peticija protiv ACTA sporazuma nalazi se i na adresi whithouse.gov. Instalacija Spajdermen Kako svako može da se transformiše u Spajdermena i pentra po fasadama, možete videti na Jutjubu, video „In_Perceptions”. Argentinski umetnik poigrao se u projektu „Bâtiment” s percepcijom i optičkim iluzijama, slično kao u filmu „Inception”. Na podu galerije u pariskom kulturnom centru postavio je maketu palate ispred koje je džinovsko ogledalo pa posetioci, gledajući svoj odraz, imaju utisak da se penju po fasadi i vise s prozora i balkona. E-peticije   Reći „ne” u formi protesta s grupom istomišljenika, najlakše je uraditi pokretanjem e-peticije na internetu. Prema evidenciji  veb-sajta „Peticije24.kom“ u Srbiji je u 2011. bilo 411 peticija, od čega je 69 imalo jednog potpisnika.  Najviše glasova je dobio „Zahtev navijača Partizana za jednogodišnji ugovor sa Rivaldom” (14.097),  sledi „Bojkot koncerta Dina Merlina u Beogradu“ sa 5.903 parafa, sloganom „Dino marš iz Beograda” i uputstvom „ako si Srbin i voliš Srbiju potpiši”. Treća peticija na rang-listi (5.142 potpisa) tražila je ostavku predsednika FK Partizan,  sedma je isto imala veze s ovim klubom, dok se deveta odnosila na  „Crvenu zvezdu”. Između su kučkari, zagovornici besplatnog prevoza za studente u GSP-u i oni što nikako da se slože oko imena novog mosta na Adi. Tek dvanaesta je politička, s 2.127 podržavalaca koji zovu na „nepriznavanje pobunjeničke vlade u Libiji”. Negde na repu je „Zahtev predsedniku Borisu Tadiću da vrati orden RS” sa 37 potpisnika, a ima i peticija da „Čak Noris bude predsednik Srbije”. Iako se misli da unutrašnja politika u Srbiji najviše preokupira njene građane, tek 19. peticija konkretno zahteva „Poštedite nas predizborne kampanje”, a potpisalo ju je 976 građana.   Sudeći po peticijama, građanima Srbije su trn u oku Anđelina DŽoli i zabrana prodaje alkohola posle 22 č, a tražen je i bojkot turskih serija, nošenja krzna  i ukidanje petardi, te da se „smanji cena autobuskih karata za Beočin”. Peticijaši su zahtevali i skejt-park u Odžacima i Kraljevu, pivski festival u Babušnici, normalan vikend u Sremskoj Mitrovici, uvođenje slovenske mitologije u srpske škole, kao i da Batajnica bude opština, a „Dubioza kolektiv” dođe na Apatinske ribarske večeri.  Potpisi su skupljani i za zaštitu pčela u Srbiji, da se Imlekovoj kravici vrati cvet u kosu, ali i za legalizaciju marihuane, te pokretanje Srpskog svemirskog programa radi osvajanja univerzuma.